Изгледа и јас сум многу возбудена за првиов школски ден, чим сум станала волку рано. Ајде нека ни е со среќа новава учебна година и нека ни е исполнета со многу успеси.
После целата наелектризираност на реалноста како еж со кренати боцки што непредвидливо ги пушта наоколу, невозможно е да не го почувствуваме струењето на негативните сили. Единствено што е во домен на нашата моќ е да одлучиме дали ќе дозволиме да се избоцкаме низ непромисленоста и лековерноста на постапките или ќе им возвратиме со претпазливост и ќе оставиме да поминат покрај нас како неразмотано клопче.
Седи пред мојата канцеларија една странка, си чека ред за кај колешка и и го слушам муабетот на телефон од што е гласна: ...еве седам, чекам пола саат....дремам ко мисир на гомно.....не, бе никој не си ја гледа работата.....само идат денот да ги истуркаат за плата.....итн. А иначе колешкава пред чија врата чека пола саат, се расправа тој пола саат со еден пензионер, значи работи, не седи. Хејтери. Сакав да ја прашам, ти извини за што работиш: за плата или живееш од воздух? Аман со тој негативен став. Кој и да влегол во институцијава има предрасуди и негативна мисла. Арно викаат, од главата си патиме.
Она кога татко ти е професор во школото кај шо учиш, па сите професори се као “леле ти си на ХХХ ќерка му, лепотица, кукличка“. Шала на страна, го преживеав и првиот ден средно, ух.
Сите вака возбудени, 1ви септември леле ау мјау, само јас си кркам пица и чекам да дојде 12:50, да се облечам и да тркнам набрзина..
Сте се почувствувале ли некогаш заглавени? Заглавени во простор и време. Како да сте пропаднале во жив песок и се борите да се извлечете од таму, но со секое ваше движење сѐ повеќе тонете. Сакам да заминам, сакам да оставам сѐ, но не можам да соберам храброст. Нозете ми се враќаат назад. Ми тежат неискажани чувства, неразјаснети работи, љубов. Не можам да соберам храброст зошто знам, таму некаде нема да го најдам тоа што ни тука го немам, но се надевам. Се надевам дека уште една стапка под мене ќе згазам на сигурно тло. Се надевам и го одложувам моето заминување. Ми треба помош. Ми треба некој да ме извлече и да ме фрли под студен туш, да ме освести,да ги измие од мене трагите од песок. И душата, и срцето, ако се мие.
Начекувам Сител Бамбини. Добрата страна: Еееј, детска програма. Најавуваат 4то одделение со музичка точка. Неразвиени девојченца со шминка, пробуваат да тресат задник на Beep од Pussycat Dolls... Лошата страна: Еееј, детска програма...
Nemoze sekoj den da e ubav i sovrsen,za razlika od vcera denes mnogu podobro ,se nadevam deka taka i ke ostane do krajot na denot bashka sto vnuceto moe trga za prvache hooooooow sweeeet
И тој што одвел многу жени дома,имал една што ја сакал.. И таа што гордо поминала покрај многумина и ги одбила,покрај еден паднала.. И тој што кажал дека никогаш не пуштил солза ,се нашол себеси во лага кога заплакал.. На крајот од денот кога ќе легнеме сите помислуваме на она истото,што ќе беше ако беше... Храброста и те како е доблест!
Neznam dali i vie go imate ona custvo na gordost sreka koga se raboti za detska radost. Ne e za dzabe receno prvoto e prvo i kaj sekoj ima posebno mesto vo srceto. Ete taka naseto prvo vnuce trgna prvace. Se osekam kako gorda tetka taa mala nasmevka odsekogas sum ja sakala ima posebno mesto kaj mene tie ocinka posebno sjaat i mozebi bas zatoa sto e prvo da se razbereme imam uste 3 vnucinja site ovie mi se od 1 vi brarucedi i edno moe ne deka drugite ne gi sakam no ete prviot mig koga stanuvas tetka e poseben nezaboraven radosen.... taka de custvuvam i denes koga imam prv pat prvace neka i se so sreka neka bezgrizno raste a nie da si stareeme da si go docekam i moeto da stane prvace pa da se raduvam poveke. I neka na site prvacinja im e sreken pocetokot i neka ne se plasat od nepoznatoto of ne e lesno da si tetka
Најболно нешто ми е будење уште рано, рано (поготово кога си седам до доцни вечерни часови).Добро сега, не беше баш до толку рано, ама додека да отворам очи..Следеше малку подолг процес на будење Необичен, доста чуден ден.Се‘ си мислам до после уште што нема да биде.. Не знам ни расположение да си дефинирам, туку се тешам дека не сум единствена... Се изгуби и таа возбуда за први Септември. Нејсе, ќе славам што ќе се спасам од дисфункционалниов клас. За матура си ги земам до мене истите четири души кои ми беа и за полуматура.Си ги обожавам дека иако се малку по број, секогаш ми се тука.Никаде не се губат, не исчезнуваат од видик кога е најтешко.
Деновиве пак сум во викендичката ,во едно скопско село,одмарам и си ги полнам батериите пред почетокот на академската година. Кога ќе се вратам ме чекаат уште некои ситни подготовки и се е спремно. Инаку 1 септември ми е ден што ми е останат во многу убаво сеќавање. Не знам дали постоело повозбудено дете за моливчиња,тетратки и шарен школски прибор од мене. До ден денешен омилена активност во септември ми е подготовка на блиски првачиња со прибор. Ако имате некое возбудено прваче пратете ми го ,заедно да се радуваме. Едвај чекам да помине оваа недела за да се реши таа ситуацијата за која ви кажував пред некој ден,а за која ми треба еден тон среќичка во вреќичка. Имајте убав ден.
Убаво рекле: Ако се понудиш на некого да му направиш некоја услуга тогаш тоа ќе стане твоја обврска.... Па и уште ќе ти досаѓаатда те потсетуваат.... Затоа си имам супер тактика, двата телефона дома под перница, мп3 на уши, точакот под г'з и оддалечи се во непознат правец...