Сакаш нешто, Се бориш за тоа, Гледаш дека апсолутно немаш шанси да го добиеш тоа, НО продолжуваш да се бориш за тоа, Го добиваш тоа, И на крај сфаќаш дека ти здосадило со текот на времето.
Колку сакам. О колку сакам да бидам себична, да ги избришам од сеќавање сите лоши работи. Кога нешто нема да чуствувам, да бидам сигурна дека не го чустувам а не да се двоумам по 100 пати. Луѓето кои повеќе не ги сакам туку-така да ги заборавам и да трагам по тие што ке ги сакам повторно Многу сакам..
што губриња се на државниот прво ти вршат увид на документите па после друг ден следува запишувањето епа се извинувам студентски прашања јас сум од приватен излезена и дека е вака незнаев и така сум го скокнала првиот уписен рок па за неколку денови треба пак да отидам да видам дали има слободни места, па друг ден увид на документите па полагање, па резултати, па тек на рециси половина да видам дали сум примена или не уште еден симпатичен дечко од студентски ме уверува дека нема потреба да полагам(поздравче до него) ама брате мили не пијам јас нафта убаво си пишува-мислам ок можеби не важи за мене да не заборавам да прашам за тие посебни квоти после 30 за жени и над 35 за мажи уште 5 6 пати ке ме видат сигурно господ бог мајчица богородица и гуру нема ми се на помош оти ас ште полудам или ште излудам од се ова
Не барајте изговори зошто сте несреќни. Едноставно е. Несреќни сте затоа што вие сте дозволиле да се идентификувате како такви! Убав ден.
Научив во животот со никој да не бидам блиска толку многу. Научив да не им верувам на луѓето, затоа што еден ден сите ќе те остават.
Знаете што е убаво кога не можете да си го најдете самите мирот во душата? Тој некој кога ќе ве фати за образи, ќе ви ги избрише солзите и ќе ви рече - ало, се ќе биде добро, се, те убедувам, тука сум, како сакаме ние, така ќе биде, најважно ми е да си среќна. Ете тоа... и да ви го закопча куферот со горчина, но за кратко е де.
Дете е слатко. Дете со буцкасти обравчиња, две запчиња и пола лице крупни, сини очиња, е преслатко. Али ако го оставаш наоколу да клоца и влече непознат народ, заслужуваш шамар. Мислам дека ви смрдам преку монитор. Извинете. Хигиена бе луѓе, манири бе... Ме седнаа во средина, ај викаш, 40 минути пат ништо не е...аха. Си зборат младава и старава преку мене, ко некоја антена се осетив. Онака, еднава си хухка, си потплукува на секој потврд збор, јас паѓам и се будам од кома од истиот здив... На другава детето си клоца, ме влече за нараквици, за слушалки...ај, си викаш, не губи трпение со мало дете, биди у зен стање...таман си почнав некој daydreaming уз песна...тап - патиче по глава ме тупна. Онака, беше у стил да ти се посерам на сонот. Ама буквално... Посматрам со крајче од оково, почнува да ги слекува хулахопките на детено...не, не ја соблекувај...побогу, зар тука ќе ја повиваш?! Да не ќе треба пелената да ја држам?! Ме мавна мала паника, викам иди бегај, у Черкезе ќе се спуштам, па што биде, нека биде. Ѝ викам веќе у стил „Госпожа, прибери си го малово“, али она не разуме мачедониш...е, фино де. Сва среќа па го соблече детено само да пружи рака во пелената и да се осигураме сите дека е стварно покакано.
Си седам на тераса.... свеж воздух, зелена околина, прекрасен жубор на поток, мелозвучна симфонија на штурчињата......и слатко тивко музиче. Конечно со го доловив мирот и спокојот во душава, знам дека се ќе биде, знам дека ќе успеам и наскоро ќе ја добијам долго очекуваната битка, знам дека ке биде подобро, знам дека ќе сум среќна и љубена. Живејам, се надевам и се борам за почетокот на тие денови. Нема да погледнам два пати позади мене каде и да сум, го земам куферот и летам до љубовта и среќата. Не, не сонувам будна, оатавам на судбината да ме однесе кога таа ќе сака, а и претчуството и интуицијата што ја имам нема да ме излажат. Се знам самата мене! Самиот себе си ако не си дадеш морал и не се поткренеш, нема никој друг да ти даде. Самиот себе си ако не си дадеш мир и спокој, нема никој да ти даде. Ете така, преубаво чуство на самоконтрола на самиот себе си - нема подобро од ова!
Молчи,не кажувај каде те боли.Ќе те удираат на тоа место најсилно. Вака ми е во моментот.........проклетници ме докрајчивте
@LUCERKA мила не грижи се животот е тркало еден ден ќе се сменат улогите па тие кои сега те повредуваат ќе страдаат а твојата болка ќе биде во заборав, кога тогаш ќе заздрават сите болки и рани. Ти испраќам силна прегратка Друго сакав да кажам дека обожавам да пијам кафе во друштво сама со себе ама понекогаш кафето ми е без вкус затоа што ми се премотува лентата во главата и секогаш се обидувам да го најдам одговорот кога се прекина т.е скина лентата па филмот остана со недовршен или заврши со трагичен крај Додека пијам кафе не размислувам за нешто друго освен за самата себе и својот живот, нон стоп се преиспитувам до каде сум, што сум, некогаш сум изгубена ама срцето ми е компасот кој ми кажува накаде да се движам ама ова разумот ми ги меша конците многу тешки филозофии ми минат низ глава е вака од ѕид ќе ја удрам и да не мисли веќеама па не е само до главата има нешто и во хороскопскиот знак. Најчесто се прашувам кога се претворив во личноста што сум денес? Кога ја изгубив блискоста со другите луѓе? Кога преку ноќ со брзина на светлината се промени? Можело ли да биде поинаку и тоа да се спречи? Или најглавното од кое секогаш ми се насолзуваат очите кои се тие што ми ја украдоа, уништија среќата, радоста? Следно во пиењето на кафе ми текнува колку сум била будала секогаш додека сум вложувала во врска, сум спремала некакво изненадување или подарок кој од срце сум сакала да го дадам никогаш не стигнав да ги направам сите тие убави изненадувања од причина што баш тогаш тргнуваше нешто во погрешна насока. Додека пазарував или барав уникатни подароци чувствував убава енергија, бев среќна и исполнета, сигурна бев дека тоа ќе му се допадне но на крајот уште пред да го изведам тоа што го замислував секогаш ме чекаше нешто што ќе ме скршеше и едноставно или го оставав подарокот како некој Дедо Мраз или едноставно никогаш не стигнав ниту да го дадам па само солзи лиев над нив и ги чував со месеци, години никогаш немав срце да ги дадам на некој друг да ги искористи.
Колку една мајка и една жена е заштитена во ова наша држава. Со месеци се влечкам по судови, за да сменам едно презиме, дали сум осудувана дали сум казнувана, едниствена казна е што слепо верував на еден човек, што слепо верував дека ке се промени. Ти му подаруваш дете, а тој те малтретира психички и физички, се осудуваш ставаш крај на еден таков брак , и после тоа бетер повеке те малтретира психички. Не давал елиментација, па закани од сите страни, кога ке се пожалиш во некоја од нашите институции те пракаат на 100 врати а помош никаде. Но нема да попуштам ке се борам како лавица за моите права и правото на моето детее до крај.
СДК ... колку е симпатично, интересно, да имате секогаш избор ... Свесни за својот капацитет, свесни за себе ... изборот уште повеќе се зголемува. До каде не знам со ова, ама сега за сега ми годи ... се поголем избор, бирам, сеуште не ме бираат.
I wish I was a punk rocker with flowers in my hair In 77 and 69 revolution was in the air I was born too late into a world that doesn't care When the head of state didn't play guitar, Not everybody drove a car, When music really mattered and when radio was king, When accountants didn't have control And the media couldn't buy your soul And computers were still scary and we didn't know everything When pop-stars still remained a myth And ignorance could still be bliss And when God Saved the Queen she turned a whiter shade of pale When my mom and dad were in their teens And anarchy was still a dream And the only way to stay in touch was a letter in the mail When record shops were still on top And vinyl was all that they stocked And the super info highway was still drifting out in space Kids were wearing hand me downs, And playing games meant kick around And footballers still had long hair and dirt across their face
Кога се собравме 5 години од матура,сите кажуваа која каде работи,дали завршила факултет,некои се омажиле имат деца и тн итн... Една сокласничка прокоментира ,,еј па само тоа има мајка,,.Зборот ми беше дека не ги разбира уште тие работи не ги доживеала тие моменти да биде жена и мајка.Кога ќе стане дел од тој екипаж тогаш ќе разбере дека кога детето е 24/24 само со мајка му и не гледа никој друг,многу јасно дека само во неа ќе сака да биде.Од искуство кажувам така е и со моето синче кое по цел ден само мене ме гледа и после во други плаче,ете тоа е тоа. Сакам да кажам дека е тешко кога еднш односите меѓу блиските ќе се изладат,ќе станат далечни и бесчуствителни. И сдк дека овој нашиот факултет станал сра*е во боја,да да тажно но вистинито.
Во животот нешто што најмногу мразам е неправда,било да ми е нанесена мене,било на личност што ми значи или сосема си некоја трета личност,мислам не ми е јасно докога ќе замижуваме очи и ќе се правиме слепи и глуви за се што се случува околу нас,зарем немаме избор и право да се побуниме? зарем единствена опција ни е да молчиме и народски кажано со наш стап да не удираат по грб,ах судбино,судбино,кога ќе ја земеш правдата во свои раце,работата секој ден излегува од контрола и оди од лошо кон полошо,зарем ова е живот,не ми се потребни веќе никакви искушенија,предизвици,казни,неправди,едноставно сакам нормален живот а не да се осеќам како да снимам трилер или акција,ова сценарио повеќе наликува на траги-комедија
Одамна ме немаше овде, па ова сдк ќе го искористам за да ве поздравам феминки мои убави и да ви кажам дека среќата е најбитна во животот... Џабе ти е се, ако не си среќен!
Многу ми е смешно кога некој ќе кажува со колку прекрасни луѓе бил опкружен, па ги издига до небо, се гордее што се дружи со нив, толку е воодушевен и се ќе беше добро доколку не ги познавав уствари што мустри се тие луѓе. Неисе, ќе ги научат. Таквите секогаш си го издаваат карактерот. Незнам како може да им верувате на луѓе со кои неодамна сте склопиле пријателство. Уствари незнам како на +25 години склопувате толку блиски пријателства. Се знае бе кои ти се вистински другарки, тие од средно. Понатака сите контакти во животот се интерес. Не се отварајте секому и не си ги кажувајте интимностите на секого зашто утре ќе кружите по личниве пораки, фејсбуци и слично...
Сдк...не можам да разберам како некои луѓе може да шират негативна енергија рано од сабајле. И сите околу нув да ги трујат со проблеми кои се нивни лични а не заеднички....И како баш таквите на мене налетуваат..