Mnou e dosadno da cistis pa si rekov "ako iscistis pobrzo toogood, ke te nosam po prodavnici". I nekako od nigde nikade dobiv na brzina. A toa bila tajnata. Site ke kupuvaat, Jas ke vrakam , vazno e go vrtime stopanstvoto
Едноставно е. Било што кое не вклучува повредување на ничие тело, психа и чувства - не е никаков грев, ни злостор, ни неморалност. И не дозволувајте никој да ве управува, да ви наметнува чувство на вина и да ве прави да се каете за нешто што не спаѓа во тоа, посебно ако ве направило среќни.
Факт е,несомнено дека најголемиот кукавичлук кај мажот е да ја разбуди љубовта кај една жена без намера да ја љуби. И,да Боб Марли бил во право-сосем. И дефинитивно си направив пак грешка, пружејќи некому љубов,поддршка,дом.Ајде небитно. Ќе си знаам да не брзам пак. И секако,не мислам да молам за љубов.
Зошто да одам на концерти кога ги имам на Инстаграм на стори целосно и бесплатно. Мислам, и јас сум за зачувување моменти за спомен, ама па до толку да се внесиш и цел концерт да ставиш преку 12345 сториња.. Уживајте во моментот бе луѓе, не мора сите да знаат колку "прејако" си поминувате. А за квалитетот на звукот да не зборуваме...
Многу бре „историски денови“,многу „црни петоци’ и многу двојни аршини за олку мала земја со уште помалку луѓе.... Навистина се почудесна е оваа наша мила и кутра земја...
А' не му се погоди нешто на одредени лица во државава, одма почнуваат со закани кон тие што не мислат ко нив! Едно - две: Ај ќе се тепаме! Сенкир играчка е то тепањето! Ојте најдете си некоја продуктивна занимација! Ич неќам насилници!
Koga se kries od prodavackata da ne te vidi sto gluposti pravis, gospod gleda pa ke te kazni. Sakam edna krema za okolu oci da ja probam I se stvori prodavackata, ja zgresiv rabotata pa si staviv krema vo oko. Posle gledam najlonki hulahopki I nemozam da se odlucam koj broj da zemam I prodavackava mi vika "odi probaj gi vo garderoba". Najlonki hulahokpki ? Moze da probuvam najlonki hulahopki,a nemoze krema? Ju , kade otide trgovijava. Kremava okolu oko, vo oko, mi se pogodi pa si ja kupiv
СДК колку германци ќе изгинат за да еден македонец преживее, а колку македонци ќе изгинат за да еден германец преживее...
Сакам да кажам дека брат ми изнуди желба за градење на здрави навики и нема посреќен чоек од мене. И ако порано се гадеше кога ќе ми видеше смудито од спанаќ, денес стегна заби и го проба и само рече: "еј, не е лошо". Добар почеток. Па му кажвав шо се има внатре и шо планирам да јадам остаток од денот и вика дека ќе сме јаделе заедно, да пробал. #success
Добро што ви е филмот што ми бришете цело време мислења и слики????толку многу ви бодам во очи???ај искулирајте и оставете ме да си го користам форумов,аман веќе,нема смисла ова што го правите.
Она кога другарка ќе те нарече самобендисано гомно, а ти ќе се распекмезиш awwww that kind of friendship tho
СДК... Изгледа само кај нас професионалноста и работоспособноста ги соборува дискриминирачки услов идеална возраст. Се прашувам, дали и стопанствениците изгледаат толку идеално со замрзната возраст низ животниот век.
Времево е ОДВРАТНО,. Мразам вакво време ме депримира.Немам воља ништо да правам освен да спијам Нека дојде лето побрзо
Кога си направив фејсбук акаунт пред 10-тина години, првичната замисла беше за да се допишувам со тогашната симпатија. Минуваа години и се спријателував главно со соученици или деца од други школи, но сепак ДЕЦА. Со тек на време “мораше“ да се спријателам и со една или две професорки од средно за да можеле да ни праќаат вежби за контролните задачи. Па полека дојде време кога професори/ки самите ми испраќаа понуди за пријателство и јас иако ми беше многу непријатно да ги имам во пријатели, сепак за да не биде еден вид на непочитување, ги прифаќав. Притоа морав да внимавам што и како објавувам, затоа што нели професорот/професорката тоа ќе го види. Не дека објавував којзнае што, но дете ко дете знаевме да си пишуваме на ѕид со другарките понекоја смешна ситуација од училиште, но секако во „шифри“. Проблемот беше да не ја пробие професорот „шифрата“ Потоа сите тетки/тетиновци/вујни/стрини почнаа да ме аднуваат и од истата причина погоре наведена, ги прифаќав. И еве стигнав до момент каде ми стигаат понуди за пријателство од колеги/колешки од мајка ми и татко ми Мислам, навистина која е потребата јас и ти да се имаме на социјални мрежи кога во реален живот сме се сретнале само 5 пати и едвај сме направиле два реда муабет и тоа било чисто од култура? Не разбирам И сега на социјални мрежи немам објавено ништо во последниве 5-6 месеци, а ги користам само по 20-30 минути на ден максимум. И да ви кажам реалниот живот бил убав Си создадов некои нови навики, понаспана сум, поздраво се хранам, побрзо ги завршувам обврските и имам и нови хобија. Па кога ќе сфатам, ми направија услуга И прошетките биле убави
Всади му на лавот во главата дека е овца,тој цел живот ќе тера така.Зошто олку овци одеднаш? Е тоа се прашувам
Сакам да кажам ''I touched Nell because I had to know. You know what I'm talking about. Don't pretend that you don't. You know what happens when I touch people. A part of you knows, it always has. I had to know and I ... I touched her. And I felt ... nothing. Just nothing. And it spreads, it spreads everywhere in me, this nothing, until I couldn't feel anything anymore. I was just this dark, empty black hole. And I tried to fill it up, I tried to fill me back up, and I called Trish and she came right aways and I felt nothing. And then I tried to mourn at the wake and I felt nothing. and so I drank and I drank, and nothing worked. I couldn't feel anything, Shirley. After I touched her skin, I couldn't feel ... anything. And then we're in the basement and the lights go out. And I can't see. And I can't feel. And I'm just ... I'm just floating in this ocean of nothing, and I wonder if this is it, if this is what death is, just out there in the darkness, just darkness and numbness and alone, and I wonder if that's what she felt and that's what mom feels, and it's just numb and nothing and alone. What if that's what it is for all of us when the time comes?'' -- Theo, The Haunting of Hill House Стигнав до момент кај шо серија ме скрши и сега од земја си ја собирам душата.
Не се луѓето дволични. Само знаат успешно да "пливаат" Ако незнаеш да пливаш, не ги обвинувај сите за твојата неспособност. Невозможно е сите да не се во ред освен ти.
СДК додека си седам и си чекам времето да ми помине за да почнам да се спремам за излегување се прашувам како луѓето во одредени ситуации можат да бидат толку рамнодушни? Поради што доаѓа рамнодушноста? Дали поради тоа што луѓето многу проживеале(страдале) во животот па се им станало рамно и само викаат „тоа е, што да се прави“ , или пак се себични и не ги интересира ништо од околината? Јас па ете си наоѓам убавина и додека си куцкам и многу ми е убав звукот ко куцкам на тастатурата. Интересно ми е едит: Пред некој ден бев на гинеколог и докторката ми вика оваа што беше пред тебе има 50 години и останала трудна. Се зачудив. Ете се случува, нека и е со лесно бременоста.
Малку како да не е етички и професионално од страна на гинекологот да ги коментира пациентите и нивните состојби со други пациенти...ама па шо знам јас