Овој статус мислам дека голем дел од нас ќе треба да си го испечатиме и читаме како молитва, наутро и навечер,... не за друго,за нас, за нашето здравје...
Епа луѓе, едната желба ми се исполни. Денес положив за кола, конечно! Thank you, Lord! Инаку пред да тргнам, пред да влезе комисијата во кола си ја пеев во себе песната од Сиа - Титаниум - You shoot me down, but I won't fall.. Сега целиме кон втората желба.
На денешен ден (а можда утре или задутре беше хмммм) пред две (а можда и три....хммммм) години прв пат отидов во Косово. Многу убав ден беше. Многу! Еден дожд фати цел пат. Си поминав со пропусница граница, застанав на еден паркинг надвор пред Приштина (со ознака за побезбедните, јер ипак е Косово), ме земаа од таму со друго возило. Огреа сонце по некое време. Па поубав град од Приштина во тој момент мислам дека за мене немаше. Реалноста ме удри, од очекувања на примитивизам ме дочека пола Европа и наши луѓе кои работат на проекти таму. Завршив работа и седнав во ресторан. Сама... потоа дојдоа и другите, ама... толкаво чувство на мир имав во себе, не можам да објаснам. На враќање, само што поминав граница татко ми како со ГПС да ме следи ете го ѕвони, до кај си? Се изнасмеав. Се сеќавам дека вечерта имаше Евровизија кога стигнав дома. Ме пречека тогаш кога уште не ми беше ништо, но чувството дека он ми е дома се јави тогаш. Си памтам секој детал што носев на себе тогаш и што во куфер, не знам зошто. Обично не памтам. А денес...едвај чекам да заврши денов, а ме фаќа страв што носи утрешниот. Интересното е што денес ги имав истите активности на работа како тој ден тогаш пред да тргнам, па си викам што ли рестартирав во матриксов што треба поинаку да го преживеам?
Дури и во овие часови откако сите ќе легнат, ќе настане тишина и мир, јас пак не се чувствувам доволно сама. Не можам да ја читам книгата, а толку многу сакам. Не сум тука. Мислите ми се разбркани, се обидувам да ги средам, да се спастрам, ама не оди, се' повеќе лутаат. Си патам од многу мислење. Не можам ни момент да го ставам мозокот на пасење и на ништо да не мислам. Сакам само да се фокусирам на книгава ова малку време што го имам сама.
Понеделник е мој ден. За разлика од порано кога спаѓав во групата која го мразеше, сега слободно изјавувам дека мојот став е комплетно променет и ако мразењето е на едната крајност од континуумот јас ја доживувам спротивната крајност која е обожавање. Зошто го обожавам? Затоа што ме потсетува на почеток, на нешто убаво, на нова шанса и надеж. Па, не е тој крив што му е доделено првото место после викендот и мора гордо да се брани од лошите мисли кои му ги упатуваат оние кои го мразат и постојано да докажува дека не е и толку лош колку што ним им се чини. За промена, погледнете го Понеделник како шанса за промена на подобро, па ако сте мразеле да станувате во 6 часот кога утрото после долгата ноќ ќе ви ѕвони алармот, сега почнете нешто кое ќе ве натера да скокнете од креветот уште при првиот звук на вашиот будилник за кој било ден да станува збор.
Темава омилена ми е, ама како да ми е страв да ја отворам последниот месец. Многу работи имам да кажам, премногу! Вечерва требаше да учам. Место тоа, си дозволив себе си време да си го оладам мозокот. Немам мир, ме мачат доста нешта. Пуштив некој стара музика, затворив очи и препуштив да ме врати во едно мирно време. Да не ја претерам работата, ама мислам дека веќе поминаа 3-4 години како немам почувствувано таков спокој како тој што го чувствувам слушајќи ги тие песни. Вечерва се препуштам на уживање, од утре се фрлам на работа на самата себе. Мислам дека сум сита веќе од глупостите со кои си го окупирав мозокот. Дрште песна од мојот вечерашен репертоар
На моето наjмило денес и е роденден а jас сум пресрекна ,живи и здрави да славиме 3 роденден ♥♥ Мамина кукла . Те сакам Гориче♥♥♥♥♥
Се чувствувам ко газда сама во просторијава, ко цел факултет да е мој, колку и да звучи наивно или аман-заман, настрано. Го набљудувам како си сечка картон со јазик меѓу заби дури е занесен во работа, а јас глумам ди-џеј, па пуштам и мумлам глупави песни за да не испозаспиеме. Малку се занесувам во глетката, па се сепнувам и си велам: "Еееј, луда главо, имаш еден тон работа, дај прибери се", а всушност си велам: "Чекај да го позјапам уште две минути и продолжувам, чесен збор". *топење* Си ја онадила мајката оваа моја идила, ама убавко е бе па, како може да не е убаво кога е во прашање љубов!? Љубете повеќе (и почесто), ве молам.
Утре ќе се тетовирам. Имам неколку одлуки во животот што после некое време сум сакала да се скријам негде од што биле глупави. На пример тогаш кога на 18 години решив да му напишам писмо на еден дечко откако се гледавме 2 месеци. Или се што правев минатиот викенд во Балет. (Со истиот дечко со писмото од 18.) Ај тетоваживе да не се од тие глупави одлуки.
Aj srekjno vozenjee. So ubo I so pamet da vozis. Gospod da te cuva od loso. I duri ne me svrtis krug-dva, da se osiguram deka si dobar shofer....ne biduva Nego, ostaj shala, drugo sakav da te prasam... Slusaj: -Koga ke sretnes na pat, baba, dete I kuce, sto poprvo ke pregazis? Pazi sto ke odgovoris, treba da me setas A ona sto sakam da kazam e deka stvarno epten mi e tesko za rabotata. Nemozam da se pomiram deka ne rabotam. Nemozam I ne. Mene 47291038 alarmi mi bea potrebni za da stanam, a sega si ide toa vreme sto odev I ocite mi se ko fildzani, a ostaj toa so sekoja vecer sonuvam ist son vo razni verzii... Eh :/ Dobra uteha mi e verenikot, ama, se si e nastrana. Tagata za rabotata nemojt da mi ja unistit srekjata, ama deka mi falit, epten mi falit. No ajde, za nikoj da ne bide povreden ja donesav ovaa odluka. Ke izdrzam.
Како добро утро се спукавме со колешката за добро расположење.. Инаку она е на 60, за 2 години треба да оди во пензија ама дека сиротата, немала што да прави дома , па ќе работела до 65, што значи уште од старт не се согласувам со неа ( ако си толку за државата и сакаш младите да останат, отстапи место.. ) Исто е со партиска книшка и тежок патриот, па тука имам дополнителна нервоза и да кажам конечно што е проблемот Јас контра држава, она за држава и дури стигна да ми каже дека од таквите како мене ќе пропаднала државата ( а јас факултетски образована личност мислам ), кај неа сите се вработени, кој министерства, кој останати државни институции со солидни плати, на што одговорив: ако тебе ти се погодило, не е и кај сите така. И одма тука контра следи, дека било до способноста на човекот ?? А као ние другите сме неспособни или јас не разбрав ? ( т.е. не сме г*** лижачи, може на тоа мислеше )
Кога ќе се сетиш да позајмиш нешто треба да се сетиш и да го вратиш. За жал на малкумина им текнува на второто.
Помеѓу простотилокот и перверзијата линијата е тенка Имаат само две заеднички работи: 1. И двете почнуваат на П, и 2. Грото од луѓето не ги разликуваат
Луѓе требаат и за добро и за лошо така велат сите. Требаат не велам не но во добро ми требаат повеќе кои што искрено ќе застанат до нас кои што од срце ќе ја прифатат среќата која што сакаме да ја поделиме. Ако немаш време и можност да ми дојдеш за убаво за лошо недајбоже ич и не ми требаш. Имајте убав ден
Не дај боже комшиките, колешките на мајка ти од работа да те имаат за пријател на фејзбук. Значи луѓе сфатете дека не секоја слика со машко мие дечко, јас не можам да имам најдобар пријател? На денешницава ни роденден не можеш да честиташ.