Се си мислам дека падов на Фејсбук, Инста и Whatsapp го има организирано Фемина, со цел да го користиме четот и фемина да прерасне на глобално ниво
Зошто? Не ми е погоден денот и нејќам насмеана профилна.Или конечно сум хепи и нејќам тажна/депре профилна. Или сакам да ставам неутрална/сериозна профилна. Зошто на некој да му пречи тоа што си менувам профилна на мој профил? Некои од нас сакаат да менуваат.Кој нејќе нека не менува. Никот не се менува.Никот ќе го прочиташ прво и ќе знаеш чие е мислењето. А,и сите имаме препознатлив стил на пишување. Мене аватар ми е истиот тип 99% од времето,само во различна облека. И да сакате не можете да ме утнете.
Емоционално го доживеав преселувањето во новиот стан Не знам зошто, ама ми дојде да се преселам веднаш на друго место, а станот е убав и среден.... Дури сега почна да ми се допаѓа. Некогаш си се чудам сама на себе Жена во циклус (сфатете го иронично)
Mnogu stanav negativna. Nezadovolna, isfrustrirana. Zamislete pominuvam niz najteskiot period, a nekoj si pravi sala na taa tema. Pa duri ve obvinuva kako se svakjate seriozno. Mnogu jasno deka vednas ke te deletnam. Znam deka ima poloso, no neznam lugje. Mnogu sum nervozna. Cekam nesto za da se spasam bukvalno. Neznam ni zosto da ziveam na momenti.. Se sto mi e najmilo zivotot mi odzema. So nikogo ne mi e ubavo. So nikogo ne se pronaogjam, ne mi e toa toa. Sakam neznost, sakam oset. A go dobivam sprotivnoto. Neznam..
Јас сум тип на личност што сака гушкање, физичка блискост со блиски луѓе ама истовремено е премногу срамежлива најчесто за да иницира такво нешто поради пусти страв да не нарушам случајно нивна граница, иако знам дека обично не би им пречело. И оди најди ми го крајот.
Знајте дека ви пукнале сите нерви кога во глава ви се врти Екстра од Слаткар како мене. Или Надвор на Тони Зен. Ако ова јас го преживеам, значи сум најсилниот човек во Европа.
Само облаци, се е тмурно, тажно, сиво. Го барам сонцето го нема, барам насмевка ја нема, барам среќа ја нема. Тогаш застанав погледнав во себе и видов дека имам светлина во себе. Ја најдов среќата во себе и се насмевнав. Од тој ден веќе ништо не е исто. Од тој ден почнав да живеам.
Коцките се редат. Полека но сигурно. И нема да споделам со никого дека се наредиле. Така љубоморно ќе си ја чувам среќата од новонастанатата ситуација
Го видов ова и ме потсети на мојата случка пред година дена. Се враќавме од евент на кој работев цел ден и од умор не перцепирав никого. Ни што зборат ни како зборат,ни дека се поделиле комбињата од еден во друг крај. На крајот кога ќе ги остави сите, последна останав јас и му го кажувам името на мојот град и овој кога разбра дека сум скроз во друг град,почна да се понаша и да вика ќе ме оставел тука,дека не го интересирало каде живеам, да сум се снаоѓала како знам. Јас реков океј остави ме тука,ќе си викнам такси и утре во офиц ќе кажам дека не сте го испочитувале договорот, нели си платен за тоа. И тамн да искочам,тој почна да врти негде и тој од таму му вика “Епа се случува имаш обврска да ја однесеш”,овој се бунтоваше и после си легна на брашното. Ме остави дома и пред да искочам му велам: “Извини не беше намерно,добра ноќ”. Тој почна да пцуе на малтешки,јас му ја треснав вратата. Значи знам какви дебили се,попрво сакаат да им врнат пари од небо отколку да се грижат за патниците.
Што им е на членовиве во последно време? Сите напнати, на сите нешто им смета... Извртување, вадење од контекст... Ќе те раскинат за ништо.