Не си домаќинка ако никогаш не си изгорела кошула со пегла, никогаш не си пуштила блуза во перална на погрешна температура и никогаш трајно не си обележала маица со средство за чистење. Досега научив дека не треба да пеглаш додека уште не си расонет и дека секогаш треба да се осигураш дали блузата може да се пере на 40. Денес си ја сефтосав омилената рамбовка со варикина, па научив дека дома пожелно е да чистиш по стари алишта. Макар што, ми дојде идеја целата рамбовка да ја испрскам со варикина, може ќе биде штосно и ќе направам камуфлажа на флеките. Патем, ете уште еден заклучок изведен од ова - не си домаќинка ако не знаеш да се снајдеш во ситуација кога ќе оплескаш нешто.
Понекогаш подобро е да се замолчи наместо да се трошат зборови на личности кои немаат слух за она што се кажува. Често се случуваше своите чувства на глас да ги изговорам. Се случуваше да ги прегрнувам силно личностите кои ми значат и ги сакам тогаш кога се повредени, тажни се трудев да ги насмеам и секогаш успевав да ги расположам, за миг да им ја ублажам болката. Имаше и такви со кои заедно плачев затоа што искрено и мене ме болеа нивните солзи и ми беше жал да ги гледам така повредени. Но имаше ситуации кога некој ќе ме повредеше мене прашував отворено зошто, со што заслужив такво нешто, прашував зошто бегате од мене, прашував зошто не ме сакате, зошто не ме прифаќате прашував ама одговор не добив. Имаше и такви на кои им велев ве сакам, вие сте мои најдобри пријатели, се радувам што ве гледам, одев и дури и кај мајка ми кога ми беше мачно и велев прегрни ме тоа ми е потребно но и на тоа одговор не добив освен тргни ми се од глава. Од овакви мигови повеќе не зборам со никој, немам што да им кажам оставам тишината да си го направи своето. Во миговите кога ми е тешко мене нема кој да ме прегрне тогаш посегнувам ги прегрнувам и плачам со моите мачкици мили кои кога ќе ме погледнат со своите мили очи чинам ми велат имај надеж, верба. би рекла тие се единствени очи кои ме гледаат со љубов, топлина. Тишината, молкот е најсилен вресок на болката што ја чувствува повредена личност само личности кои искрено сакаат, се искрени и добри пријатели можат да ја препознаат и да ја ублажат со само една прегратка.
Незнам зошто, ама неможам да ставам парфем без да сум пред огледало. Ете.. И од утре почнувам да учам посериозно, првите денови заминаа мора да се стегнам..
Насмејте се! Расипајте му го некому денот! Секако нема секому. Оние вистинските луѓе, искрено што ве сакаат, тие ќе се насмеат со вас. Ќе им ја пренесете таа позитивност, ќе ја прифатат, ќе им биде мило... А оние останатите ,е тие што сакаат нека прават. Нема да им е мило секако, но кога брига. хихи Малку вон ова. Некако слабо ме има на форумов, слабо пишувам, заприметувам. Тоа е така, затоа што некако времето ми поминува брзо, дур трепнам денот поминал, обврски, многу добри луѓе со кои го поминувам времето , убаво ми е,и се исклучувам од се, уживам. Но секако не ве заборавам ни вас, што редовно и со задоволство сакам да ве читам и следам. И секако наскоро и нов пост и на блогот. Поздрав.
Стареам а не ми доаѓа памет. Паметни мисли да. Памет, not so much. Изветреани амбиции, поспани постапки. Вриштам за помош. Самопомош. Или како што веќе ме декларираа, знам што сакам ама не знам што не сакам. Ми се плаче од тага и ми се вришти од среќа во исто време. Врнежливи попладниња, сончеви утра. Шашави денови. Пошашави чувства. Разбуди се, нема да си вечно млада ми вели некој шепот. Мој ли е туѓ ли е не знам. Не сум јас а во истовреме никогаш не сум била повеќе своја и слободна. Не ме разбирате знам, јас себе си не се разбирам. Во некое друго време невреме, пак ќе ви се вратам. Секое добро!
Разгледувајќи на youtube сосема случајно налетав на ова . И што да ви кажам феминки? Се згрозив. Не знам дали сум јас заостаната, ама поим немав дека постеле вакви јутуберки. Настрана мојата неинформираност, цурава имала 13, 14 години а за колку изгледа проценети сами. Нејзина преокупација се шминките, штиклите, алкохолот, излегувањата. И поради тој нејзин „труд“ таа е идол на многу нејзини врснички кои се палат на секое нејзино видео. И се ежам кога ќе помислам со што се занимаваат младиве.. Ако сакаш да бидеш популарен мора да се истакнеш со најновиот модел на телефон, брендираната облека , скапи шминки, окапувања до сабајле во диско. Останатите прости се. Ај што се ежам од цурава, уште повеќе се ежам од родители кои вака ги распрдлуваат децата, На детето треба да му се посочи кои се вистинските вредности во животот, а не да се прави безвреден паразит кој се задоволува само со матријални работи. Повторно доаѓаме до онаа- нема лоши деца, има само лоши родители.
Не сум верувала дека една македонско-мексиканска свадба може толку да ми го разубави ( нема да претерам ако кажам .. ) животот Не дека не ми е убав животов, напротив, пресреќна сум но тоа вчера што го доживеав, тие луѓе, таа ведрина, тој спокој едноставно оставија печат вечен врз мене
Пред некој ден прочитав нешто како - Оние луѓе што не те прашуваат како си, не ти требаат во животот. Колку преточно. Има луѓе кои те прашуваат како си чисто од култура, некои воопшто. И дури оние кои ги сметаш за блиски. Некако во последно време станав имуна на луѓе преполни со себе и преполни со трачеви. Луѓе кои постојано зборуваат како се, но никогаш не те прашале, а и најверојатно тоа е надвор од нивниот круг на занимации. И така. Недела е, ми дојде едно убаво додека шетав куче, а и срце на место што најверојатно више нема да се потам и да се превртувам уз спиење. Обожавам есен со сите нејзини бои и мириси. Ми прави да ми е убаво, освен нели, понекогаш, кога немам чадор а имам мокри патики. Ама пак сакам. Кога сакаш нешто го сакаш со сите маани.
знaчи кoгa требa дa сменaм сијaлицa сaмa - смрт ми е. Јес дa aкo веќе мoрaм и јa извршaм тaa oперaцијa, се oсеќaм кo супер херoј, aмa oвa ми е еден oд мaлкуте мoменти кoгa зaдoвoлствoтo пo успех не ми јa рaни душaтa. Никoгaш немa дa гo пребрoдaм стрaвoт декa е oстaвенa упaленa и кoгa јa вртaм oдекне тoa 2000w и ме мaвa струјa М,
Ги затварам очите, и само за момент сум таму. 20 септември, 2009 година. Стојам под стариот костен, додека есента ме проголтува во нежниот лавиринт. Жолтите есенски лисја се ронат по моите рамена, додека од свежо фарбаната коса, по телото ми се слеваат пурпурни капки од лесниот дождец. Ве гледам тебе и него. Блескате од далечината. Чинам никогаш не сум видела поубави силуети. Твојата дива грациозност ја вапцуваше тајната, а неговата ја разгоруваше. Сеуште во ноздрите ми остана во сеќавање оној мирис на слатко од сливи кој се распострануваше долж уличниот хоризонт, и горчина. Тап тропот и тишина...
Сакам да кажам, ама некој веќе ми ги споделил зборовите. "My brother killed himself on the twenty-eighth Thursday of last year and I missed four days of work and my mom wanted to know ‘Why’. My brother he was always a fan of beauty but what he did was not beautiful at all. And last week I got the news that one of my good friends from high school had overdosed (again) except this time she’d gone too far and now she was gone. And I had a hard time falling asleep at night and her mother hugged me tight and thanked me for coming to the service but I did not want to be there at all. This is not beautiful. The girl down the street would’ve turned 21 last year and I can scarcely imagine the wild times she would’ve (should’ve) had. But she is buried six feet deep after falling nearly 300 and she did not leave a note. This is not beautiful. My freshman year of college and my roommate was beautiful and how I wanted to be just like her. But she wore herself down till she was almost invisible and if you blinked you had to go and find her all over again. So now her parents are no longer supporting her college tuition but are paying her hospital bills watching their daughter crumble. This is not beautiful. So y’all can take your narcissistic romanticizing and glamorizing of self harm and eating disorders and committing suicide and shove them as far up your ass as you possibly can. Starvation is not beautiful. Killing yourself is not beautiful. Sadness is not beautiful. This note I am writing is not beautiful. But you you are beautiful and it’s about damn time you start believing it." (via @runiqu)
Денес му е роденден на среќичката моја најсакана- Марли кучето мое. Го сакам БЕСКРАЈНО и сакам да ми е здрав и жив уште сто години заедно да си живејмеееее и кај и да одам со мене да си го носам! <3 <3 <3 <3 <3 <3
Само јас сум среќна што сум дома вечерва, а не во Штип на Цеца? Фрчат слики на фејсбук, инстаграм, мислиш луѓево на Монт Еверест се искачиле, а не дека отишле да слушаат српска певаљка. Да не се разбереме погрешно, немам ништо против неа, ама да се фалиш како да е тоа нешто екстремно неверојатно, да ставаш слики секои 5 минути, видеа, чекинови и урлања, ми нема смисла. Едвај чекам да почне да пее, па да ја обележат нивната еуфорија со слики и видеа. Радосни се де, не се гледа Цеца секој ден бесплатно! Ај, доста мрчев. Не ми замерувајте уморна сум, не си ги осеќам нозеве. Си го изгледав финалето кошарка мерачки, се изнауживав, победникот заслужен и омилен. Одам да се релаксирам со топла купка и на спиење. Од утре, пак сум бруцош.. Имајте убава вечер!
Значи,со кој памет влагам у кафич каде што има намалени цени на пијалоци? Одамна не сум испила толкава количина на алкохол,ама како се лизгаше,чудо некое. Уште поголемо чудо е што ме фати онака минимално,ниту вртење,ниту повраќање и глупирање,додуша не знам дали е чудо или од порано сум набила кондиција во пиење ТУку сакав да кажам дека со најдобрите пријатели и отровот ќе го пиеш со уживање,толкав импакт имаат над нас. Е сега тоа што денеска не можев да се свестам цел ден,тоа е друга приказна. Ко да се вратив 4 години уназад Аа па да,утре почнувам последна година факс,не ми се верува дури,такво детинасто човече како мене ќе завршува факултет,ќе дипломира,ќе бара работа,постдипломски,смешно ми е дури Ах како ми летнаа годините,летово уште побрзо,претерано трча времево,дај нека застане малку И друго сакав да кажам-дека сум заљубена во Сајмон Кауел,знаете од оние фиктивните љубови во селебрити факци,ама толку секси суштество е,годините не се битни Во прилог,причини зошто