Неко ће умети срце да ти осети, да га разуме, јасно види и чује И тај кофер пун лоших успомена који уз тебе предуго путује, Који ти срце већ дуго умара и исцрпљује, С тобом ће носити до загрљаја, до тог места на ком срце срце са много поверења додирује, До тог места на коме ћеш се осећати сигурно, најсигурније, Толико да ће се срце усудити да тај кофер коначно спусти, отвори и распакује. Видеће твоје боли и промашаје, и не, неће истим да се наслађује, Угледаће ти ране и биће као никада пажљив, знајући да је отворено срце још рањивије, Знаће да са њим мора нежно, што пажљивије, Знаће да се срце отвара само оном коме безрезервно верује! Видеће како си се храбро борила током сваке животне олује, Неће те кривити што си се у истој нашла иако ћеш и сама знати да си могла да живиш и паметније и одговорније, Знаће да је за животну мудрост ипак потребно искуство, зато ће сваку рану на твом срцу да пази и да поштује, Сваку ће да разуме, да љуби и да милује, Знајући да захвалност на теби, каква си постала, управо њима дугује. Неко ће том, заједничком, животном путовању са тобом бескрајно много да се радује! Само, чувај срце, љубав може сваком, али срце, оно не сме сваком да се даје, Само оном ко је спреман да са тобом храбро, са пуно љубави и поштовања путује, Ко те неће напустити усред невремена, усред олује, Ко и онда када је најтеже уз тебе остаје, Коме од тебе, односно вас, на целом свету ништа неће бити важније.
