Треба да му разграничиш дека го караш за постапките и однесувањето, не за него како човече и личност. Јас сум и рекла дека секогаш ја сакам, секогаш, љубовта не е условна. Карањето е учење за што се прави што не и од него не зависи љубовта.
Јас му кажувам секогаш дека секогаш го сакам и кога го карам јас пак го сакам, ама го карам заради тоа и тоа. И кога не се караме му зборам зошто тогаш повеќе прима отколку коа е вознемирен. Толку го има примено тоа што дури некогаш кога го карам сам ми кажува мамо ти и кога ме караш ме сакаш .
Да бе истото. Битно тој ќе си дремне два сати ем одморен ем намуртен замисли си. Денеска стана ок и се фати за фломастерите убаво да биле наместени. Е аман! Исто со плачење, со врискање, со тегнење, ох до кога е ваквата шашава фаза веќе не можам повеќе. Вријам. А инаку што читав пази. Деца кои оделе во градинка, дека таму се стегале, не покажувале нели емоции, пред други авторитети, дома кога се враќаат, можат слободно да се истурат, истушат, онака сѐ да извадат. Па види сега ти. Слободно давај од сирупиве, витамини се. Јас давам и Омега масло на Молерс. Ми текна вака думајќи се што да правам да го смирам. И мислам дека за развојот на мозокот исто така е битна омегата. Па бидејќи мозокот сега му е сто на сат, когнитивно е преактивен, му давам и тоа.
Периодов има кашлица сува, му го давам дури му е кашлицава. Инаку една мајка ми го предложи, демек го давала таа скоро цела година, како мед бил, убав бил за смирување. И како што се погоди со кашлица плус и раздразнет, го давам може веќе две недели. Грешам толку долго да го давам?
По препорака на мајка матичниве педијатри нека си стават клуч на ординација. Како тоа како мед бил? Се знае што е мед, ако сакаш веќе да даваш подобро набави природен од познати производители медари давај по едно кафено лажиче на сабајле отколку вакви алтернативи. Ретко кој педијатар дава сирупи на мали деца против кашлица било да е сува или продуктивна затоа што не знаат како ќе реагира организмот, ги тера на уште повеќе да се искашлуваат.
Темава е за 3-5 години, што не се така мали деца. Ама точно е дека се избегнуваат такви сирупи за помали деца. Сирупот погоре е за добра ноќ, во смисла кога има кашлица, па полесно да му е на детето. Генерално сме генерација која обожава витамини и додатоци, а на храната како лек не се обрнува доволно внимание. Давав и јас кога беше слабокрвен, давав и б комплекс за апетит, ама откако пројаде се, вклучително многу месо, јајца, зеленчук и овошје, син ми е многу здрав. Веќе не избегнувам игротеки за роденден, беше во контакт неколку пати со деца со зелени мрсули и не префати ништо. Точно дека е поголем, ама храната го прави своето.
@elimkd Не го клукам со разни препарати за разни намени. Едино сега, имаше и сѐ уште поткашлува, особено навечер почесто имаше, па реков да му дадам нешто полесно да спие, да не го ремети. Затоа и овој за добра ноќ. А б комплекс? Ох не б комплекс, од а до ш комплекс би дала само да нема сред ноќ вриштење. Тој почнавме да го даваме со надеж да се потсмири нервниот систем. Е па дајте чаре, надеж. Значи наеднаш срикнува од сон и вели тато не сакам тато не сакам. И татко му ќе дојде до него и пак не се смирува, вика силно, аман ноќе ептен се слуша. Главата нѝ бучи, ми се активира аларм бегај или бори се буквално. Не можам веќе, месеци вака се расправаме. Неколку дена арен или одреден период добро е тивко, па после пак бурно. До кога вака да знам да се спремам....мачно е за нервите. И сега тоа што нѐ нервира, ќе отиде татко му да го смири, овој продолжува како сам да е. А веќе е во свесна состојба, мислам дека е подразбуден, слуша, реагира а вика. Зошто вика? Дали сонува нешто... Дали когнитивно е преактивен, за право доста учи периодов, зборува, мисли, се буни, охоо, брои до 20, англиски боите ги знае, бројките... Онака баш како во лов е пуштен. Што да се прави да се потсмири. Инаку спие на долен кревет во детска соба, а татко му на горниот во истата соба. Е да спијам со дете на спална на средина меѓу нас, не можам. Ако веќе имам кревети други. И вина осеќам што не спиеме заедно, може ќе беше подруго за него, ама јас не можам.
Mozi za toa se budi te bara tebe, stavi go do tebe na sredina, ke se potsmiri. Ti velam deka mojov taka vo krevetce placi, nekogas zaspiva tamu no sred nok ke se razbudese so vristenje I go slusas mama tato. Sega Saka bas na sredina da bidi megu dvajcata, Ako e samo od kaj Eden ke si pojdi Sam na sredina. I znam e losa navika so nas da spie za da se uci Sam, no to vristenje sred nok ne se podnesuva I nikoj ne e naspan. Sega ke se podrazbudi ponekogas za mleko no ne e strasno. Inace mukoplant sirupive se dosta efikasni kaj maliov, za produktivna kaslica ne bas ovaj so go davas ti, se zakasluca po dva sati od davanje no za nekolku dena pominuva. I za vozrasni e dobar.
Истото и нас ни се случува, како ќерка ми да ја опишуваш. Минатата ноќ се разбуди во 4 сабајле и почна да вришти како несакала да спие , да одиме во дневна да сме седеле и крај. Пола саат врескање, плачење никако не се смирува и на крај заспавме на гарнитура во дневна. Вчера после дремка од градинка кога се разбуди да ја пресоблечам оти не дала да ја пресоблечат кога почна да плаче истата песна... јас живци однемав. Вака не е правела помала кога е била, за се нешто одма плачки ама порано барем се смируваше за кратко. Ќе пробам да давам и јас од сирупот и така се накашлува уште оти и трае настинката.
Зошто учи толку? Реално дете од 3 и пол години не разбира што значат броеви до 20, ги брои на памет. Постојат многу други работи кои треба да ги научи, броење до 20 е небитно. Зборам на развој на моторика, посебно фина моторика, логика, броење не е ништо посебно за фалење. И бои на англиски, зошто? Едно е да е двојазично дете, ама вака од цртани нема баш поента ако ги знае боите. Зошто не спиеш со децата на спална? Со маж ти секако не спиете заедно. Пробај, можеби тоа ке е лекот. Плус за ваков проблем би се советувала со психолог, на своја рака да смируваш дете со витамини не е ок. Можеби причината е подлабока, а ти лечиш симптоми наместо причинител.
Аман бе, сега растур ме напрај Зошто броел, не било битно, зошто бои да знаел...ги спомнав тие работи дека ги учи во моментов без некое посебно влијание или потреба. Нели цртани видеа сите им пуштаме понекогаш, е па почна самиот да ги учи, да се интересира. Скали некогаш со син ти нели броиш, пример? Тоа што го учи сега не го исклучува моторниот дел. Секако дека моториката е битна, активен е, јаде сам, барата со прстите. Чисто спомнувам дека самата го наведе тој момент. Па зошто да не спијам...кажав дека не можам. Нека спијат мајките кои можат. Сме биле на психолог, рече нема детето проблем. Рече когнитивно брзо напредува и не може да го следи тоа темпо.
Сестра ми на 4 години читала од врсник и тоа пред 34 години. Никој не и покажал сама седнала и си читала,на 6 години математика задачи решавала,на 5 години сама пишувала. Така да не се вознемирувај што и како пишува. Не учел нас некој да броиме и моториката ни ја вежбале пази па да не.
Елче мед барај имат во Охрид доста медари кои произведуваат природен мед, на сабајле на гладно едно лажиче
Со мене и со татко му лежење во кревет, галење, понекогаш со само еден од нас. Читање книга, сликовница, си има едно мече си гушка. Муабет како го сакаме, го чуваме, дома е безбеден, со братчето и него дека ги сакаме, дека сме среќни што ги имаме. А некогаш и без ваква подготовка, туку директно легнување. Поврзан е и со татко му и со мене, мислам на овие тантруми... Мислам дека многу во градинка се стега и дома само си исфрла, си наоѓа прилики. Сега е пак во фаза на тантруми, а пред некој ден баш реков дека намалени му се. Не е да речам нешто, одма по глава. Ние веќе 3 години сме со него во сѐ вклучени, односно тој со нас. И оброци, и ручеци, спиење до пред некој месец во спална, тој во креветче, сега во своја соба, шетање заедно, муабети, одење на планина... Е па сега сме така како да речам како разочарани, цело време заедно, и чувство имаме ко џабе да било. Знам дека е осетливо дете, сѐ му мириса, мора да помирисне, звуци регистрира одма мора што бучи вака, што рече така, поврзува работи ... Ќути барем градинкава што ја има, се зближи со воспитувачката, не знам ај да не зборам да не ми се удри по глава и тоа. И на таман возраст тргна, на 3 години. Ова вриштењево не е цело време, периодично. И интересно е што го имаше и на година и пол, ужас, па на две и пол и еве сега. Имаше лани и ноќен терор со вака вриштење една недела. А ќе речеш ниту градинка одеше ниту бебе дома, ете нешто си имаше детето. @elimkd му дававме пред градинка наутро. Сега можда пак навечер е подобро да давам...
Па, гледај само пред спиење да е смирувачка рутина. Ние обично гледам саат ипол барем да почнеме со смирување, цртани никако и никогаш пред спиење, вечера малку порано и давам да не и е тешко ептен пред легнување, играме некоја игра, си збориме, бањање, пижамки... Иначе и мојата вика во сон, ама заедно спиеме, нас тоа многу ни олеснува, и да се вознемири ќе ме фати тука сум и се смирува и продолжува. Ако уште не сум легната тогаш почнува со викање и се смирува кога ќе види дека сум тука. Немој никако да се разочаруваш, си преживуваат децата, и ние возрасните знаеме да имаме ужасни соништа, да се будиме, не пак дете. Можеби и тебе те бара, и кај моево татко и ќе оди, ама додека мене не ме види ќе се вртка.
Ох фала ти вака што сподели. Навистина и твојата вика во сон? Ама добро е што се смирува. Мојов некогаш се смирува некогаш упорен вика. Значи се нервираме скроз. Да сме го занемарувале годиниве па да речам не реагира на нас, ама вака сега..? И заедно нон стоп и пак истово...ајде нека вика ама бебе имаме, плус и нам не нѝ е пријатно на ушите во доцни часа. Вака со други пример малку се опуштам, исто и една Холаѓанка познаничка имаше еднаш пишувано дека детето имало луцидни сништа, дека се будело со терори, а таа е така посветена мајка, детето го остава со природата да се поврзе, не му брани игра, на 2 години детето возеше точак без помошни...онака баш по нивен западен начин без стеги без стравови. И кога прочитав дека и нејзиното така, ми олесна. Сега и за твојата што велиш си велам пс добро значи не грешам нешто некаде...до развојот е, зашто и за тебе сум стекнала впечаток дека си многу предадена на ќерката. Јас ради ваквите случки многу се обвинувам, барам каде грешам, емотивно да не го занемарувам детето, само се преиспитувам, што без сон ме остава, настрана другиве работи кроз ден... Дремката попладне ме зеза. Ако се наспие, вечерта секако си гази низ дома, ако не е спан пак е нервозен ама бар порано заспива, до 8 и пол. Покрај бебево, заедно се бркаат, се заигруваат, и нема шанси да го сопрам да се смири со време. Го оставам да потрча, да поигра. А интересното е што надвор не е дете кое трча безумно, пример да не знае да се запре, да се истуши максимум, да речам не е излезен денес па е полн енергија, не. Надвор е помирен, внимава на коли, си се чува, а дома си е свој, си прави ќеф, убаво му е, комфорно. Затоа и домашар е повеќе.
Твојот е мал уште, па не знае убаво да се изрази што сонува или што му смета. Моево сонувало дека сум умрела, сфати дека луѓето умираат и тоа одма оди во сон, ама поголема е и знае да ми каже што сонувала и зошто се разбудила и викнала. Само бидете до него, да знае дека секогаш сте тука и има поддршка, разговарајте да може некако да се искаже, или преку цртање... Не грешите додека сте со него и знае дека не е сам. И јас се нервирам кога ќе викне некогаш од памет ме вади, ама знам дека и нејзе и е страшно, не останува ништо друго освен смирување и гушкање.