Неможам да ги поднесам преценетите научници кај нас во државава,завршиле факултетот и готово,го фатиле Господ за јај*ца,немале да работат никогаш за мизерна(12000 ден плата),дали сте вие озбилни?Дали бе имате грам памет?Па 95% во државава завршуваат факултет и? Немојте никогаш да викате никогаш,незнаете каде ве носи животот и маката,не за 12000 ден и за 6000 денари ако ве натера мака ке работите,но тоа што сте завршиле факултет,незначи дека сте ПИСМЕНИ и дека СТЕ ЗРЕЛИ ЛИЧНОСТИ. Од улицата поголем ФАКУЛТЕТ не постоел а нема ни да постои(тој што остил знае). Не се преценувајте,еден ден ке паднете доле,ке молите за парче леб,не се удирајте толку ДРСКО во гради.
Што кога си изгубен и не знаеш како понатаму? Што тогаш кога се станува безнадежно, безизлезно.... што тогаш да се прави???? офф.... обожавам комплицирани работи, обожавам тешкотии зошто единствено тогаш се чувствувам како човек, се чувствувам исполнета со сила и енергија да се борам со тие препреки... бидејќи (овој израз најчесто го користам при решавање на математички проблеми но) СЕКОГАШ ПОСТОИ ИЗЛЕЗ ОД БЕЗИЗЛЕЗОТ! feeling: #motivated
СДК Прекрасно чуство на душата и одмор за нашата психа кога човек ќе се одлучи да проталка малку повеќе низ светот доколу има можност да се обиде без стравови да тргне низ патот дека милиони луѓе чекорат.. Таму каде што турболентноста на животот никогаш не престанала да се движи низ најправилниот правец на финансии, чуства на тотална либералност, таму каде што нема дескриминации и политички свет, таму каде што преовладува на секој ќош култура и два реда асален муабет без притисњавање, таму каде што "sorry, thanks, morning.." се слушаат на секој чекор како една обична културна и традиционална работа за цел свет.. Таму каде што не си осудуван и не си приморан да правиш нешто што не сакаш и не ти кејф, таму каде што слободно чекориш со убава мисла и блага насмевка на лицето, таму каде што ќе бидеш пречекан како вистински гостин и каде што сеуште постојат човечките вредности на културата и традицијата.. Колку е прекрасно кога човек е слободен, без стравови и срамови, кога човек ќе појде да прочекори низ светот и да види секогаш по нешто ново и необично надвор од нашата реалност која што некогаш присилно си ја имаме створено сите ние со нашиот ум, прекрасно е чуството на шалот околу врат и малата чанта покрај тебе кога насмеано и задоволно чекориш низ светот на либералноста,таму каде што не мораш да се објаснуваш на никого за своите желби и својот тек на живот.. И.. се чуствуваш на навистина повисоко ниво од тоа што си бил.. гледаш и учиш дека треба да се воздигнеш онолку колку што можеш и да живееш баш просечен живот без закоравени умови и тракатанци од стари умствени традиции.. Оној кој гледа малку подалеку од својот нос е либерален човек, човек шо може да проживее и да заживее со секое општество и навики на истото.. Одлично е да зачекориш и да се почуствуваш "повиско" .. треба да се почуствуваш! Сум шетала многу и насекаде.. но мојот момент и моето чуство на најпрекрасниот милионски град во светот таа заживеана емоција во самиот момент за прв пат ми беше НЕПРОЦЕНЛИВА.
ne se soglasuvam so tebe.ne si vo pravo za ova.dusata mi ostana po tie aerodromi.mislam, deka sekogas koga se vrakam mi se skratuva zivotot fakultetot mi e 7g plus specijalizacija ucte 4.sekoj den sabajle vo 5 stanuvam zatoa sto do fakultetot imam dva casa vozenje.se vrakam vecer vo pet.ostanatite casovi pred da legnam ucam. toa sto jadam sto ke stignam a nekogas i ne jadam zatoa sto nemam vreme , koga doagam od faks umorna i gledam malku da legnam,e druga prikazna. nekoj 1000e da mi dava na ovaa maka malku mi se.za 200e muabet ne pravam.
Uh,za dobro da e,konecno zavrsuva Fevruari,i ne deka mi smenuva nesto toa deka ima plus eden den ovaa godina....obicen mesec mi e so isklucok na toa sto e mesec na mackite,totalno me poludea denovive covece,bukvalno po cela vecer mi vodea ljubov pod prozorec,da ne recam besno mjaukaa i se parea Ajt,koj znae kolku potomci ke se rodat,pri tolku besno vodenje ljybov
Во Македонија ако немаш врски,каков сакаш имај факултет,ке работиш работа не платена повеќе од 250 евра.
Do sega se sto sum pravela i do kade sto sum stignala,e moj uspeh bez vrski i bez nekoj da mi pomaga. I vo Makedonija da dojdam smetam deka pak ke mozam da se izboram za toa sto sum go zasluzila.
Ко преживи причаче. Дојди види и направи,баш би ми било мило да постигнеш све сама. Но јасно е во Македонија како стојат тие големи плати нели
tie golemi plati nekade stojat ama neka ne.koga zdravje i zivot e vo prasanje nikoj ne gleda dali mama i tato ti se na visoka funkcija.
@H.VAGA Епа дојди си во Македонија Ноу хард филингс, ама за успех без врски во Македонија може да напише некој што стварно се остварил, но во Македонија. Инаку СДК: Идриз Елба колку и да е hot и се, не може бе луѓе Џејмс Бонд да биде црн. Некои улоги се култни и не може сега само заради расистичката карта да менуваме филмска историја. Исто, сега Хари Потер да го стават црн. И обратно. Не може Big Mama да ја глуми белец, Bad boys, Нелсон Мандела или Лутер Кинг да го глуми белец.
Се е спремно, го местам телефонот со соодветна песна и почнува: Five little ducks Went out one day Over the hill and far away. Mother duck said "Quack, quack, quack, quack." But only four little ducks came back. Four little ducks Went out one day Over the hill and far away. Mother duck said "Quack, quack, quack, quack." But only three little ducks came back. Three/two/one little duck(s) ... Sad mother duck Went out one day Over the hill and far away. The sad mother duck said "Quack, quack, quack." And all of the five little ducks came back. Добра е. На арните е, отвара уста. Со брзина на светлина буткам лажичињата додека не и се здосадило. Секако клучен елемент е телефонот на кој ги слуша песните да е под соодветен агол, а лажицата со која ја хранам да не и попречува видик. А гледам дека почнува да прета со рацете мора попретпазливо бидејќи во секој момент почнува храната да лета на сите страни. Не смеам да ја напнувам и брзам бидејќи се чуствува навредена и почнува да вика, па трпеливо чекам со полно лажиче да отцвори муцката. Чекајки почнале да капат некои капки врз хранилката и бргу бргу да ги избришам. Не за друго, се фокусира на истите и почнува да ги допира, да рашлакува, и заборава на јадењето. Добра е, пола чиниче веќе го изеде, уште само пола. Почнува нешто се мршти...што ли и е сега. Вадам латето мое кое е скриено позади мојот лаптоп и пијам од истото и тропкам со лажичето. Нормално почнува отвара уста и јас користам ситуација и пикам од нејзината каша. Мажево вика не било хумано.. Дојди ти рани ја, па ќе видиш видиш не само хуманост, туку и очај. Успеав да спровнам неколку лажички, ама веќе ми го сфати трикот. Наеднаш се слуша . Вака мало човече а волку да прди . Ај малку пауза, да одмори мадам. Повторно ја фаќа досадата. Сака да стане од хранилката. Ајде прибрав нејзиниот телефон. Ме вежба како сака па не знам колку пати го фрла на земја. Во себе си викам само ти дојади се, па ќе видиш дали ќе ти го дадам. Ајде да продолжиме. Уште само малку. Се тегне, прета, мрда, подвикнува....ти се чини се кара. Да не нема на кого де. Последниве лажичиња ги влечеме 15 минути. ама ај, си викам секое лажиче е важно. Остани прибрана и упорна. Таман останаа уште неколку лажичиња се пушти сирената. Леле што стана. Песната на мадам не си се свиѓа. Ајде бргу назад од почеток Five little ducks Went out one day Over the hill and far away. Mother duck said "Quack, quack, quack, quack." Добра е, се оклешти. Ќе ги лапне псоледниве лажичиња набрзина. После долга борба готово. Се изеде чиничето. Успеавме да дојдеме до 200мл. За беља почна да ика. Сега почнува вистинската мака. Пробав со шишето со чај....го бутна колку што ја држи сила. Ај, може ќе се трефне со сокчето од овошките што и ги варев. Го зеде во раце, мала надеж дека ќе биде. Гриза, чеша непца, го траска...прави се освен пиење. Ај малку да и помогнам демек и го поткревам. Леле налет да беше кај ми текна, кај се запустев. Мадам дали се навреди и кога заде да вришти...ги фрли на земја и ова шише. Во знак на револт не го сака пак. Остана последното, со водичка. Трета среќа. Сега друга тактика. Ова е со дупчиња на клунчето па јас налевам по некоја капка. Нема рачки за да може сама да го држи, па збунето гледа. 5-6 голтки спровнав....си се тешам дека е подобро од ништо. Ми се одјаде и мене веќе.
Све остварив сам,со мојте 10 прсти,само они знаат како и зашто,татко ми и мајками не ми дале освен живот,буквално друго ништо(матријално),и сум горд на нив,што не ме воспитале со пари,него со зборови.Затоа сум и она што сум денес,молев кукав и успеав,а ке успевам уште многу,но има време целиот живот е пред нас младите.
СДК ... Многу ми годат личности кои освен своето не ги интересира туѓото. Личности кои како и да е работат на себе, а не на туѓиот идентитет. Ја почитуваат својата но и туѓата слобода на живеење и интима. Со како така изреализирани личности, со минимум или ич комплекси едноставно ми оди и сакам да дружам. Ах, да. И ненаметливи, природни, кои вниманието го бараат на по суптилен начин, не на пасивно-агресивен.
СДК дека штом во понеделник сабајле некој ќе ми згази на нерв сигурно цела недела ќе ми биде одлична.
Јас сум забезбекната до каде луѓево можат да отидат кога ти бараат да им завршиш некоја работа, услуга... Кој ме знае, знае дека немам мака да помогнам, да услужам, со драго срце, без збор, без да излезе после дека мене некој ми должи нешто. Не е голема работа, ако можам, ќе одвојам пола саат, саат, де, де, нема круната да ми падне. Ама со исав бре луѓе, со исав. Нареден пат прво ќе пуштам моја трансакциска, па после ќе продолжам да разговарам. Кога веќе толку сме безобразни, дај шта даш... А таман имав друг план за денов, ама планот вклучуваше сонце, енергија, позитива и кафе... А не ветер, дожд, нервози и млитав чај.
Јас се расчистив од понеделнички, Купишта книги,најлони,прашина се моите противници денеска. Јас и музиката vs. хаосот околу мене Rock it,baby !!!
Разговараме со другарками за циркус. Да,вистински циркус во последниве десет години воопшто нема.Порано доаѓаа каде што е сегашното веро џамбо сега. А сега,се во изумирање.Некако тоа недостига да видиш нешто што те привлекувало како дете. СДК времево утепувачка.