Замисли сега некој билионер живеел имал све што ќе посака свако задоволство арно ама отркил дека има рак што ќе се тие све пари сега ти кажими и неговите да ги земат парите тага во срце човекот го нема давал се пари во болница не е се до пари размисли убаво мене најголемо богатсвто ми е што сум здрав точно дека требаат пари ама доволно само да имаш да се храниш да плаќаш сметки и еден годишен одмор
Мислам дека понекогаш не е до луѓето туку до сопствената перцепција.Пример јас многу често излегувам сама за сопствени потреби кога пазарам, понекогаш тоа трае со часови.И јас не сум ни помислила, а камо ли забележала дека некој си рекол нешто зошто јас сама шетам.Порано кога ќе се погодело убаво време после фитнес си го фаќав најдолгиот можен пат до дома преку кеј и некогаш ако сакам повеќе да прошетам и по саат време сама сум шетала.Не работам моментално ама да работам нема да ми биде проблем ако немам друштво на пауза да одам да испијам кафе или да јадам нешто сама.Па и да рече некој нешто гајле ми е искрено, не живеам за народ што ќе каже.
Вчера цел ден ми помина во глупости, а сега осеќам дека и овој ќе помине така Цело време се жалам дека многу за учење а никако да фатам. Прво се пожалив тука, па дома на сите им кажував, па на една другарка цел саат на тел, па на друга другарка уште еден саат, па им оставав трошки леб за врапчиња надвор, па во продавница на продавачката и се жалев После спиев демек за да можам вечерта да стојам и да учам, ама наместо да учам јас си се зачитав за бермудскиот триаголник Па ај реков сабајле ќе почнам од некој предмет ама ми се јави другарка, сега таа да се жали дека не можела да учи од комшијата пошто гледал многу гласно порничи, и ја деконцентрирал Таа му тропнала на ѕид за да се сети, а тој си се смеел и викнал: Само уште малку.... И ете со такви глупости си се замарам, кој рекол што рекол...а се е така небитно Ајде сега уште малку и ќе почнам
Комшикава и другаркава на татко ми ми гази по нерви. Увек прво пробува да види дали е отклучено за да си влезе така, ако е заклучено тек тогаш ѕвони на врата. Ало, жено, не си дома. Секој треба да си го знае местото.
Вчера за првпат во мојот живот си направив муабет со самата себе пред огледало на глас, ама вистински муабет. Сега ми е полесно!
Ааа хеппи. Знаете што? Се разминавме и се поздравивме Ех, си реков камо да го видам пак. Барем кога ќе излезам од продавница и да го видам. Влегов купив и само што ја затворив вратата. ТОЈ. Се враќаше накај дома.... Црн, убав, висок. И се направив дека не го гледам. Глупаа. Не знаев шо да му зборнам. Цело време зад мене одеше Не можам да поверувам Срцко
Кога ќе се вратам наназад 10тина месеци, се ужаснувам од помислата дека минутите биле пресудни, ме вознемирува суровата реалност дека можеби веќе немаше да си тука до нас... Ти си мојот херој.
Сдк дека ме тепа страшна мрза! Кревет,двосед,тродед,фотеља,кревет.... Ииии така.... Ме мрзи и да ручам , да пишуам и се!
Дојдов, видов, го искачив Кокино ... Викендов во гостински терен ми годи. Ме собраа вчера, се возевме низ расчистеново ни Скопјенце ( за мерак ) , си го фативме патот, и ме пречекаа со ручече. Нели со арни луѓенца троа јадењето не е битно, ама за да го осетиш градчето во целост мораш да пробаш и по некое специјалитетче на куќава. Традиционално и автентично - Кумановски суџук , сармички, Дојранска риба во сос, руска, лутиче, црно лебче, туршија,гравче...и што ли уште не. Потоа следеше прошетка и кафенце низ градов, и искрено негативно бев изненадена. Плоштадот грд со ѓубре по него, се некако набуткано и нечисто. Учеснициве во сообраќајот - катастрофа,не знаеш кој пие кој плаќа. Се на се, се осетив ко во Чаир. Си седнавме на кафенце, местенцето - ОК , ама српско лагано музиче? Ги гледам другариве им велам, ваква е ситуацијава низ локаливе?! А тие душички, немо кимаат со глава. Сфатив колку е часот, и навистина беше доцна па си се вративме и си пуштивме филмче. Денес ме носеа во црква, во Кокино и на ручече во Кратово. Денов сончев и преубав, си го стартував со добри луѓе и вкусно кафе. Денес уживав и размислував. Животот е толку убав.... И еве ме, на топличко со уште едно изгледано филмче, дојдов да ви кажам колку чудесно си ги сакам луѓево....вредат!!! Ми го топлат срцето.
Mozebi Lady Phoenix xD aj za uboo da e xD Negoo sakam da kazam kako moze pri dve jakne da ja zeme mojata jakna koja patem i mene edvaj me zakopcuva a ne pa nea koja iako ne e trudna e podebela od mene ? Dobro be majku mu stara ako iam devojkava i MALCE pamet barem ke me prasa a ne natni i zamini .. Ne mi e za jaknata nego imav dokumenti u dzeb , ke ti padna be dete posle treba sve da vagjam od pocetok , drugo , site alista mi gi unisti pa veke nemam doverba da i dadam nesto da oblece moe .. Nedaj boze da e ostetena , ne za dr treba na doktor da se ide mesecov , kj ke najdem jakna ne ke idem po duks na doktor .. A dur zeme mm plata ima mesec cel .. Se znae ako nemas zelena i rozova garderoba , nema da kupis jakna u tie boi , ke kupis crna i fino lepo ke ti odgovara so sve
Знаете како некои денови внатрешноста/потсвеста ве турка да правите глупости,односно ствари што нормално не би ги правеле? Глупости од типот пиење литри и литри алкохол,пеење во јавност,танцување на шанк,бакнување личности кои не се за бакнување,заглавување до 5 сабајле и враќање дома како да си испаднат од хорор филм и да не бројам веќе Епа мене ми беше таква цела недела Голем дел од причината зошто денес не планирам да излегувам надвор,оти многу нерационално однесување не е на арно. Патем,едно прашање,која е возраста кога престануваме да ги правиме тие глупости,да знам чисто информативно? ПС:Ако случајно ми тропне глупоста на врата,најверојатно ќе ја примам ППС: Колку пати се најде зборот глупост во овој пост? Среќни празници и пиете со мерка Ама и не морате,јер YOLO
@crimson зошто така? Зар алкохолот те налути и те удри во главниот живец? Не не и не. @Kukla994 што направи со стројниците? Им удри клоцата или? Не сум читнала? @sofijanoka те чекам да ми ѕвониш деновиве.
@LaraSolare жити се, мислев единствена сум која го бара подолгиот пат за одење. И јас сум од тие, гордите пешаци. Некои со жалење ме гледаат кога ќе и кажам дека секој ден пешачам, ама, ескузе муа, не сум јас таа со несмасниот задник и цилулит како тие. Друго е кога немаш време или на лошо време, ама на убав ден бре, млад, прав, со вишок слобода која ја трошиш по социјалните мрежи. Сеедно, им велам, како сакате. Ем што ме релаксира и ми е единствено време за себе, да размислам, да фантазирам, да се пребројам. Плус, добра музика на слушалки. Се сетив на оваа есен кога секое утро кон факултет го почнував со борн слипи буди повеќе од кафе.