Аманте бе право на избор. Грда глетка кратка коса, а разголени девојчиња не е грда глетка А!!!! Леллелле мамо мила. Абе сум носела и ќе носаМ и ТОА е мој ИЗБОР, ама горда сум на себе.
Stvarno ne mozham da citiram, od telefon sum, ama kolku e grda gletkata koga kje vidam mlado devojche shto e zaintrigirano od toa koj kako se shisha, i kako i mnogh drugi, ima nekoja pretstava za ubavina i zhenstvenost koja mora da e po nekoj jak shablon tolku glup, shto vo vashe ime se sramam. Pa ako ve nervira, svetot bez vas prestana da se vrti, da ne ste vie da ne potsetite za idealite i zhenskata ubavina mizhavi kje odevme. Pu, be...pu..a
Добро, во ред е, сфативме. Не знам како не ви е здодевно да се повторувате цело време. И кое фајде од тоа, ќе ја убедите да престане да и биде грдо? Нејзина работа и нејзин проблем.
Може ли бар еднаш во животов да издржам да не се умацам дур ми се суши лакот на ноктиве? Чинам, за мене треба да измислат ''дрволак'' со петнаесет секундно сушење, бидејќи секоја секунда после ова е екстремно ризична.
Денов го дочекав со нозете во вис - не од лезет, ами од маката која ми ја зададоа синоќа моите некогаш омилени сандали. Понекогаш не знам кои ѓаволи ме тераат да се пикам таму каде што не ми е местото, ама јас не сум јас ако не ги „износам“ нели, не случајно оставените сандали на таван. Не можам да се сетам кога точно ги купив, ама како бонбони се на око, нема ниту на крај памет да ти падне дека би можело во нив да лежи вакво „зло“. Колку многу им се радував, толку не сакав да се откажам од нив, што испробав 1001 начин да го решам проблемот и да се обидам да ги направам функционални. Ама, попусто. Ниту еден обид не резултираше со нешто позитивно и најверојатно мајка ми немајќи срце да ги фрли, вака се „ослободила“ од нив. Секако дека ги заборавив со наредните обувки кои ги купив, ама срце јуначко не издржа да види дали можеби нешто се сменило. Ништо чудно, може од толку стоење или дивјачко лепење фластери и попуштиле, а јас не сум дознала. И ова ме натера да си помислам колку само им давам шанси на нештата, па и на луѓето, за да ми покажат нешто ново. Да ми дадат до знаење дека можеби сепак нешто се сменило и тоа трулото, подмукло зло го снемало и може да се продолжи по нормален тек со животот и со сите нешта по редослед. А секогаш истата повратна реакција - ништо ново во колекцијата од стари финти, само нови рани со модернизирани техники на аплицирање. Никогаш нема да научам, ко да сум избегала од час кога професорот објаснувал за оваа особина. Мајка ми ме зафркава дека тогаш сигурно сум била во потрага по нова маскара или евентуално по дечко ми. Можеби не ја научив лекцијата, ама си залепив едно жолто ливче со датум на огледалото; Note to self: Не буричкај во складирани кутии за чевли, сигурно нема да најдеш некои за кои ќе се покаеш дека си ги ставила таму. И...минута молк за сите купени чевли кои не прават ништо друго освен рани по нозете.
Последниве денови бев затворена во себе и ја притискав болката. Не дозволував другите да видат колку ми е тешко. Сакав сета тага која ја чувствувам да ја исфрлам од себе, а од друга страна не го правев тоа. Глумев јака, а во себе бев скршена на илјада делови. Утрата ми беа најтешки. Не сакав да се будам, бидејќи секое сабајле ја чувствував празнината во моето срце. Празнина која не знам дали некогаш ќе биде пополнета. Не знам дали некогаш ќе бидам исполнета кога се работи за љубов. Чувствував огромна болка која никој и ништо не можеше да ја избрише и повторно да ме направи среќна. Се трудев да избегнувам се` што има врска со него, но секогаш после 2 минути повторно ме напаѓаа спомените. И плачев. Кога бев сама плачев. За да ми олесни. Се затворав во соба, со телефонот во раце и се` ме тераше да му пишам. Да му кажам се` што ми лежи на срце и што досега не сум му кажала. Но, сфатив дека е касно и дека што и да направам ќе биде џабе. Тој е среќен без мене. Во тој момент сфатив дека не вреди јас да бидам несреќна и да се затварам. Сега повторно почнав да излегувам. Да се дружам, да се забавувам. Не ја тргам насмевката од лице, и сите забележуваат дека сум среќна. А не сум. Сеуште ми е празна душата и сеуште ме боли. Се смеам, но срцето ми плаче. Се трудам да заборавам и добро ми оди. На моменти се навраќам на него, но не дозволувам долго да трае. Го насочувам вниманието кон позитивни работи. Се дружам со луѓе кои ме смеат. И сфатив дека никој и ништо не е вредно за да се почувствувам волку ниско. Ќе бидам среќна. Секое чудо за три дена.
Сега ќе легнам да спијам и можеби ќе станам во 02 ама знам дека водоинсталаторот уште спие. До кога Бе!!!!!!
Зашто бе тек сега дознавам некои работи? И јас бев кратко шишана пред некоја година. Да знаев дека сум грда, не искачав од дома...ама ете, шетав така, немало кој да ми каже Па згора на тоа и дечко ми со кој уште сум во врска го фатив тогаш, ае излеа е слеп
Сакам да кажам дека цело лето работам и немам многу време и некако ја изоставив Фемина и искрено многу ми недостигаше... <3
- Кај си ? * Еве тргнав пред 5 минути. - Ама врне ! - Е па да не тргам тогаш....... https://www.youtube.com/watch?v=NNC0kIzM1Fo
Една од добрите страни кога имаш за учење е тоа што кога ќе ти дојдат гости кој не се воопшто твоја возраст или пак знаеш дека ќе биде тапа атмосфера каде што ќе те прашуваат едни исти прашања кој се вртат со години , можеш фино лепо само да се поздравиш со нив и да им кажеш , извинете јас имам за учење и морам да идам во мојата соба да учам .... и тие сите ќе бидат еее браво бе , така треба бла бла бла.... ем имаш позитивни поени кај гостите , ем можеш на раат да си седиш во соба без никој од гостите да не ти смета , е сега можеш стварно да седнеш и да учиш , ама да не претеруваме нели ?
Незнам што ми е неможам да се изнаслушам на песните од последниот албум на Ed Sheraan. Неговите песни ми го одбележаа дефинитивно летото од флертувачки и весели до... па да кажеме во склоп со времево, балади. Во секоја можам да си се пронајдам... Резултат на вишок слободно време Иако несакам да си признаам, ми фали едно човече кое за жал немав доволно време да го запознаам. Во принцип гледам да не бидам носталгична и да не се приврзувам лесно за луге и места, ама еве ме...
Ме расположи Sawyer со објава на линкот од песната Love is in the air и во моментов уживам во вкусот на топло чоколадо и убава песничка и заигрувам низ соба.
Како што минуваат годините така се менуваш.Научиш да се однесуваш како што не се чувствуваш.Ти задебелува кожата и можеш да поднесеш се повеќе.Плус,сфатиш дека она што ти било важно во младоста сега веќе не е на листата на приоритети.Го истураш пред себе целото свое искуство,работа,пари или што и да е друго,и тоа на некој начин те брани од светот. Се заедно се вика зрелост. Или така некако...
Одамна не сум поминала цел викенд дома, без излегување. Да признаам баш ми беше фино така стуткана под ќебе, пуштен џез, книга во рака и звуците на дожд во позадина. Единствено во ова сценарио го сакам дождот. http://www.youtube.com/watch?v=eYSbUOoq4Vg
Знаете што е дупла несреќа? Симаптијата да си фати женска, и таа да е токму вашата најголема ривалка. Врз тоа, другарка ви да ви се јави, изнервирана. На крај, да се направите крв и облека паѓајќи по скали. Фино, зар не?
Хахаха, мило ми е, си требала да се снимаш додека играш и да аплоадираш тука на фемина, па можеби и ти ќе не расположеше нас