Ја изрелативизиравте темава в крај. Испомешавте поставување граници со себичност. Поставување граница е тоа колку и што му е дозволено на детето. Ама, себичност е ти за себе да си овозможиш што сакаш, а на детето не. Значи, не прво на мене, па на него туку само за себе. Кога се нема доаѓа до ситуација да треба нешто да се скрати од буџетот, нешто да се одбере. Ако кога веќе се нема за нешто, ама се има секогаш за цигари, па или за алкохол еве, а ќе се скрати нешто од детето, да, себичност е. И не зборувам за имало дома десет чоколади, сакало уште една. Јас се сеќавам кога бев мала, ги премолев за една играчка, и тоа некоја глупост, онакво ко федерче што се прелеваше, беше некои 50тина денари. Е, немало пари. Ама, за цигари секогаш имало. Секогаш. Не е дека и сега нема вакви ситуации, кај што има сиромаштија, а има зависност, до ова сигурно доаѓа. И да, ќе си купи за себе родителот. Зошто неговото е зависност и мора, детето секако нема да се сеќава.
Сите за дијабетот и цревата се фатија, никој за рак на плуќата На дете ќе му поставиш граници за чоколадо ама имај храброст и постави си себе граници. Али пошо никој не ти стои над глава да ти кажува, шо ги ебам другите, ако треба и дрога ќе зиам, мои пари се бе. Мање битно што сум слабак у карактер, ама од детето спротивно ќе очекувам.
Твоето дете тебе во иднина ќе ти најде мани. Зошто не си го однела во странство можеби да живее подобар живот, зошто немаш подобра и поплатена работа да може да му купиш работи што неговите врсници ги имаат, зошто кола сте купиле поскапа, зошто сте реновирале дома, зошто не сте штеделе за стан или куќа за него... Порасни. Детските болести треба да ти се прележани. Играчка не ти купиле...нив може светот под нозе им се рушел ама ти до ден денешен играчката ја памтиш. И твоите може сакале да се одлободат од зависнот ама не живеат во општество каде психолози и психијатри одат по куќи и бесплатно лечат. И тие може сакале нормално детство, работа, живот...ама растеле така како што растеле и воспитувале така како што знаеле и биле способни. Недоволно освестени, депресивни, подложни на влијание од околината, немоќни, сиромаштија, транзиција...е пушеле цигари. Јеби га, да го минев јас тоа што тие поминале, не знам дали само со цигари ќе поминев.
Абе и децата ко ќе пораснат нема да не прашаат нас шо да си купат Во право сте ако ги ставаш своите потреби пред потребите на детето, тоа е себичност. Ама не можеме да судиме на случајни минувачи. кога не знаеме што е и како е.
Мислам дека уште Енвер Оџа фали на темава Себична си, скржава и треба социјални служби да се позанимаваат со тебе. По пријава на случајни купувачи во Тинекс
Па тој што се уништува себе си сигурна сум дека е свесен дека го прави тоа, и ако му става граници за храна можда сака барем на детето да му овозможи подобро. Ете и од таа гледна точка може да се погледне, на страна финансии.
Postavuvanjeto granici i konkretnive situacii so sebisnost se razlicni, od krajnost u krajnost pisuvate uste nekoja da pise deteto mi potrazi ferrari go odbiv sega sebicna sum??? Znaci za sekojdnevni situacii i sitnici e diskusijava. A i ne e deka deteto nema da se sekjava, ostava toa psiholoska damka koja rezultira so nesigurnost ponataka, roditelot treba da izgradi stabilna vrska so deteto i koga se vo prasanje takvi situacii da gi stavi potrebite na deteto prioritetni, ako go odbiva konstanto toa dobiva vpecatok deka potrazilo glupost i ponataka ke bide nesigurno a ke ima i losi sekjavanja za roditelot zatoa sto vo negoviot detski svet u momentot toa moze da mu znaci mnogu iako za vozrasnite e sitnica.
Нема да те праша. Ама сеедно ќе ти биде ако има тешка зависност од која си утепува здравје на велико? Нека е независен, со свои финансии, фамилија и све Ама пак ќе ти е шубе нели?
Не знаеш што јас правам или сум направила за моето дете. Или ќе направам. Било како што било, ама денес не е така, денес се достапни работите што ги наброја. А таквите родители се уште постојат. Себични.
Секако дека постојат, ама не е твоја работа ниту ти е по струка по маркети да ги бараш на каса и да ги посочуваш.
Зависност и од чоколадо се прави... од шеќер воопшто. Од игрици пример исто. Од прекумерно купување. Има деца што ако не му купиш тоа што сака ќе се дрецка, ќе крши ќе драми. Друга тема е таа. Себичноста е ако немам леб да јадам, а давам на непримарни работи пари... пример немам за тетратка за детето, ама нокти ќе си направам, така? Немам за леб ама за цигари имам. Ама ако се си е подмирено, и си купам нешто за себе, а не му купам 10 чоколада денес, не е себичност.
Ниту го правам тоа. Дури и во првото мислење напишав дека нема доволно детали за да знаеме што навистина се случило. Се расправаш само ради расправање, секако дека постоеле после.
Себичност е и труење на воздухот со цигарите. На родителот можеби не му е гајле дали ќе се разболи, но треба да му биде гајле за детето и за другите луѓе. Подобро би било да си ги чува парите за нешто корисно.
Па нормално дека има и такви само не можеш од една ситуација ти да посочуваш кој е, кој не е, и зошто е така како што е. Ако не сфати што кажав.
Парите ќе си ги троши секој како сака, се додека не му фали ништо на детето. А јас од младите не знам некој дома да пуши, сите веќе по балкони или надвор пушат. Еден куп знам пушачи, освен постари ептен што си тераат по нивно од на времето што останало, не познавам некој дома што пуши кај децата. Може јас во таков круг на луѓе сум, ама ете по дома не знам кај некој што се пуши. 90% од пушачите што ги знам на страна пушат. Кај и да сум отишла на гости, дури и за слави, имендени, родендени, надвор излегуваат сите.
Зависноста убива. Себично е да се бира пред друго. И јас знам такви, но знам и родители што пушат пред децата. Мирисот се шири и останува на облеката, но не секој пушач ја менува пред да се доближи на некој на кој му смета. Ни се тргнаат, ни прозори отвараат. А, сироти деца се утепуваат од кашлање. На едни им умре близок поради цигари и уште памет не им доаѓа.
А ако во темава се збореше за дрога наместо за цигари? Ете детето си има све овозможено ама мајката си зима дрога (не марихуана). Тоа со пушењето ни се чини најнормално оти таква нација сме, најпушачка скоро во свет. Значи дали буквално може све родителот да зима за себе све дур детето си е задоволно?
После дрога, алкохол и сл, не си при себе, опојно делуваат, некои ствараат халуцинации и да не редам. После цигара си ист. Дали се ОК цигарите? Не се! Дали се здрави? Не се! А дали треба родител да се нарече неродител оти пушел цигари, глупости живи. Некој може ќе пуши 5-6 цигари на ден, ама ќе биде најдобар и најпосветен родител. Некој може нема да пуши, ама физички и психички ќе го малтретира детето дома. Не е цигарата показател за родителство. Ама нејсе, ко што сме најпушачка нација, исто сме и најоговарчка нација, најосудувачка нација и уживаме да гледаме во туѓи дворови, наместо во нашиот Ајде радувајте се дека не пушите, достигнување е, ама барем не гледајте по туѓи корпи во маркети, и не прајте им пресметки на другите. И тоа нека биде достигнување за нашата најпушачка, ама и најоговарачка нација