Нели Значи има тажни песни ама неговиве се нешто посебно. Гласот, текстот, спотот... На други ќе отрпнеш по некое време на неговите не бе, 100 пати ќе слушаш, 101 ќе плачеш
Е уште нешто имам да (до) кажам. https://www.dailymail.co.uk/femail/...st-Eldest-Daughter-Syndrome-family-rifts.html https://www.dailymail.co.uk/science...st-daughter-syndrome-songs-symptoms-born.html Како прво па (скоро па) женско* Имам чувство ко мојава генерација највеќе го нае*а и ќе ја нае*е работава, и е вистинската изгубена генерација. Овде не је*е луд збуњеног, овде је*е свако свакога.
Ако покажуваме емоции за општеството, економијата и мали неудобности кога ќе се случи болест или смрт на блиски ќе треба да завршиме на психијатар. Затоа пазете како размислувате и за што инвестирате емоции.
We fall in love for a smile, a look, a shoulder. That is enough; then, in the long hours of hope or sorrow, we fabricate a person, we compose a character. Marcel Proust
Има ли спас од депресија, немир, умор... Во мене збрани само негативни чувства... Има ли шанси да се чувствувам убаво и безгрижно како кога бев млада.
Психотерапија, КБТ, таа работи на промена на матриците на размислување (ако можеш да си дозволиш), физичка активност, прилагодување на очекувањата, редовно спиење, нови цели, дружење и разговор (по можност во живо), повремени патувања, и ова е за почеток. Нема врска со твојата „помината“' младост. Сѐ уште си млада и тоа состојба на духот, не е само клише.Си замислила дека ако не постигнеш одредени нешта во одредени „фази“ сѐ е промашено, ама не е така.
Највеќе ме направи среќен што работев на своето образование и сеуште работам.Но, од друга страна некои пријателства ги изоставив, но можеби со причина.Којзнае? Најтешкото нешто е да го правиш тоа што несакаш и да успееш во тоа нешто што го правиш!!
Ма..не. Пријатели... Нз како да го објасна овој збор. Има пријатели за дружење, со поусул и не многу верба, оти реално нема многу јаки пријателства. Дистанца од сите. Смешно нешто ко ќе се запостават одредени пријателства т. Е. Коа ќе се дистанцираме, ќе видиме кој ни е пријател. А, најубаво ќе видиш кога ќе му побараш услуга некому. Можам да кажам дека имам само една асална другарка, друго сето е пашибузок. Последно, имав другарка што имаше дечко од соседен град, мене не ни ме бараше, де кај него беше де кај нас в град. Контактираше само со една од нашето друштво, таа е мажена и одеа на ручек, излегуваа. Сите ги покани на свадба кај брат и освен мене. Јас ја поканив пред 5 години, на свадба кај брат ми и очекував да ме покани, долги години живееме. На крај се скараа со дечко и и сега остана сама. И решив да и простам, и ја дружам уште. Не дека, ми е сеедно што не ни ме бараше, ама луѓе сме... Мож ќе и текни што напраи, можи не. Но, решив и и простив. Е, сега дали таа мене би ми простила ако јас така направам, не знам. Не сакам да се лутам и расправам, ама не ми е људски и морално.
Ладна ко краставица, што би рекле. Драми и оговарања не ме допираат, подобра сум од тоа. Од петни жили се трудат да ме вовлечат во конфликт, а јас сум само: "мир, сестро" И се тргам. Ни моето внимание и реакција не ги заслужуваат, не па ли почит.