До неба размаженаааааааааааааааааааааааааа... Си денсам по дома, сестра ми врие. Па не сум јас крива што сум помала и што добивам се' што сакам. Тато е крив. Мама тебе те сака повеќе, ама тато има пари муахаха!!! Секогаш малите добиваат се што сакат, по сакани се. Ама мене не ме сакат, мразат ме. Ми го кажуваат тоа. Многу сум ги нервирала. Не сум учела, ги нервирала таа моја фамозна реченица „учи учи глава бучи“ ама не сфаќат колку уствари јас сум инспиративна личност, со големи морали, човек ќе станувам. Ех мамо, за добро дете ме сметаат. Кога имаме гости многу ме фалат, демек мирна сум била. Да знаете што ѓавол сум, сто и една клетва ќе ми фрлете, ама за дундата нека ми се фатат, што би кажала баба ми. Прејадена сум бај тхе веј. Цел ден јадам нешто. Вагата ми се скрши, инаку ќе се мерев. Сигурно имам едно кило качено, еве причина за да се почестам со нешто. Одма до фрижидер да земам торта. Убав ден. http://www.youtube.com/watch?v=9JvNNLYeBIE
Најтешко е во животот да заземеш страна, кога се работи за луѓе кои ги сакаш. Морам сериозно да прекинам да се заморувам со тоа кој што мисли за мене во моментот, и зошто сум го повлекла тој потег, зошто постапувам така. Не можам да изигрувам мост меѓу некого, па и нема да го правам тоа. Страдам првенствено јас, со ваква расеаност и празнина не сум се соочила никогаш. Морам да се опоравам. Не можеш да им погодиш на сите. Не можеш да им удоволиш на сите. Во твоето срце си храбар и знаеш дека тоа е добро зошто ги правиш среќни луѓето околу тебе што ти значат, но таа формула не работи. Нема баланс во реактантите. На крајот на краиштата,тажно или трагично, сите вие ќе заминете. Мојот живот, мојот карактер и мојот став веќе не го доведувам на коцка.
Денес по 248735874096 пат се заклучив во веце.Абе влечи,гурај,вришти,тропај..Никој ни ме чу..ни ништо.И онака ми се плачеше почнав да плачам и ми текна како во филмовите ги отклучуваат вратите.Си ја земав единствената шнола која ми ги држи убаво шишките ја бутнав во бравата..и погодете што?Нејќеше да влезе . Си се исплакав убаво и со сеета сила ја гурнав вратата и оп..се отвори.Срцето ќе ми излезеше ...си помислив ме затвориле,ме киднапирале...Што се не ми пројде низ глава..И така бензин врз оганот дум сум го оставила телефонот и другарките ми прочитале пораки,гледале слики ..ОФ МОРИ БАКСУЗЕЕ.... Ама важно се снајдов...
Сега седнувам пред ТВ и додека не заврши златна бубамара,не си го мрдам задникот од столот. :geek: И после се чудам зашто ми е троа голем. Будала сум,знам.
СДК Tomame otra vez quiero sentir tu cuerpo junto al mío ven abrazame que sea mi piel que te confiese quien soy Besame otra vez te hare sentir de nuevo que eres mío yo me entregare al fuego de este amor será esta noche que te enteres quien soy и mirame, pegate, muevete se que quieres bailar conmigo tocame, besame, sienteme olvida todo y baila conmigo Tamto amarte de que me sirve la boca si no puedo mirarte, ni hablar, ni gritarte dime para que para que te conoci de que me sirve los ojos si no puedo besarte, sentir, olvidarte dime para que para que te conoci
Полна земја неосвестени луѓе... Никад нема да те сфатат што сакаш да кажеш. Не е едното поисправно од другото, ама мотивот кога ќе го видиш. Е ако де...за цел живот несреќни. Нека ви ако ви години. Неподнослива леснотија на постоењето е упорното неприфаќање на работите какви што се, себе си каков што си. Откако прифатив дека тешко водам политика со луѓе, наспроти фактот дека не сакам да биде тоа така и дека сакам да бидам добра во политиката со луѓе дека така подобро ќе живеам, некако посреќна сум. За среќа обете страни сме среќни. Како што завчера направив катастрофална грешка зошто неискоординирав неколку луѓе заради својата растргнатост на сто страни зошто недостигаат двајца (што е мојот изговор за мојата душа, што можеби е во крајна мера и фактор) и се направи таков хаос, таква глупост...за среќа се се среди на крајот со пролонгирање од 2 часа и многу, многу нервоза. Ја признав сопствената грешка галејќи си се душевно, као абе заради тој фактор е, но супер егото ми рече, извини, кога си ги знаела кои се условите си можела да се искоординираш самата подобро, не давав пред неа изговори секако, реков згрешив таму и таму, за тоа и тоа, навистина е до мене, не е до нив, па за среќа и пред таа на која и одговарам, ја призна таа сопствената грешка дека ми утури туѓи работи, па обете куртуливме и се научивме од грешките. Згрешив, признавам, научив од тоа, прифатив дека згрешив и ок е и да бидеш некогаш во таа позиција (се додека не се коцкаш, пиеш, изневеруваш, тоа е друго) и треба да си ги сносиш грешките, побрзо ќе излезеш од сопствената мизерија на непризнавањето и тврдењето дека си совршен и дека тебе не смеат и не ти се случуваат грешки. Кус час по психологија. Не живејте со необјасниво чувство на вина постојано прифаќајќи туѓи грешки како свои, но не живејте и постојано бегајќи од сопствените грешки. Зошто или сте нарцис или сте социопат или некоја врста на психопат. Па дури и да е така, ако го препознаете, работете на себе си, олеснете си го сопствениот живот, а и на тие околу вас. До душа...таквите никогаш не успеваат да согледаат, затоа се нарекуваат така. Јас сум носталгичар уште пред да тргнам некаде. Хух...зошто сме такви? Сите ги гушкам, сите ги сакам, тага ме фаќа...а што се неколку дена? Ништо. Ма без везе.
Знате како викаат Misery loves company? Епа очигледно и финансиската мизерија бара друштво!!!! Биваше ли во една единствена недела да ми пресуши маскарата, да ми цркне единствениот поштен прслук што го имам, да рикне телефонот (ама ај фала богу тој е под гаранција), да ми снема регенератор и силиконски капки, да ми се заглави капакот на мелем балсамот, да ми пукнат чизмите и како цреша на шлагот сега само што видов дека ми се скинале омилените фармерки Страв ми е да пуштам рингла или да вклучам бојлер, да не направам куршлус, како ми тргнало...
ДАНИЕЛ КАЈМАКОВСКИ - ГОЛЕМО БРАВОООО Ти честитам заслужуваш и многу повеке навистина скромно дете. Секоја година златна бубамара да си добиваш
Најсмешни ми се оние што се осудуваат на предизвикот наречен "100 happy days", ќе стигнат до Day 10 и толку, готово, се откажуваат. Зарем не можете да си најдете една работа во денот што ве прави среќни? Кога веќе сте толкави мрзи не прифаќајте такви предизвици, за џабе се брукате по социјалниве мрежи. Фала многу, пријатно! Спојлер http://100happydays.com/
Порано сметав дека љубовта не постои,исто така и пријателството. А знаете ли зошто е така? Можеби бидејќи сум налетала на погрешни луѓе? Се се случува со причина,а тие причини ми докажаа дека се што ми се случувало ми било за лекција. И им благодам на тие лоши луѓе што ми нанеле зло,ме направиле уште посилна и сум извлекла многу лекции. Но кога налетав на овие добри луѓе и кога сватив кого се сум имала поред мене,а тоа јас не сум го гледала,исто ми беше и мило но и криво. Мило бидејќи биле до мене,секогаш биле тука и не ме оставиле. А криво .. хмм,криво бидејќи јас тоа не сум го забележувала. Им благодарам на сите,на сите што ми донеле среќни и тажни моменти. На сите што ме научиле на некои работи. Бидејќи некои луѓе доаѓаат,те учат на нешто и си заминуваат од твојот живот. А некои луѓе доаѓаат и остануваат тука засекогаш,засекогаш да бидат со тебе,да те сакаат и да те прават среќна. Благодарна сум и на Господ,бидејќи ми донел и лоши и добри луѓе. Благодарна сум на Господ и бидејќи сум имала и лоши и добри моменти,и не ми е криво за ниедна постапка во животот.. вистина е дека би сакала некои работи да ги променам,но не се каам. Не се каам бидејќи така сум размислувала во тој момент,сепак сум била јас. Благодарна сум исто така на Господ бидејќи ми дал кров над глава,ми дал јадење на маса и бидејќи уживам во сите благодети на животот,шетам и имам скоро се што ќе посакам. Тоа не ме прави размазена,туку ме учи да ги ценам парите и работите. Ме учи да ги ценам бидејќи некој нема скоро ништо од тоа што јас го имам. Благодарна сум и што имам фамилија,која што секој би посакал да ја има. Не е ништо совршено,во животот не постои совршенство па така и фамилијата. Но тие секогаш се тука за мене,ме сакаат после се што ќе направам,заразлика какви родители има,тие пак ме сакаат после се. Благодарна сум.. благодарна сум што постојат такви луѓе околу мене,што ме сакаат и ме ценат,што ме почитуваат поради таа што сум. Што ме сакаат таква каква што сум. Благодарна сум.. Ценам се во животот,ценам што имам каков таков,ама убав живот.
Си чепкав по дома и ја најдов сликава. Какво прасе сум била. Колку се менуваат луѓето... и физички и психички... можеби е од тоа што ни досадува од обичните нас, па како одиме подалеку, така и вкусот ни се менува, а со тоа и целото наше тело...
Убавината боли. Убавина на сила не бидува. Боли да си женско, боли да си убава! Боли таа пуста депилација, менструалната болка ти е нешто посебно, посебно место во пеколот има за тие што немаат менструални болки. Боли секој месец да се депилираш, зошто сме толку влакнести бре? Ако Господ сакал да бидеме убави, не морал волку влакнести да не прави. Пеколи.. После некој ќе ми каже лесно е да си жена. Не е лесно, убаво е да си жена, ама не е лесно!
Моментот кога песна ке ти пробуди безброј чувства и спомени... Ја слушаш песната и многу добро го разбираш текстот -знаеш точно кое зборче што значи и за кого се однесува и притоа во главата ти се вртат милион сеќавања,милион случки. Секоја песна си има своја приказна и секоја ти буди различни чувства. Но едно е сигурно - песните се обични прераскази на минатото. Mood: weird
убаво е да се има мотивација да го оствариш тоа што долго време го посакуваш... се надевам ќе се потсетувам секој ден дека треба да продолжам понатаму,да не се откажувам, постои таа убава изрека целта ги оправдува средствата,одиме понатаму,секој ден со нови сили и нова мотивација,убаво е кога луѓето почнуваат да го забележуваат тоа кон кое целиш,убав е секој збори кажан од луѓе кои ти значат и те поддржуваат... останувам достојна на она што го замислив..