Апсолутно не е точно. Ниту дека родовата форма постои само кај нас (или ние сме и Русија, и Чешка, и Полска и Исланд и така натаму), ниту дека брачните партнери мораат да носат исто презиме (Шпанија, Италија се само дел од земјите каде се законски се задржува презимето на жената, а таков е трендот се повеќе и во Скандинавија и пошироко). И сето ова во Европа, надвор од неа има и многу други примери. На крај на краиштата, за жал многу брачни парови се иселија од Македонија и живеат нормално во странство, иако кај повеќето од нив презимињата си го задржале својот род.
Мој роднина од Австралија се ожени со жена од Македонија. За да може и таа да замине во Австралија, мораше да има исто презиме, значи во машки род.
Mene mi lici kako da se bara vnimanie na bilo koj nacin. Moze da ni se sviga no ostanete moj gospogi dosledni na svojata kultura. Toa bilo so vekovi i ke bide. Imam post kade sum objasnila deka taa rodova forma na prezimeto mi donela mnogu poznanstva vo mojot zivot. Obicno prasuvaat dali se greska vo pisuvanjeto ili izgovorot koga na mesta e upotrebuvano i prezimeto na soprugot. Interesno im e ili nacin za zapocnuvanje razgovor, no kako i da e mi donelo golem benefit vo mojov zivot. Nikogas ne bi go menuvala toa sto od dedo i pradedo go imame od pocit koj kulturata od kade doagam.
Пецо Пецо мисли си дека е само кај нас. А Бугарија,а Русија,Украина,белорусија,Полска....ме мрзи да набројувам. И нема врска дека во странство мора да имаш исто презиме, од каде тоа? Таму жение не ги задржуваат само своите презмиња некогаш? Брат ми живее во Америка,женат со фамилија. Внуките и снаа ми си се на ска,па шо
Нели кога го пополнуваш записникот на матично, има едно поле за презимето, кој од кого го зема / додава итн... Имаше малку препирања на почеток. Јас сакав да си го задржам моето и да го додадам неговото во женска варијанта се разбира, а тој сакаше едноставно да го преземам неговото и толку. Држ - не дај, се согласивме да го земам неговото презиме и така се заврши приказната.
И јас го имав истиот проблем како тебе. Верувај, жива се јадам. Планирам пак да направам промена на презимето, ама да ми истече личнава карта.
Јас едно време мислев да го земам само неговото ама па кога размислувам, јас сум единица и нема кој да го продолжи. Кога му кажав на идниот сопруг дека сакам да сум со 2 презимиња ми рече ,,Како со две презимиња, па ќе биди како да не припаѓаш во фамилијата, јас и децата ќе сме со едно (оти нели децата го земаат презимето од таткото) ти со две, се знае како се прави, жената го зема од мажот, така направила и мајка ти" И кога виде дека со коментарот ме повреди ми вика како сакаш така, ако сакаш и на мајка ти моминското земи го.
Е ТОА Е ЗА ПОЗДРАВУВАЊЕ! Браво !!!. Вистински маж спремен да направи се за својата љубена!! Како реагираа неговите? Страшно ме интересира п.с. ти љубоморам
Не разбирам како сметате дека го продолжувате фамилијарното презиме со тоа што ќе го задржите само моминското, освен ако и вашите деца не го носат истото. Само така ќе се продолжи. Во спротивно, презимето, ако сте единица, ќе остане само додека и вие сте под ова небо. Со вас, завршува и презимето. Инаку, немам ништо против. Секој нека си прави ко што му одговара, ама ова никогаш не го разбрав.
Како? хахаха мајка му уште малку па ќе се откаже од него,многу бурно реагираше.Ама он си сака и он и нашите деца да се си моето презиме.Прво што нема тука такво презиме,а второ зошто кај нив е многу комплицирано со нивните различни презимиња.Он вели дека цел живот не знае кој е неговиот вистински идентитет,неговото презиме за него е безначајно...да не објаснувам долга историја е.Битно мило му е и на него и на мене што моето го зима.
Прочитав една статија од интервју со Марјана Станојковска - кога ќе се мажела ќе го земела презимето на мажот и
Ние жените толку се силиме,нема шанса вака така и после тоа само на мажот презимето,така да не толку се трескајте од земја,зборете од кога ќе го направите тој чекор,зборам генерално...
Не сум доктор на науки за да имам две презимиња. Ќе го задржев своето ако беше некое специфично но не е , така да ќе ги земам неговото.
Мислам дека ниту професијата нити титулата имаат врска за презимето. Прашање на личен вкус е и како лично ти сакаш да се викаш и презиваш. Нити значи почитување спрема некој, зашто ти и само ти ќе го носиш, ни мажот ни свекрвата. Тоа е твое и ти сама одлучуваш. А ако се работи за почит, тогаш нека почитуваат избор.
Нели по некое непишано правило жената го зема презимето од мажот, меѓутоа ако се работи за взаемна почит и љубов тогаш би требало и мажот да го земе презимето од жената. Или и двајцата да си го задржат своето. Па кога се во врска зошто тогаш не им смета кој како се презива а се прави толку проблем кога се влегува во брак?