"Постои ли живот без каење, да живееш без никогаш да не зажалиш за ништо? Јас никогаш не сум верувала во тоа. Ги трошиме животите целејќи кон среќа и исполнетост во работа, среќа во љубовта и здравје на семејствата, а сепак нашата енергија се троши на жалење и кукање за лоши момчиња, погрешни избори, несогласувања со пријатели, испуштени можности. Или само до мене е? Признавам дека јас по природа сум од оние типови кои ја гледаат чашата како половина празна, но дури и јас знам дека каењето е товар на среќата и се обидувам да ги елиминирам сите такви работи од животот, бидејки научив дека секогаш се сведува на тоа што ке одбереш. Можеш да одбереш да го претвориш тоа каење, тие работи за кои жалиш, во лекции кои ќе ти ја променат иднината. Верувајте ми кога велам дека навистина се обидувам да го направам тоа. Но вистината е дека не ми успева. Затоа што во моментов не можам да мислам ништо друго, освен: можеби јас го заслужувам ова. Можеби ова е мојата казна за моите грешки." "Првиот последен бакнеж - Али Харис"
Strip back the beliefs pasted on by governesses, schools, and states, you find indelible truths at one's core. Rome'll decline and fall again, Cortés'll lay Tenochtitlán to waste again, and later, Ewing will sail again, Adrian'll be blown to pieces again, you and I'll sleep under the Corsican stars again, I'll come to Bruges again, fall in and out of love with Eva again, you'll read this letter again, the sun'll grow cold again. Nietzsche's gramophone record. When it ends, the Old One plays it again, for an eternity of eternities. ~ David Mitchell
"Има причина зошто некои луѓе се во вашиот живот.Има и причина зошто некои од нив не се во вашиот живот.Како и во се,и животот прави селекција на луѓе чија задача е да ве направат подобар човек. Колку порано ќе сфатите дека во животот се е борба толку полесно ќе гледате на тешките ситуации". извадок од книгата "Се гледаме на врвот" од Коста Петров
.„Никој не ги заслужува твоите солзи, а оној кој и ги заслужува никогаш нема да те расплака“. – „Сто години самотија“.
“For a star to be born, there is one thing that must happen: a gaseous nebula must collapse. So collapse. Crumble. This is not your destruction. This is your birth.”
"Сосем ја заборавив својата елегантна стапица.Ми требаше онолку време за да се сетам на се колку што и требаше нејзе за да го смисли својот потег. Не го мрдна пионот,што би ја спасило.Се растажив и се израдував.Барем ќе и ја покажам својата шаховска магија и ќе ја фатам во стапицата.Така се учи,помислив.Важно е на кој начин губиме и како се менуваме по секој потег,какви знаења стекнуваме и како ги применуваме во следната партија.Поразот на некој чуден начин значи и победа. Еден дел од мене сепак почувствува тага поради неа.Мојата кралица го собра нејзиниот коњ од таблата,иако коњот беше сосема добро чуван.Сега нејзиниот поин ќе ја земе мојата кралица,таа е мојата жртва.Ајде,слатко ѓаволче,изеди ја кралицата,уживај додека можеш..." Мост преку вечноста-Ричард Бах.
„Креативните личности се мотивирани од желбата да успеат, а не од желбата да бидат подобри од другите.“ – Ајн Ранд, американска писателка
Исповед на една кревка душа: Шумот Зошто не пишуваше некаде дека си „грешка“, да видев од некаде, да знаев. Ете, нека пишуваше на етикетата од твојата нова блуза и, може така, случајно, гушкајќи те, ќе видев. Нека пишуваше на некое облаче, па кога ја кревав главата високо одејќи до тебе, може ќе го забележев. Нека пишуваше во некоја стара, зафрлена книга, ќе ја најдев и ќе прочитав. Нека го видев тоа во твоите очи, оние светлите во кои се огледував. Кај било нека пишуваше, само да видев! Да видев на време! Да не ми се срушеше светот пред нозе, да не ми изгореше до пепел пред моиве очи. Излитена од болка го гледав светот пред мене, оној некогаш розевиот со цветчиња наоколу и мирис на љубов. Мирис на тебе. Го нема. Останаа јагленисани парчиња од сè она што некогаш сјаеше ко бисер. Ги кревам јагленчињата со раце, ги талашкам, си викам ќе најдам некое мало жарче… И наоѓам, го кревам, му се радувам, но крупната солза, тркалајќи се по лицето, ме издава, капнува и го гаси. Се слуша само еден нем шум едвај чуен, ама болежлив. Го слушнав тој шум неколку пати и исчезна во неповрат, ми ја бележи душата и го однема. Го однема засекогаш. Spoiler srekja.mk
''Пупката на розата расте во темнина. Не знае ништо за сонцето, па сепак, од мракот што ја опкружува, додека најпосле не ги урне сите препреки, се стреми да излезе надвор ширејќи ги своите венечни ливчиња на светлината.'' Папата Јована- Дона Вулфолк Крос.
"Тогаш сфатив, погрешните луѓе доаѓаат во вистинско време, додека вистинските во погрешно време. Суштината беше дека немаше право или погрешно време за љубов. Имаше само сега." - Јаневска Марија, 2014
Quotes, интересни поговорки ,,Зборот што си го кажал, веќе не е твој. Твое е само она што ќе го премолчиш"-Винка Саздова ,,Нема љубов онаму кај што тебе те нема. Онаму каде што си само сенка на себеси. Та кој може да се вљуби во твојата сенка, кога и ти самиот постојано се размислуваш со неа!?"-Винка Саздова ,,Има кошмари што не престануваат. Има места од кои не можеш вистински да си заминеш, нешто свое оставаш таму. Има и луѓе од кои никогаш не можеш да се разделиш, зашто тие во тебе нешто свое оставаат, нешто што никогаш не можеш да им го вратиш."- Винка Саздова Инаку овие се извадоци од ,,Понекогаш доаѓа среќа" од Винка Саздова.
Верувам дека секој од нас поседува способност кон авантура во себе, но вистинска авантура е соочување со одговорноста секој ден. Вилијам Гордон
Изреки,поговорки,мудри мисли,секојдневни поуки и слично Можеби е подолг но извадоков ме остави без зборови. Од драмата Диво месо. Можеби изгледа малку застарено бидејќи се однесува на времето пред II светска војна, но до ден денес е така. Причината за пропаѓањето на денешната младина.
"Кој ќе најде вредна жена повеќе од бисери,таа вреди.Срцето на мажот во неа има надеж. Таа му прави добро,а не зло во сите дни на својот помин.И вешто работи со вредните раце. Дури и ноќе таа станува.Светилката не и се гасне.На бедниот дланката му ја отвора,на загрозените рацете им ги подава.Облечена е со сила и достоинство,па му се смее на денот иден. Синовите нејзини ја нарекуваат среќна,а сопругот ја фали. Многу жени биле вредни,но ти сите ги надминуваш". Извадок од "Дебитантка" од Даниела Стил