Многу е жално кога ние децата што некогаш сме биле жртва на емоционално насилство,знаеме истото да го направиме врз други луѓе подоцна во животот.
Се зближувам, ама многу ми е тешко да имам потполна доверба. Има еден дел од мене што секогаш ќе ме влече подалеку од луѓе, одбранбен механизам. Ми вика: „наместо да ме гушкаш и влечеш кон тебе, ти ме буткаш од тебе“. Ама не можам. Порадо би била сама, отколку со скршено срце.
Нека ни е среќен празников феминки СДК никогаш ама баш никогаш нема да ми биде јасно како можат жените на свекрвите и свекорите да им се обраќаат со мамо и тато ? Се знае кои ми се мајка и татко , едни и единствени. Глупости не видени ми се тоа, јас никогаш во животов нема на ниедна друга личност да и се обратам со мамо , освен мојата. Мајка е жената што те одгледала, а не некоја која ќе ти се појави у 25тата година од животот.
Мирис на црешов цвет. Потсеќа на детство. Бабино предиво, двор и пролетно размрсулавено носе. На чистина... И море. Море после олуја, првите сончеви зраци потоа. Потсетува на родители. Мајка ми ми облекува тренерчиња и патичиња за прошетка после дожд. Цела околина мириса на бор. Мирис на бор и море. Они млади, премлади, полни со соништа. Некогаш е многу тешко да ја држиш вербата на високо ниво. Некогаш си ги гледаш сите соништа, твои и на родителите пред очи. Знаеш дека имало и потешки моменти...ама премногу работи се собрале. Ми треба само мир...и лесна душа. Предолго е веќе... Ми вика...најубавите и најголемите соништа се остваруваат веќе кога ќе се откажеш и препуштиш. Кога ќе кренеш раце и ќе речеш - што биде нека биде. Епа се препуштам... се препуштам веќе, не можам да живеам вака. Ќе биде онака како што треба да биде...најдобро за мене и тие околу мене.
Одам во аптека да си купам витамини за имнутитет нешто железото крвната слика ова она таму,ништо страшно онака требаше да си купам и сега таа аптекарката згрешена ќе да беше.Не беше,таа е бре. Ме гледа и ми вели:Трудна да не си? Ми идеше: *со двете раце ама
Иронично е да и се честита празникот на жената кога секој нејзин смел чекор е осудуван. Во посебна реченица ги ставам оние кои имаат доволно храброст да скокнат. Жената сеуште не може да ја ослободи својата сексуалност без да биде осудувана дека е ороспија. Не може да биде кариерист, без да се соочи со осудувања дека е лоша мајка која ги запоставува своите деца. А оние кои немаат деца, се личности без емоции, нели природата вели дека жената треба да раѓа... Тука се надополнува муабетот дека на жената местото и е во кујната, околу машината и пеглата. Уште многу време и промени се потребни за да жената го слави овој празник. Цветот и насмевката баш на овој ден се крајно смешни и потценувачки. Вистинската љубов и почит кон некоја личност се покажуваат секој ден. Жената е моќна, но живееме во патријахално општество каде мажот е оној кој удира од масата и го има последниот збор. Полова еднаквост? Хммм, сега за сега имаме "делумност". Здравје, ќе видиме...
За прв пат во животов се чувствувам како да сум опкружена со луѓе кои имаат добро влијание врз мене, некако го приметувам тоа во однесувањето, размислувањето, понекогаш се изненадувам и самата себе си со некои одлуки. А не дека сум се средила, уште многу фурни леб имам за јадење додека да застанам на нозе после се. Тоа што сум јас терсене е плус проблем. Си стојам во место, или пак се тркалам во круг, ниту јас знам, ниту некој друг. Исто така приметив дека некои личности, колку и да сакаш да им ги сфатиш акциите, сами себе си пукаат во колено и неможеш, ама никако, дури и по сто саати рационализирање да ги оправдаш. Познавам една таква, што ме изненади со еден муабет, делуваше прилично искрено дури и ме изненади што во сплетот на околности истапи и ми кажа реално како стојат работите. И нормално неможе да е се толку перфектно како што изгледа, ми става вето дека не смеам на никој да кажам дека сум дознала пошто нели нејзе ќе и се наруши репутацијата на secrets keeper. А тоа што информациите што ги соопшти се поврзани лично со мене, се работат за мене, случувањата во мојот живот, и директно влијаеле на тоа како се чувствувам психички во моментов не е битно, нели? И што да праам јас со тие информации? Да дремам дома ко мисирка, и да се тапшам по рамо дека ете, било па поминало. Fuck it. Taка не иде. Ќе дојде денот, нејсе, макар ми се налутила или не, мене душава ќе ми биде мирна. И да, ако планирате да соопштувате пипави информации, и после несакате да бидат поврзани со вашата уста, fucking ќутете. А не да барате од личноста која ја засегаат да ќути и да се прави дека не добила шок и трауми од тоа што го чула. Толку.
Nova godina se prespiva doma. Rodendenot moj koga kako e raspolozen go primetuva.Negoviot rodenden ne postoi na mapata na zivotni nastani. Covek sto mrazi se zivo okolu nego osven zena mu bidejki ima komu da gi istura frustraciite od zenskiot rod. Covek sovinist koj ne znae da se poraduva na nicij zenski kvalitet,spored koj na zenata mesto i e doma i isklucivo vo kujna,po moznost ic da ne zboruva bidejki zenskiot mozok sluzi samo za pravenje prazni muabeti. Pa 8mi mart i da ne spomnuvam deka ne go ni racuna za nesto vredno. Eh 10te najubavi godini og maldosta mu gi podariv. Mislev/se nadevav ljubovta leci i oprava se rasipano. No mu dozvoliv jas da se rasipam zdravstveno. A za ona vnatre vo mene hm ke se raduva drug na toa moe malo skrieno bllago(bogatstvo).
Само јас ли се радувам на туѓи успеси? Не, стварно, знам дека нема многу такви што искрено од срце се радуваат на туѓ успех. Повеќето се јадат од внатре, а јас се радувам. Не знам ни сама зошто. И не само за најблиските, туку и на некои не толку битни личности А па да не правам муабет колку сум среќна кога гледам дека јас лично сум направила човекот да биде среќен. Баш денес успев да направам неколку души (е добро де повеќето жени) среќни. Бабите ги израдував со мало внимание, после 2 професорки израдував, баш денес се погоди да имам предавање од две многу фини професорки, што ми имаат многу помогнато во се и без двоумење им зедов по еден каранфил, па си си добив дури и гушкање (се лижам по малку за оценки? ) По фаците им се гледаше дека искрено се израдуваа кога им го дадов тој мал знак за внимание и почит...После на еден дечко пред мене му паднаа пари и трчав да му ги дадам, стварно и тој беше преблагодарен, пошто можев да си ги земам, никој немаше да ме види. Имаше повеќе од 500 денари, стуткани, ама сепак трчав по него и му ги дадов. Во знак на благодарност сакаше да ми даде пари за да сум се частела за денов, пошто да бив некој друг ќе ги ги земел а јас сум била фер...ама одбив, некако како да не ми се слави овој празник уште сега. И сега на крај една бабичка носеше многу торби и кеси, не можеше ни да оди убаво, а не пак да префрли улица, па ајде и ги зедов торбите и и помогнав да префрли улица...добив 3000 благослови Ете, такви ситници ме прават среќна, а пак ќе речам не знам ни сама зошто А само на најважната жена во мојот живот, мајка ми, и честитав и ја бакнав без да и дадам нешто, АМА за неколку дена и е роденден и и спремаме со брат ми поголемо изненадување од обичен каранфил Се надевам нема да не сети уште некој ден... И ајде и од мене среќен празник на сите луѓе од вагинална полова припадност Убав помин, кој, што, како и да слави...
Кога ќе треба да „преведам“ име од некој нордиски јазик... Значи, по дваесет пати го слушам како звучи и не можам да го претворам во букви! Што јазици ќе беа бре! Особено данскиот Ле-леее... јазик да искршиш! При зборувањето прават такви чудни звуци, што стварно не можам да ги напишам со зборови. Имав една професорката по музичко која воопшто не го сакаше македонскиот јазик, не бил мелозвучен, не бил певлив, не знам ти што. Абе мед и млеко ни е јазикот, доста таму. Пред некое време почнав да учам норвешки, морав секаде во заграда да запишувам кое како се изговара, па сега тетраката ми е циркузи. Ikke i det hele tatt сум го запишала како „икедељелета“. Јас така си го слушам Којзнае колку смешно ќе звучам кога ќе пробам нешто да зборам... Сестра ми нон стоп ме зафркава за Гратуљееерен! Многу сум го завлекувала на е Имаше едно дете од Сирија, што зборуваше норвешки после 20 дена поминати таму. Го гледав интервјуто, подобро збори од мене Лесен му бил јазикот, само што имало некои нови букви во азбуката. Имам надеж...
Среќен празник на сите вие кои го празувавте. Кои испијавте со колешка/пријателка/сосетка бар едно кафенце без да размислувавте колку часа ќе се задржите. Мене денов ми беше совршен. Станав и утринскиот ретуал како и секој ден.Зедов виталија мусли од продавничката што е во близина. Стасав на работа и обврските ми го зедоа мозокот, хахаха. Во 2рата половина од денот зедов 5 букетчиња со кали и му ги дадов на колешките. Не очекуваа.Поради фактот што не се чуствувале дека треба да добијат подарок.Тие зедоа бајадера и се почестивме...2рата половина од денот ми беше поопуштена. Се договоривме со најдобрата другарка да ручаме на кеј и јадевме пица и пиевме пиво.Потоа спиев 2 часа и дечко ми дојде кај мене.Патем тој ме разбуди со мини вазничка и во неа бамбус. И исто така ми подари една книга-Свеќите горат до крајот од Шандор Мараи љубов моја, те сакам.
Знаеш дека си во клише носталгичен моуд левел 1000, кога на 8-ми Март се потсетуваш и ти фали договарањето и собирањето пари за купување поклон на класната... И додека насекаде читам и слушам дискусии што е поентата на празников и критики за нечиј начин на славење, мене секогаш на денов посебно ќе ми го топли срцето искрената мајчина насмевка за пруженото мало внимание со најголема љубов. Нека е среќен!