http://www.youtube.com/watch?v=fZoMzWraS_c Love, love mmm... I told y'all. We would be the band to play it. My ghetto butterfly flew away from me. I wait patiently, by windows and doorsteps. Play, make believe, as my tears, poor chest, most succeed to breath, if not the hear of you.. Surely there has never been a shade so blue. A stank attitude, so not mad at you. Not a magnitude to encompass the latitude of my love for you. No space and time compatible.. What do I have to do? What do I have to do? Uh..my friends say I got it bad for you. I do. But there's nothing in this world I'd rather do, but you. I want to make love to your existance, drenched in colors of your energy, then masturbate, to the memories. I wanna lose myself inside yourself... Until you find me. Confind me, to the freedom of your prison. Exist in the same space, same time. Combine until your thoughs slow grind with mine.[3x] My, I wanna drink the sweat of your intellect, reflect, and watch your light passion walk my neck. Curess the sights of your presence with no question, undress to the nakedness of love, pure love. I want to make love to my soulmate... my soulmate... make love to my soulmate...my soulmate... make love to my soulmate, uh shit... I wonder, how does it feel to make love to your soulmate. Kind of like writing poetry till climax, till the point and place where space and time match. Can we cross the line, perhaps tell me would you like that. Now would you like that, tell me would you like that, would you like that, tell me would you like that, would you like that, tell me? I'm gonna ask you again now, tell me.. Would you like that, tell me would you like that, now would you like that, tell me would you like that, would you like that, tell me.. I wanna love you more than madly. Wrap these legs, around your words, until your speech is straddled deep, gladly. Swim the currents of your vibrations, be separate in one with the same meditation.. Uh the same meditation.. Uh you know what.. This, right here is poetry.. Enjoy.. Ualy, play that saxophone right now! If love.. If love had a sound this would be that sound. And we, well we, We would be the band to play it. Мислам дека прекинав да дишам додека слушав. Доста инспиративна и духовна поезија. Плус музика.
Секое патување е и по малку умирање. Низ врата почнува секое патување, а смртта како и љубовта, е врата. Два пламена разделени, еден зад прагот, еден далеку од прагот; ако тие биле слаби, ветрот ќе ги згасне. Ако биле силни, ќе ги распламти уште повеќе.
The fact that you have a fancy college degree doesn’t mean you have to immediately use it. The fact that you’re blue-haired and tattooed and pierced doesn’t mean that you’ll never be able to get a job. Managing to make it through college does not validate you as a human being. Forcing yourself to waste away in the one thing you believe you’re good at does not make for a full and happy life. You don’t have to fit a mold. You don’t need another person to complete you. You don’t need dates and parties and wild nights at the bar to prove to everyone that you’re worth being around. You don’t need someone to hold your hand every moment of every day. And you don’t need to spend your time and energy obsessing over these things. Because, at the end of the day, you are the one who has to live with the person you are. If you are proud of what you’re doing with your life, nothing should stop you from carrying on. You are not obligated to meet anyone’s standards, ever. Find happiness. Keep it. And don’t let anyone ever tell you that what you’re doing isn’t good enough. Because it is. It really is. - Hillary Calhoun
“I’m in love with you, and I’m not in the business of denying myself the simple pleasure of saying true things. I’m in love with you, and I know that love is just a shout into the void, and that oblivion is inevitable, and that we’re all doomed and that there will come a day when all our labor has been returned to dust, and I know the sun will swallow the only earth we’ll ever have, and I am in love with you.” It would be a privilege to have my heart broken by you.-The fault in our stars I will find you," he whispered in my ear. "I promise. If I must endure two hundred years of purgatory, two hundred years without you - then that is my punishment, which I have earned for my crimes. For I have lied, and killed, and stolen; betrayed and broken trust. But there is the one thing that shall lie in the balance. When I shall stand before God, I shall have one thing to say, to weigh against the rest." -Dragonfly in Amber There is neither happiness nor unhappiness in this world; there is only the comparison of one state with another. Only a man who has felt ultimate despair is capable of feeling ultimate bliss “Sometimes, you read a book and it fills you with this weird evangelical zeal, and you become convinced that the shattered world will never be put back together unless and until all living humans read the book.”
Треба да се сакаш себеси. Но, за жал, за да успееш во тоа, мислам дека треба другите да те сакаат. Тоа е твојата единствена слаба точка. Животот го живееш онака како што мислиш дека другите мислат дека треба да го живееш. Живееш за татко ти, за мајка ти, за секого, само не за себе... Дури и сега се бориш со солзите, како да се плашиш дека поради нив ќе помислам дека си слаба. Обиди се да се видиш себеси онака како што те гледам јас, ластовицо. Направи го тоа и веќе нема да се бориш со солзите. Живеј како што сакаш ти и ќе го најдеш својот мир. (Исо - главниот архитект на Таџ Махал и се обраќа на својата љубена Џаханара) - Под мермерно небо - Џон Шорз
„Сите оние, наши добри познаници, плитко размислуваат, плитко чувствуваат и не гледаат подалеку од носот - со еден збор, глупави се. А оние кои се попаметни и поистакнати, хистерични се, нагризени со анализите, рефлексите... Тие боледуваат, завидуваат, многу клеветат, го удираат човека странично, го гледаат под око и заклучуваат: „Тој е фразер“! А кога не знаат каков натпис да залепат на нечие чело, тогаш зборуваат: „Тој е чудак, чудак“!“ Вујко Вања - А. П. Чехов
Замисли дека судниот час ти стасал ова ноќ.Плачи сега, додека се' уште можеш, заради оној ден за прошетката што му ја вети на твоето семејство, поради денот за љубов и смеа за кој секогаш беше зафатен во трката по пари. Точно е дека сега тие ги имаат парите од тебе, но со нив не можат да платат ниту еден од изминатите мигови на твојата смеа.Сега плачи, додека се' уште ти чука срцето, за цвеќето кое никогаш нема да го помирисаш, за добрите дела кои никогаш нема да ги направиш, за мајка ти која нема никогаш да ја посетиш, за музиката која нема никогаш да ја слушаш, за болката која нема никогаш да ја смириш, за работите кои нема никогаш да ги довршиш, за соништата кои никогаш нема да ги оствариш.Запомни дека секогаш е предоцна отколку што мислиш. Втисни си го ова предупредување во сеќавањето, не заради жалоста, туку да се потсетиш дека денешниот ден е можеби уште единственото што го имаш.Научи да живееш со смртта, но никогаш не бегај од неа.Бидејќи кога ќе умреш, ќе бидеш со Господ. А додека си жив, тој ќе биде со тебе.
I once dated a writer Writers are forgetful but they remember everything. They forget appointments and anniversaries, but remember what you wore, how you smelled, on your first date… They remember every story you’ve ever told them - like ever, but forget what you’ve just said. They don’t remember to water the plants or take out the trash, but they don’t forget how to make you laugh. Writers are forgetful because they’re busy remembering the important things.
"Човек е искрен кон себе си онолку колку што може да поднесе вистина во тој момент.Сега сум толку уморна,толку збунета што и најмалата лага може да ми прозвучи како вистина.Затоа,дај ми будност. Наоружај ме со верба и љубов.Поведи ме од темнината во светлина.Дома." Последниот чај од Винка Саздова
Сакам да кажам... "Кај ќе стасам ќе разделам топло од студено,на шеќерот ќе му забранам да се споредува со тебе..."
Родителот, познајникот, пријателот наместо добар ден често пати на детето, пријателот, познајникот од другата страна му ги упатуваат забелешките од овој вид: 1. Денес изгледаш неверојатно бледо, што е со тебе? Реакција: страв, проверување на бојата на лицето пред огледало, немир, несоница, неизвесност и еден куп здравствени проверки кај докторот. 2. Како само можеше да му дадеш толкава слобода, такво воспитание на твоето дете? Реакција: чувство на вина, каење, враќање наназад и преиспитување на сопствената негрижа и однесување, лошо расположение. 3. Како само можеше, со кој ли ум го изгуби тој човек, заради твоето неумеење и нетактичност? Реакција: повторно враќање назад, самоосудување, констатација за неможноста да се задржи партнерот, меланхолија. 4. Немаш чувство за приготвување на пикантна храна, си можела да ја приготвиш според мојот рецепт. Реакција: чувство на неполезност, несигурност, уште еден доказ дека родителите биле во право кога постојано ги упатувале истите критики. 5. Твојата политичка определба е катастрофална. Вашиот лидер е тип на диктатор, манипулатор, ништо не направи за државата. Реакција: револт. 6. Не можам да сфатам како воопшто дружиш со таква антипатична личност. Реакција: повреденост, гнев. Како само можеш да веруваш во Бога во дваесет и првиот век? Тоа е толку смешно и наивно. Реакција: немоќ, чувство на несфатеност, болка. Намерно и свесно, полезно би било почесто да се навраќаме и почесто да се потсетуваме на вакви и слични забелешки што секој од нас во текот на животот ги примил од блиските и околината. Да застанеме за миг и да се обидеме уште еднаш да ја преживееме реакцијата, емоцијата што при тоа следела во нашето срце. Логично, по ова ќе следи прашањето што би си го упатиле на самите себеси: „Дали и јас неретко, во многу прилики, не постапувам слично, не упатувам слични забелешки, грубо, безчуствително, без да бидам свесна за последиците и дека на оној од другата страна му создавам горчина, нервоза, болка, несигурност, чувство на вина…?“ Добро би било, пред да изнесеме критика, некој свој став, спротивен на оној од другиот, само за миг, уште еднаш да се потсетиме на ефектот што врз нас во минатото ги оставиле сличните критики. Веројатно тогаш логично и полезно ќе ни прозвучи христијанската мудрост: „Не прави го на другиот она што не сакаш тебе да ти го направат“, па аналогно на тоа: „Не му го зборувај на другиот она што не сакаш тебе да ти го зборуваат“. Дали со свртувањето кон себе си, себеспознанието, самокритичноста, со обидот повнимателно ја следиме нашата мисла, намера и изречен збор, не сме ли поминале повеќе од половината од патот до воспоставувањето хармонични, компромисни релации со оние околу нас? Дали не можеме да ја спознаеме уметноста на умеењето, со такт, со добар збор, со благост, да ја пренесеме пораката и дали таквата порака, притоа, нема да ја постигне токму вистинската цел? Но, дали до таа цел не се стигнува уште поедноставно, ако се тргне по потешкиот пат! Наместо постојано да го мериме однесувањето и недостатоците на другите, да се обидеме да се менуваме, пред се, себеси, подучени од лузните на сличните искуства во нашето минато. Дали ако тргнеме по патот што воедно претставува загрозувачки атак врз нашето его нема, од една страна, да го сочуваме сопствениот мир, истовремено примајќи го мирот од оние околу нас, на кои штотуку сме им го испратиле. Превземено од една книга ми се виде многу поучно.
'' Но научив дека животот е краток, премногу краток и дека нема време за лутење. Тој е премногу краток за да исфрлиме некој од него пред да го сослушаме што има да ни каже. '' Ќерката на мојата најдобра пријателка - Дороти Кумсон
Твоето маало после дожд Се обидувам да се воздржам од воодушевувањето што матниот одблесок на светлината врз улиците го предизвикува во мене, со сите сили се задржувам да не застанам на мостот кој има толку јасен поглед кон ноќта и да не погледнам низ очилата што ми ја избиструваат секоја сенка што очиве ја гледаат по два пати одеднаш. Водам тивка војна со себе да не се наведнам и да не ги бакнам сите дупки во асфалтот што ти ги презираш, а твоите стапала секојдневно ги претрчуваат. Го задржувам воздухот во градите за што подолго во мене да остане мирисот на твојот живот и кревкоста на твоето битие што безброј пати мрзнела на оваа клупа. Го најдов овде: hernameisfictional.wordpress.com
On Pain Kahlil Gibran Your pain is the breaking of the shell that encloses your understanding. Even as the stone of the fruit must break, that its heart may stand in the sun, so must you know pain. And could you keep your heart in wonder at the daily miracles of your life, your pain would not seem less wondrous than your joy; And you would accept the seasons of your heart, even as you have always accepted the seasons that pass over your fields. And you would watch with serenity through the winters of your grief. Much of your pain is self-chosen. It is the bitter potion by which the physician within you heals your sick self. Therefore trust the physician, and drink his remedy in silence and tranquillity: For his hand, though heavy and hard, is guided by the tender hand of the Unseen, And the cup he brings, though it burn your lips, has been fashioned of the clay which the Potter has moistened with His own sacred tears. https://www.youtube.com/watch?v=sXhCx5ASvtk
"who taught you that the value of a woman is the ratio of her waist to her hips and the circumference of her buttocks and the volume of her lips? Your math is dangerously wrong her value is nothing less than infinite." - Della Hicks-Wilson
Ja ću ti reći da sam oženjen, da imam dvoje dece, da sam sretan i da je sve onako kako sam zamislio. Kad krenem, samo ću ti šapnuti na uho, da sam kćerki dao ime po tebi.
Животот е подарок кој треба да се цени.Тоа бил подарокот и пред да се родите вие,откога постои светот и векот.Ајде таа порака заедно да ја испратиме и да создадеме повеќе добрина и среќа во нашиот свет.Од срце се надевам и се молам дека ќе ја откриете среќата во вашиот живот,почнуваќи од сега.Ја заслужувате.-Како да не се губат нерви поради големи работи Ричард Карлсон