Љубомората е страшна работа само то ќе речам. Поготово љубомората од типот оти ти имаш јас немам. Баш заради то немаш.
...Онаа категорија на луѓе...негативни+завидливи+снобови. Кој запознал ваков човек веројатно знае за што зборувам, а кој не познава или не му текнува во моментот на некој е вистински среќлија! Но, не верувам дека некој туку така би ги заборавил, тешко да ги утнеш или заборавиш...само што ќе влезат во просторијата ја смрачуваат атмосферата, целат исклучиво кон големи работи ама за ништо од тоа вистински не се потрудиле самите, за сè во животот некој друг им е крив и имаат безброј изговори зошто нешто е така или пак не е, додека од друга страна никогаш не се способни вистински да се израдуваат на туѓа среќа и убавина или да се растревожат поради туѓа несреќа затоа што без разлика дали соговорникот во моментот споделува некоја крајно лоша или добра вест што го засега, способни се во истата секунда да ја изигнорираат и бесчувствително и егоистички како и по обичај да се преобратат на некој нивни замислен проблем, борејќи се постојано да ја заземаат улогата на жртва...и не сакаат да им се случуваат убави работи на луѓето што ги опкружуваат, затоа што на нив тоа не им се случува, а универузмот постојано кова заговор за тоа да е така и ете тоа е тоа...виша сила А можеби најбитната работа, секогаш има некој околу нив да ги полева, храни и негува за да раастат и да се шират рамно на ниво кога тумор се развива во здраво ткиво. Е баш така. Неколку вакви особи од сплет на околности не можам целосно да ги исклучам од животов, а ја имав „среќата“ да се сретнам со две од нив во рок од 24 часа. И еве ме сега ко полу-умрена влечам некој негативен набој во себе, се осеќам благо речено ко некој да ми ја сркал душава со лажица. Ако постои некој психички имунитет што постојано осцилира, опаѓа или се зајакнува како и овој дугиов, сигурно моментално мојов е во минус. А што да не ми е уствари, кога некад така наивно спуштам гард па после еве вака се чудам. Уствари не се чудам, се кудам. Едноставно има луѓе со кои не можеш да имаш ниту надеж са симбиотски однос, а не пак реална шанса.
Толку многу идеи, толку малку време. Колку повеќе растам, толку повеќе учам. Колку повеќе учам, толку поголеми размери кон светот. Колку повеќе сум опен мајнд, толку повеќе се откривам себе си. Колку повеќе се откривам себе си, толку повеќе луѓе губам. Еден по еден си одат, не ни се совпаѓаат мислењата. Едно книгиче, колку може само да ти го смени мислењето и + да те награди. Значи толкав вокабулар, јас сум изненадена од самата себе. Прв пат почнувам да се чуствувам сигурно и дека пливам секој ден во се поголем и поголем број на зборови. Чуствувам дека сум на правилен пат. Сакам долги разговори, со луѓе шо имаме слични погледи кон светот. Мразам прости, неписмени, истомислени копиљаци! Нема разбирачка со нив! НЕ! И само да кажам дека си ја најдов песничката после долго време.
Никогаш немојте да си викате дека ви фали само уште едно нешто за да ви се наместат коцките, дека само уште една единствена работа ви фали за да бидете среќни и спокојни затоа што кога таа единствена работка што сте ја посакувале ќе се оствари, ама другите милион работи ќе се сменат во правци во кои не сте ни сонувале, замислувале ни во најубавите, ни во најстрашните кошмари. Мислејќи само на една работа која ми фалеше, една работа која сметав дека ми треба за да си ја комплетирам среќата, ја фокусирав целата енергија на тоа поле, целата се фокусирав, на се друго заборавив, мислев дека се друго си оди како подмачкано и посовршено неможе да биде. Се молев за една работа, а заборавив да се заблагодарам за се друго што имам. Еј, а и не ми требаше до толку, не ми беше нож до коска да морам до толку да се фокусирам на тоа и да заборавам на се друго ама... јбг... Тешки моменти и тага. Одвратно е чувството кога ќе влезам во огромната, празна и студена куќа која до неодамна беше исполнета со смеа, мирисаше на храна и имаше топлина. Сега е еднаква на камен, само куп цигли. Нема живот, служи само како место каде што можеме да ја поминеме ноќта, а и тоа е прашање. Спијам, како да не, на момент ќе се изгубам и ќе ги затворам очите па ме обземаат одвратни чувства, станувам и плачам, го грабам телефонот само да се уверам дека е се во ред, потоа пак исто и се така до утрото. Сега сфаќам колку е се друго небитно...
Ufff kolku mrazam koga od nigde nikade ke pocnat da mi se vrakaat spomeni.I ne mozam nikako da gi otrgnam od sebe..No,ne znam zosto? Zosto koga sum srekna, koga znam deka I ti si sreken.. Stoev pred fontanata cekajki go drugarot da mi donese nesto od tebe..Ne znam zosto, no cel den cuvstvuvav nekoj nemir..Znam deka si 2000 km od mene, no sepak te cuvstvuvav mnogu blisku..Odednas necii race od zad grb silno me stisnaa.Moment koga srceto bukvalno prestana da mi cuka..I vednas gi poznav!! Kako I ne bi gi poznala tie race koi cvrsto gi drzea moite I gledajki me vo oci zboruvaa za nasata sreka, idnina, pesnata za prviot tanc na nasata svadba I imeto na nasata kerka..No I pokraj se, ne se izlazav.Znam deka me sakase! Sigurna sum vo toa ! Go vidov toa vo tvojot pogled, ti go slusnav srceto..Ah, ne se spomenite ona sto boli.. Bolat zborovite koi nikogas ne sme imale moznost da gi kazeme na glas
Ми фали. Велат, стара била, стар човек е, млади да не одат, за стариве лесно е. Јас, еве не знам како може некој кој го сакаш многу, со кого си израснал да има старост, да се мери вредноста на неговиот живот во години. Баш нејзината старост ми фали, нејзината мудрост. Ми фали нејзиното "Ќерка бабина", нејзината искрена насмевка полна со солзи кога ненајавено ќе се појавев на вратата на куќата во тоа малечко село за мене вредно колку целиот свет. Се трудев што почесто така да ја изненадам, па кога и да планирав да одам да ја видам, се трудев тоа да биде изненадување, бидејќи таа радост во нејзините очи беше неопишлива. Тој горделив глас кога ќе кажеше "Дојде внука ми да ме види, ќе остане некој ден, внука ми, очи бабини..." Зошто јас морав да бидам сведок на твоето мачење до крај? Не ми смета, чест ми беше да те држам за рака до последно како што ти мене ме држеше за рака додека учев да чекорам. Само зошто, ти да ме држиш за рака додека чекорам кон животот, а јас да те држам додека и се приближуваш на смртта? ...Велеше, "држи ме бабина, држи ме за рака", знам дека мислеше дека јас можам да те спасам, и верувај ми, би те спасила за момент да можев, како што ти ме спасуваше со насмевка секогаш кога плачев.. Сакав, многу сакав.. Стара била велат.. Оди раскажувај и на болката за години.. Око сум твое, бабичке..око сум твое..
Значи вака Почитувани млади мајки Прикажувањето на секој чекор и секој ден на вашето дете на социјалните мрежи како и секојдневното пишување статуси колку запчиња му пораснале не е доказ за родителската љубов кон детето туку е доказ за вашата глупавост. Благодарам, мислам дека се разбираме
ДА ИМ ПОМОГНЕМЕ! https://www.betterplace.org/de/proj...atergruppe-fyrom-mkd-mochte-auf-die-drehbuhne Сè уште им треба нашата помош и ве молам да донирате и да го споделувате нивниот линк! Секоја донација, дури и најмалата, е добредојдена!
Го гледам во очи додека зборува и одеднаш како некој тап оклоп да ги проголтува сите звуци околу нас; повеќе не му ги слушам ниту зборовите, само немо го гледам како отвара и затвара уста нижејќи слогови внесен во некоја тема, а јас како најголемиот дебил, со лактите потпрени на маса, го гледам и си мислам: „Боже, колку го сакам.“ Потонувам во неговите коси очи и повторно си мислам, колку е мој и колку силно го љубам. Уште толку се понесува во муабетите и почнува да прави некои гестикулации, а јас чувствувам потреба само да му ја земам раката, да ја склопам со мојата и да го чувствувам пулсот од секој посебно, додека не се претопи и не се навикнам на ритамот од срцебиењето. И ја земам, додека отпловувам со мислите некаде, упорно евоцирајќи нешта кои одамна биле или требало да бидат... Одеднаш, во моментот кога ќе се сепнам, се враќаат звуците и боите околу мене и знам дека кога пак ни се среќаваат погледите, веќе му станало јасно оти (повторно) сум била некаде отсутна и знам дека знае, зашто и тој го мисли истото што и јас. Му познавам по очите.
Ми се гади од кампањава за здрава храна, а ги прашале луѓето дали имаат да купат основни намирници, како што е леб од 20 денари??
Жена сум, и мислам дека поголем грев од абортусот е да не внимава една жена на себе и додека има секс - читај, да не си купи кондоми или таблети за контрацепција. Ама за тоа во соодветната тема. Иначе, здраво трета смена, ноќеска ќе заглавам учејќи. Пијам јако нес и се читаме утре, во 7 тргам на работа. Се надевам до кај 4 дека ќе доучам и ќе легнам, барем 3 саати да отспијам пред турбо работен ден. И после пак на учење. Живот.
СДК дека ми се гади од озборувачки жени а уште повеке од озборувачки маж кој како некоја стрина се скрстил во друштво на жени. Ако ти се доверам нешто, што мерак е да кажеш некому..па и немора да ти речам ,,те молам ова да осстане меѓу нас,,. Па и ако кажеш, кажи го изворно како што си чула, што додаваш !!!! Пусти мерак да се изнесе на видело интересна пикантерија за некого !! И ? Ке добиеш ловоров венец ? Душата ти е полна ? Пукнете душегришници, маалски озборувачки и селски визитарки !!! Се што сте кажале ке ви се врати кога најмалку очекувате
Минатата вечер гледав еден филм и многу ме натера да размислувам за тоа кој е вистинскиот избор во животот. Дали е поважно да избереш партнер што ти повеќе ќе го сакаш или тој повеќе да те сака ? Дали е поважно да си близок со едниот родител или со другиот ? Дали јас го направив вистинскиот избор и дали сум одлучила правилно што сакам да правам ? Што ќе беше ако не живеев тука, ако си останев дома. Ќе бев ли посреќна. Толку можни прашања, а само еден одговор. Секој избор е правилен. Би сакала да сум некаде покрај некое море. Полека да се спремам да запливам и солта да ми ги пецка очите. Да има некоја патека кога излегувам од водата за да не си ги направам нозете со песок зошто мразам песокот да ми се залепи за нозете... и како што чекорам да се чувствувам спокојно и среќно. Не сакам да има никој таму освен јас и тој, да бидиме на онаа истата плажа како тогаш кога се запознавме... да сака да ме фрли во морето, а да не може бидејќи има страв од вода. Сакам нови штикли. Мамат насмевка на лицето на секоја девојка
Да ти ги рушат спомените и работата која што си ја вложувал цел живот во едно нешто е многу тешко. Домот во кој што имало многу среќа а понекогаш и тага,вистинска љубов и добри луѓе стои на конец... не зависи од нив,зависи од некој кој е над нив. Немоќни луѓе по цели денови размислуваат и зборуваат како ќе продолжат и кое решение ќе треба да го изберат за да биде најдобро за сите... Материјалните средства не се најважни но во одредени моменти се и тоа како потребни... Со наведната глава го чекаат денот кога други ќе одлучат што и како ќе биде. Колку е тешко кога си немоќен и кога немаш од каде да побараш помош,кога се што е твое ќе го снема во еден миг ... Велам : да сме живи и здрави,се ќе се среди ... ќе се среди ама ништо нема да е како порано,да здравјето е најважно но пак ќе си кажеш : зошто јас, зошто баш ние да ја трпиме оваа мака и болка ... Денеска се молам за нив и пак ќе кажам како е Господ никој не е ,нека биде како што треба да биде,но дајбоже да бидат живи и здрави и да се справаат со сите проблеми кои наеднаш им/ни дојдоа на глава. Не за џабе рекле: , Каде што има сила нема правдина ' - и за жал во нашава мила Македонија е така!
Сдк -колку и да имаш години за своите родители си дете... Тато ме пречека со стигна мојата принцеза, неговата насмевка, неговата рака високо подигната мафташе додека не ја допре мојата.Мама секогаш пушта понекоја солза радосница, а бато онака ме подига од земја ко малечко девојче.Се топам гинам во неговата прегратка додека неговиот бакнеж паѓа на моето чело .Ма где си секоНикогаш немав круна на главата но секогаш ме држеше цврст за рака. Толлку цврсто што се плашеше да ме пушти, знаеше ако ме пушти ќе мора да чека за повторно да ме фати за рака. Вчера неговата принцеза го држи под рака и така шетајќи тој и кажуваше како неговото девојче безгрижно трчало по ливадата со сплетено венче од разни цветови на главата. Има ли поубава круна за една принцеза во придружба на крал без круна... но срце полно љубов
СКД мрaзaм етикети... Некoи луѓе имaaт некoјa претстaвa, мислење зa oдреденa групa нa луѓе, без рaзликa дaли е тoчнa и дaли дoвoлнo знaaт зa нив и aкo некoј се нaрече кaкo нив, oдмa и зa негo имaaт истo мислење кaкo зa oстaнaтите. Акo кaжеш декa си вегaн oдмa ќе те мислaт зa некoј хипик, уште и те убедувaaт кoлку месoтo е вкуснo итребa дa јaдеш. Акo кaжеш декa си муслимaн oдмa ќе те нaпрaвaт терoрист, сo некoи зaтуцaни сфaќaњa. Акo кaжеш декa јa oбoжaвaш хип хoп културaтa,oдмa ќе те нaпрaвaт дрoгирaш. Не дaј бoже дa кaжеш декa си феминисткa, oдмa си некoјa нервoзнa лудaчa штo ги мрaзи мaжите. Вистинaтa е декa не се сите луѓе исти, aкo се нaречеш сo некoе нa oдреденa групa нa луѓе, не знaчи декa истo мислиш кaкo нив. Зaтoa пoвеќе, читaјте, инфoрмирaјте се, мешaјте се сo луѓе пред дa зaлепите етикетa нa некoј. И не кoристете еден ист извoр зa дoбивaње инфoрмaции. Дoбрaтa рaбoтa е штo стереoрипите се менувaaт.
СДК... Летот со сопствените крилја е најсигурен кога ќе полетате од гнездото што макотрпно сте го граделе.
Dobro sto e so zenive/devojkive denes?? Toa nadvor se stemnilo, se smracilo,samo sto ne isturilo dozd, ona opnala naocari za sonce!! Alo, pa samiot zbor ti kazuva, za sonce! Daj prestanete da glumite faci, smesni ste !!! Drugo, na sto lici toa pusenje cigara na ulica ? Na avtobuska? Sramota! Boze lek e pa ne mozat da docekaat do doma da dojdat da zapalat ! Zalosno e kolku malki dami ima ostanato na svetot koi vnimavaat na svoeto odnesuvanje, oblekuvanje I maniri