Нема потешко нешто за мајка од загубата на плодот. Пробувам да се ставам на сечие место и страв ми е. Братучед мој е 3 години во брак по 2 бремености на снаа ми двата беа со лош исход. Едниот во 6ти месец престана со развивање и го извадоа како мртов плод со природен пораѓај а другиот до 7ми месец со секакви лекарства вакцини инекции чуда да одржат плод во живот да развијат колку што се може и во 7ми месец со царски роди и после 2 дена почина.
Zalam mnogu 3 pati pominav niz istoto i znam kako e ali so tek na vreme pominuva bolkata i ke bidis posilna za ponatamosna borba slednata bremenost ti posakuvam bliznaci naednas mojava borba trae 4 god i ne se odkazivam pozz
Samo bidi silna, vremeto ke ja izlechi ranata, no nikogash nema da zaboravish. I jas pominav niz istoto, no sega sum pak bremena. Gushki i bidi silna
Здраво девојки, имав спонтан пред 8 дена, во 6 недела, самото де исчисти, немаше потреба од киретажа, фала богу, денеска бев и на преглед ми потврди дека се е во ред, не ми дадоа никакви апчиња да пијам, освен витамин Ц, немам никаква инфекција, физички се чувствувам добро, малку психички ми е тешко ама ќе биде подобро, прашањето ми е доколку има некоја со слично искуство, да каже после колку време имавте сексуални односи, и после колку време почнавте со повторни обиди да останете бремени??
Секоја ситуација е индивидуална, секој организам приказна за себе. Од ова што го имаш споделено, според мене, нема пречка да не продолжите со обиди, уште да го надминеш психичкиот момент. Најбитно е организмот да е во соодветна состојба, за што имаш потврда од лекар. Сега се зависи од тебе, вас. Само убава мисла и среќно
Zal mi e.i jas imav spontan vo 7 nedela so napravena kiretaza. Mene me sovetuvaa naredni 5 6 meseci da ne se obiduvame povtorno za bebe a za odnosi imavme posle 2 nedeli od kiretazata. No ti ako si psihicki i fizicki spremna na novi obidi i za odnos cim nemas nikakov problem ,frli se na rabota srekno i bez losi misli
Јас исто имав спонтан во 6та недела, без киретажа, самата се исчистив. Докторката на клиника ми рече дека најдобро е да почекаме 3 месеци за повторни обиди за бебе.
Јас после еден месец од направена киретажа, missed во 8ма недела првата бременост. @thelittle17 за односи и нови обиди за бременост се зависи ти како се чувствуваш. Сите сме различни и секој организам различно се опоравува, дај си време колку ти е потребно и за психичко опоравување после загубата. Мене ми рекоа барем 3 месеци од киретажа да не се обидуваме за бебе повторно додека организмот колку толку се врати во нормала. Само смирено и без форсирање, штом еднаш настанала бременост ќе се случи повторно.
Се е индивидуално. Пред се, твојата психичка подготвеност. Штом немало интервенција, си поминала со лесно ( иако ситуацијата е болна, велам лесно, кога споредувам со моето искуство кога имав јас спонтсн ми правеа и киретажа што додатно ме парчоса ) Да прекине крварењето, да направиш пап и брисеви, да имаш негативни резултати од нив па можеш да пробаш пак, праксата е таква, мора да се открие дали некоја инфекција го предизвикала спонтаниот. Кога ќе имаш исклучено секаква инфекција, мора да провериш хормон прогестерон и пролактин, обично низок прогестерон е причина за, спонтан, а сега од бременоста ти е покачен пролактиот, па најдобро е да почекаш минимум три месеци а оптимално шест. Само смирено, сталожено, со позитивен став, верувај и психата влијае мноооогууу П. С. секоја трета жена имала спонтан. Јас денес сум мајка на три деца
И јас го поминав истото пред неполн месец меме матичен ми рече да почекам бар 2 циклуси.ќе одмориме малку ќе ги наполниме батериите и продолжуваме понатаму.Ќе успееме.Среќно
Jas imav missed abortion, bebeto zastanalo posle 7ma nedela, jas si mislev 11ta ja teram.... koga otidov za eho imav shto da vidam. Imav kiretaza dobiv ciklus po 28 dena, posle toa dobiv ushte eden ciklus, pa posle toa ostanav bremena
Zdravo na site. Jas na 26 1 mesec imav kiretaza bev 10 nedela veke dva dena vo 11 prokrvarev toa sabajle koga otidov vo drzavna bese nedela mi kazaa deka nema srceva akcija i mora na kiretaza za zal taka i bidna znam kolķu e tesko i ve razbiram site sto go imate ova pominato. Sega bi sakala da prasam dali nekoj znae po kolku vreme mozes da imas povtorno odnosi i dali e vo red da probas da ostanes vremena povtorno mi bese sram da go prasam doktorot a nitu sam ne mi kaza
Баш ми е жал за загубата Прво и основно не смееш никако и од ништо да се срамиш од докторот, соземи се некој ден дури да ти прекине крварењето и отиди кај него повторно, направи муабет, ќе ти каже кои се испитувања да ги направиш, па со резултатите ќе ти каже кога пак со обиди.
Falati mila jas pa sramezliva neznaev kako da go prasam i majkami mi se iznavika zosto ne si prasala doktorot samo mi kaza posle mesec dena da odam po rezultati i nisto poveke imav krvarenje do vcera denes veke nisto
Претпоставувам го испратил промерокот на испитување, ете после месец дена оди ќе те упати. Во тие моменти немаш сила ниту ти се зборува, а камо ли да прашаш. Одмори и со нови сили само напред и позитивно
Искрено жалам и сочувствувам со твојата загуба, за жал секоја втора жена поминува низ истово барем еднаш во животот. Дај си време себе си онолку колку што мислиш дека ти е потребно за да закрепнеш, и физички и психички. Јас имав киретажа во мај и ми препорача докторот барем три месеци да внимаваме да не останам бремена. Значи односи може да имате кога ќе бидеш ти спремна, ама сепак да поминат барем две-три недели од киретажата, сепак е интервенција и организмот е подложен на инфекција, веројатно ти препишале антибиотик превентивно. После месец-два можеш да појдеш на преглед, матичен гинеколог да ти направи ехо да се види состојбата на матката, да се направат основни испитувања (пап тест, брисеви и хормони) па врз основа на резултатите ќе ти каже докторот дали телото ти е спремно за нова бременост.
Девојки, жени, мајки, како се справивте психички со сето ова? Мене еве и после месец ипол ме прогонува, цело време мислам на тоа, зошто јас, па што не е во ред со мене, па која недела требаше да бидам, блиските ме караат нон стоп поради тоа, ама јас самата иако знам не можам да престанам да мислам на тоа, и како за некој инает сите околу мене остануваат бремени, само такви ведти слушам, и почнувам да плачам, луѓево ќе си помислат ми е криво, а нема врска, јас скроз спротивно мислам, одма себеси де окривувам, размислувам дали и каде сум згрешила.. Пијам витамин Б6 и магнезиум, демек да се подсмирам малце, ама искрено не знам колку ми влијаат..