Како го одбивате? И ние сме толку месеци ама никако не можеме да се одбиеме, ако не цица не може да заспие, плаче и се тресе. Така заспиваме, со нишање и цицање. Сакам да го одбијам оти многу ме каса веќе не е издржливо Ве молам за совет.
9 месеци сме и мора да почнеме со одбивање зошто работата ми е во смени и нема можност за жал да продолжиме. Како почнавте? Не знам како да почнам до сега бил само на доење и секое заспивање е така, ноќеска будење 5-6 пати само да допре. Со кое млеко почнавте, што давате навечер кога се буди? Ептен сум збунета не знам како ке се навикне
Ќе почнеш од денските подои, верувам на 9 месеци дека детето има 3 оброка,така да станува од спиење-појадок-цице-ручек-цице-вечера-цице. Постепено цицето помеѓу појадок и ручек ќе го замениш со ужинка, а по 2-3 недели истото ќе го направиш со подојот меѓу ручек и вечера. Подојот за заспивање навечер,како и ноќните се отфрлаат последни. Ноќе ќе си продолжи да цица,нема потреба друго млеко да нудиш
Аман кажувајте чаре. Млеко снемувам малата ке цица и почнува да плаче се стискам немам. Хип земав не го сака. Кашички и давм секој ден се испробавме ама не јаде повеке од две лажички и тоа со молење. 6 +++ сме. Ми е страв да не ми е гладно. Какво да земам шо да правамм
Zdravo Pominaa povekje od 24h kako ne i dadov da cica na malata. Vo drug post kje raskazam kako pominavme. Sega me interesira za gradite. Taa ima vekje 2 i pol godini. Znaci podoi nemavme mnogu. Zavisi koga kako. Maksimum ni bile 5 vo 24 casa. Ama retko tolku. Duri na 2 god fativ mastit prvo na ednata grada pa ne pomina mesec na drugata mi se javi bolka koja sto traese povekje od edna nedela ne bese bas mastit bev i na eho mi rekoa deka dobro e se. I od togas i narednite nekolku pati pred da dobijam taa grada me bolese i kako grutka mi se pravese vo odnos na drugata. Eve i denovive taka ja osekjam, a vcera se resiv da ja odbijam. Pijam caj od zalfija, staviv zelka dva casa pa ja trgnav pokasno pak kje stavam. Oblekov gradnik,(do sega nosev sportski labav gradnik). Pocna da mi stanuva cudna vo odnos na drugata grada. Pa odmolzav malku. Kazete nekoi soveti sto pravevte vie, da ne napravam nekoja belja mi e strav.
@Kolache na mama @LaDyDoLl мислам дека вие ги доевте децата до кај 2 години. Кажете ми што правевте со градите? Пиевте нешто одмолзувавте? Мојата точно 48 часа како не цица. Некако почнувам да ги осеќам чудни градиве, поточно едната на допир вака е мека ама ми изгледа ко да почнува грутка да се прави. Може грешка сум и кога имав мастит не знаев да ја препознаам грутката. Освен градник што облеков не правам ништо друго. Пиев еднаш чај од нане и жалфија. Не знам што да правам да не направам пак некоја беља.
Само зелка ставав, и на работа носев дури, зошто имав и мастит. Ни градник, ниту чаеви пиев. Зелка цело време неколку денови и ќе спласнат. 26м. го доев и уште не ми е верно дека го одбив. Со лесно нека ви е одбивањето
Јас точно 30 месеци. Ќе напишам пост и за тоа понатака, прво да се средиме. Јас сум психички лом. Не очекував дека вака ќе ми биде
Тука сум, 2пати по 2ипол год доење Со првото немав ич мака оти цицаше само еднаш. Ова второво ме исцица и мене од што беше досадно и решив присилно да прекинам,инаку уште ќе цицаше. Штом поминало толку време, мислам нема да имаш проблем. Се си правиш нормално, само не форсирај течности. Навечер туширај се со потопла бода на градите па доколку почувствуваш притисок, под туш и одмолзи сосем малку.
Психички ќе попуштев мислам дека ако не се откажев баш тогаш. Пренапорно ми беше, плачки цело време низ дома, ноќе по 40мин спиеше и цело време оптегнат на цицка... Зомби бев. И да, криво ми беше ама си повторував во себе дека секоја чест на храброста, издржливоста и жртвата која ја дадов за нив двајца. Некој се откажува од прв ден, недела, месец. Две години се одличен доенечки стаж. Браво за вас!
Исто како Лејди погоре, пренапорно веќе беше, се будеше на секои 40 мин. и висеше на цице. Еве поминаа 4м. тој сè уште знае да го погали. Дури и пред некој ден ми кажа „бебе сум сакам да цицам“. Тешко ми беше и мене, поготово зошто не се спремив туку наеднаш го одбив, но тој реагираше неочекувано добро. Искрено се преродив откако го одбив, ми се средија и хормоните, уште спиењето не ми е како што треба, ама и за тоа треба време. Битно дете конечно ја сврза ноќта кога го одбив. И моето знаело да спие.
Точно 2 и пол години доев. Мојата од бебе беше страствен цицач. Уште во болница одма фати да цица, и кога доаѓаа на визита со оценка за доење јас секогаш 5ка имав. А јас искрено не знаев кај се наоѓам плус прворотка. Ама ќере сама одлично си го завршуваше својот дел. Не мојава не беше ваква и затоа ми е и многу тешко. Душа ми е. Откако тргна во градинка и почна со спиење таму се намалија подоите. Цицаше пред градинка и вечер пред спиење. Ноќта еднаш, двапати или ниеднаш(ретко ама се случуваше). Никогаш не ме влечела за блуза не правела драми. Секогаш тој чин и за неа беше интимен ме фаќаше за раче и во соба ме носеше цицаше само на спална таа легната јас до неа нозете испружени а со градиве над неа. Дури и мм го бркаше од соба кога цицаше и кога ќе завршеше одеше по него да го викне да спиеме. Многу се радуваше на цицањето. Јас само одложував а сметав дека е голема, ама сега викав ај барем до 3, после реков ерика после ќе си речеш ај до 3 и пол и ќе одложуваш. А не дочекав сама да се одбие. Вечерта и јас не планирано така залепив ханзапласт и се убедивме. Ама најтешко и паѓа за подојот сабајле, научена е кога ќе се разбуди да цица па после да стане инаку урла. И сабајле пред градинка исто плачеше ја гушкав одвај издржав да не и дадам. Си тагува по млекото. Кога доаѓа време за спиење прашува насмеана е и вели не боли више мама, сакам млеко од мама. Кога ќе и кажам дека уште боли и нема млеко дека замина млекото менува фаца од насмеана одма почнува да тагува со таква фаца буквално тоа не е плачење не сум ја видела до сега таква, туку тагува како да изгубила нешто. Срцево ми се кине. Ама мораше веќе да се пресече, и секое мое разболување не смеев да пијам појаки лекарства а кога мораше антибиотик го пиев со некоја доза на грижа на совест иако ми кажуваа дека е дозволен при доење. Јас што уште пред да родам и кога се породив не го сметав доењето за којзнае каков чин. За мене беше мехх. Дури не знаев ни дали сакам да дојам, ми беше како некоја обврска да го нацицам, пресоблечам и заспијам бебето. И планирав да дојам кратко до кај 9 месеци барем. Не знаев дека ќе дојдам до овој степен како минуваа деновите и месеците. Премногу се поврзав, и тешко ми беше да ставам крај. Доењето за мене и за ќере беше едно прекрасно патување, уникатно чувство. Емотивно поврзување со галење, поглед очи во очи и утеха за се. Вируси, бактерии и растење на заби се поминавме полесно со цицање, како за неа така и за мене.
Те разбирам што пишуваш, многу е тешко кога мајката не е спремна. Бебе мислам никогаш нема да е, поготово страсни цицачи. Кај мене беше шок што морав да прекинам од здравствени причини, иначе ќе си одлагав додека сам не се одбиеше, а како што беше невиден цицољуб тоа немаше да се случи. Сега ме наврати како ми викаше „боли мамо уште?“, кога ќе ме видеше со зелката на гради, па ставав после и кармин демек расипано. Ама морав, и сега гледам дека е подобро барем за мене, се осеќав преуморно, башка бев од тие мајки ни апче, ни цигара, ни алкохол, лимитирана исхрана, а јас класичен зависник од благо, константно осудувана зошто дојам до таа возраст на дете, со муабетите од типот 'нема ништо хранливо', мада искрено си се прчев што може телово да го дои толку време...и отидов во друг правец со муабетов, ама ако нека седи, ќе прочита некоја па ќе и дојде полесно. За нешто што најмногу се каам е откако го одбив константно се разболува, порано превртував очи кога ќе прочитав дека дете доено е поздраво и знам дека не е кај сите така, ама моево беше здраво дете и било што ако донесеше брат му од градинка, го поминуваше лесно со цицањето. Ќе тагува уште некој период, потоа ќе го гали/гушка и толку ќе е. На нас мајките потешко ни е. Браво за 30м. Напиј се едно , мене после толку време ми дојде како буре да сум испила.
Те читам, како за мене и ќерка ми да збориш. Исто страствен цицач, од прв ден убаво си фати града и одлично искуство ми е доењево. И мене сеедно ми беше дали ќе дојам, годинка и 2 месеци е, ама еве уште си ја дојам и не ми е во план за одбивање. Не би доела баш како тебе до 2ипол, ама рано е за одбивање. Убаво опиша, уникатно патување, и полесно поминуваме со доењево. И утеха и блискост, заби, скокови, посебна љубов било тоа, и јас се изненадив позитивно. Те разбирам како ти е, за некој период и јас ќе сум на твое место, и којзнае како ќе се чувствувам, ама мислам да стегнеш заби и да чекаш да помине тешкото, да се навикне. И на неа не и е сеедно, па си бара, ама еден ден мораш да пресечеш. Веќе и големка е, ќе и биде тешко, ќе се навикне за брзо. Зборувај и полека со убаво, продолжете си со гушкање и ќе прифати дека е крај.
Мајки од петокот не цица малата. Само првите два дена се напив чај од жалфија, одмолзував по малку сосема со рака. Зелка еднаш само ставив и како повеќе да ми стануваа жешки и баталив. Ама денес почна да ме боли еднава града прееска реков да се одмолзам малку уште шприца млеко кога масирам. И уште осеќам како топлина. Зарем не требаше да се средат до сега градите? Се прашувам ова млеко што е во градите на кој начин ќе се повлече?