Фала ти Господе и мајко Богородичке !!! Да се свети името ваше!!! Се е во ред и пресреќна сум, фала ви што се грижите за моите бебушки. Амин!
СДК денес една бабичка ми го разубави денов. По слатка и мила бабичка не сум видела до сеа. Се понудив да и отстапам место у градски автобус, толку беше среќна и задоволна, само ми рече ... ти благодарам девојче, многу сакам така убави и воспитани млади луѓе како тебе и жената си седна и продолжи да си се смешка онака. Не знам многу позитивно влијаеше на мене.
Ne mozam da sfatam kolku narodot se mrazi megju sebe. Ne e bitno dali se poznavaat ili ne, vazno se vregjaat, se mrazat , Ne biraat zborovi, sekoj vtor zbor e politichki prepukuvanja. Gledam Na fb I namesto zabava ja osekam celata negativna energija megju lugjeto. Nema nitu eden zbor na tolerancija , ljubov, pripadnost na eden narod, empatija, pomaganje. Ne e do siromastijata, do chipot vo mozokot e. Od kade tolku zloba vo shaka narod? Nikoj Ne se trudi da se podobri nesto von kukniot prag.
Pravev chistka Na fb prijateli so politichki komentari. 90% Od lugjeto gi poznavam, no vtoriot krug Na nivni prijateli I komentari , no Na dushmanin da Ne mu GI posakas.
Денес на работа една женичка чистачка во местото каде што работам ми го разубави денот. Премногу се критикувам и карам самата себе, за разлика од другите. Сум била успешна без да знам. Најверојатно баш поради успешноста колегите ме гледаа намќор и имаа скиселени насмевки пред неколку месеци кога ми го продолжија договорот. Не ни треба признание од оние со кои работиме (тие секако не се радуваат на успехот на некој тазе нов), туку од оние на кои работиме и за кои постои нашата професија. Тие и онака се огорчени од староста, го продолжуваат работниот однос наместо да одат под пензија внуци да гледаат и да им отстапат местото на малдите. Божем се радуваат кога ќе се вработат млади, со насмевки раскажуваат насекаде како им се подмладил колективот, а во очоте им се гледаат сопките кои им ги смислуваат на младите, нови колеги. Себични старки. Квачки!
Само сакам оваа недела да заврши што е можно побрзо. Многу стрес, чекање...се надевам дека татко ми ќе помине добро на операцијата и дека се ќе биде ок...
Сакам да кажам дека некои несвесни работи кои ги правиме се смешни. Зборуваат татко ми и мајка ми, за непријатна случка, болест, на познаник. Јас си читам книга ама нели, во соба сум не можам да игнорирам. И кажва мајка ми нешто, чука на вратата. Татко ми се помрднува на столот. Па тој кажва нешто, па чука на биро, три пати, се подразбира то. Па мајка ми се помрдва до масата да тропни три пати. И така неколку пати и не издржав се изнасмеав. Интересно е дека не сетиле. Исто како шо мајка ми немаше сетено дека кога кива клоца со едната нога. Или пак јас кога барам нешто си ги држам цицките, небаре кузнај колкај имам.
Nekogas I negde I ti ke bides za nekomu sebicna starka , kvachka. Od postarite koleshki\kolegi mozes samo da naucis nesto. Seznajkovcite znaat se.
Сакам да кажам, студирање во странство и врска на далечина не одат лесно. Во петок ми е краен рок за да ги прикачам есејот, 70% ми е готов, но самата помисла дека си одам во среда дома е огромна дистракција. Доаѓам до раб да бидам разочарана сама од себе иако знам дека се ќе биде океј. Треба си ги средам мислите да го ставам телефонот на страна за кратко.
Сдк во Новата Година сакам да бидам понаспана СДК кога јас бев студентка со колегите си пуштавме сигнали .Ако ти врати те мисли,ако не нема кредитТака комунициравме скапо беше да се јавиш .Ах малдост убавина , слобода и пак ненаспаност од скитање
Сакам да кажам утре полагам и моментот кога го сфатив тоа ме фрли од колосек зошто сега не можам да учам.
Потоа ме прашувате зошто не верувам на луѓето? А како да им веруваш? Како да знаеш на кого да му веруваш? Ќе му се довериш на некого за работи кои не си ги кажал никому и тој подоцна ќе ги искористи за да те повреди. Сите тие на почеток ти велат дека сакаат да ти помогнат. Со помош на убавите зборови се трудат да допрат до твоето срце, за подоцна да го откорнат и да го згмечат во нивните раце. Подоцна не им е гајле дали ти се повредени чувствата, те оставаат во локва крв и ти се обидуваш да ја потполниш празнината која настанала во твоите гради. СДК : Со среќа и со лесно @worrieddd се надевам дека се ќе помине во најдобар ред.
Не знам дали премногу очекувам од општеството, бидејќи се забележувам себеси само како во таа топла луѓе со уште еден-двајца, мрчам за истите работи. Или пак само ме нервира неправдата и се борам да не биде така. Ама како да не постигнувам ништо. Ме нервира тоа што некој не знае уште есеј да напише, а за некој месец ќе заврши средно. Ме нервира што и домашно не знаат да си напишат, чекаат на друг. Ме нервираат групни проекти у кој другите освен јас не работат ништо. Ме нервира попуштањето на крај од 2ки на 5ки, само дека крај на година, а јас од октомври, па до мај сум имала 5ка, па на крај со таква особа да ме стават на исто ниво и просек. Ме нервира и тоа што професорите се абе малце помагајте си, праќајте си домашно, нема он со една 2ка, 3ка, да ти ја земе 5ката. Ме нервира класната што дава идеи да ние што читаме го прочитаме делото, а на другите да им прераскажеме, бар 2ка да немале. И на крај кога ќе се побуниш за истото, сите викаат дека ти си себичниот, требало само за себе да гледаш, што имало врска за другиот. Е не, не сум јас себична. Ни па се споредувам со некој. Знам дека средното ќе помине уште за некој месец. Ама знам дека истите тие и на факултет така ќе прават. Па и на работа. А кога ќе дојде време за работа истите ќе се упикаат први и ќе ги земат работните места. А тоа е и реалноста на општеството. За што учиме толку време, ако секој може да земе диплома, да е на исто ниво со тие што стварно за време на образовниот процес учат и се образовуваат, додека другите се влечат на ниво на истите. Зошто и тие да не ги прочитаат безвременските класици, да не го збогатат речникот, зошто да не се помачат да направат нешто? И не е дека се преценувам себеси туку сум свесна за се како е наоколу. И додека сите дозволуваме вака некои личности да завршуваат образование, е до тогаш наоколу ќе имаме тотално неписмен кадар. Успат, видов една “смешка“ на инстаграм, па и кога ќе видиш дека стварно ќе испадне вака, ти иде да се отруеш со цијанид. Ако сами не смениме нешто во општеството, само ќе се жалиме, а се наоколу ќе тоне како порано, па и бетер.
Сите се толку негативни дома што мислам дека некој ѓавол е влезен,уствари кога ќе помислам скоро цело време било така,моиве се комплетно различни само негативноста им е заедничка,така не се растат и воспитуваат среќни деца и после никогаш они не се виновни,децата се такви по карактер немало врска воспитувањето нивно,цццц
Сакам да кажам нешто ама не знам како да го сврзам зборот, да ја склопам реченицата, за прв пат ми се блокира вака главата и преносот на информациите до мозок мој е во некој прекин на пола пат. И така ќе ми дојде да пишам нешто и оп блокада. Пред некој ден со колегите од работа имавме дешавка за јадење Имено колегата отишол да купи за јадење ама мене не ме прашаа. Кога другата колешка праша а за Буби одговорот го даде друг веднаш не јаде таа. WTF? И ќе отворам уста и после јас сум виновната што сум арогантна. Велам - Друг пат ќе прашаш, не сум гостинка и јас работам тука, ако треба секој пат ќе ме прашаш. - И почнаа да си редат збор по збор, се тргнав на страна и помалиот колега почна да ме моли да сум го зела неговото јадење. - Не, благодарам велам ете уште малку и ќе си одам. - Добро бре, убаво ви е да двоите, а не ви убаво кога ќе ви пецнам на душа и после јас сум виновна, јас сум се лутела. Не им е прв пат, првиот пат колегијално се договорија да одат на концерт и една колешка купила карти за сите, мене пак не ме прашаа ниту ми кажаа. Кога се фалеше наоколу со картите, двете други и се испулија, како демек Буби е тука ќе види. Штама, после 1час колешката ме тапша по рамо ( колку е дволично тоа ) и ми вели па оди купи си ти карта сама, 400 денари се. И јас и велам - Аха, важи. - Нит ќе одам, нит ништо. Нема потреба да глумиме уау пријатели.