Што се случи Мислам дека веќе беше во трето тримесечје.Многу ми е жал Биди храбра мила,нема збор што ќе ти даде утеха сега но мораш да продолжиш со позитивна мисла. Ќе се израдуваш еден ден сигурно
Дај си време само и одболувај. Никогаш нема да помине и да го заборавиш ова, ама ќе станува се полесно. Ќе те огрее едно мало сонце здравје кога ќе дојде време. Ако ти треба нешто пиши ми
Ах џинџер.. многу многу ми е жал, нема зборови за олеснување на болата ама времето ќе те научи да живееш со таа болка... ќе дојдат посветли денови. Наскоро ќе се вратиш во оваа и во уште поубави теми
Што се случи најверојатно ќе споделам во друга тема, кога малку ќе соберам храброст да пишувам и за тоа. Ова што сега ќе ви го кажам е дека моето искуство не треба да ве плаши, не е поврзано со лекарска грешка, ниту пак со фарбање, јадење „недозволени“ намирници и сл., Сакам да кажам дека колку многу се плашев од глупости, па на крај ништо од тоа не испадна.
Многу ми е жал, нема зборови утешни.. Плачи,тагувај дај си простор и време.. Знај дека после ова ќе искочиш уште посилна. Најтешките битки се за најсилните војници Што е твое ќе си дојде
јас се фарбам секој месец... @ginger се потресов сабајле кога видов, знам дека бевме тука негде со термин баш пишувавме овде пред една недела како ќе го тераме цело лето на топлото ептен ми е жал, знам дека нема зборови за утеха, те гушкам силно. се надевам во брзо време ќе собереш сили за нова бременост и се ќе биде во ред...
@ginger многу ми е жал мила, биди силна, Господ со тебе За бременост освен да не земам нешто што го посакувам туку да ми го дадат друго не сум чула. А и во огледало да се видам кога ќе мрда да личело на мене . Неколку жени белези ми покажаа од пита тријаголниче, за цреша за кругче и уште нешто имаше. Мајките им биле алчни и земале па они белези имале хахахахха. Јас лежев 6 месеци и немав можност да земам нешто, па ќере се роди со белег на окото . А кога ќе се роди бебе ептен глупости слушав.
На тема загуба и бременост после загуба, неколку сме што ситно броиме до пораѓај а претходно сме доживеале загуба па сакам да ве прашам дали ви се нсвраќаат спомени од лошото искуство? Некако откако почнав 9ти месец и со цтг секојдевно во даден период од денот ми се навраќаат спомени од тоа како се породив и си отидов дома празна. Цела бременост си бев позитивна иако ме фаќаше страв на моменти ама некако не размислував воопшто на самиот пораѓај зошто само се надевав да стигнам до точка да ми е тоа единствената грижа. Ама еве сега ме преплавуваат стравови како ќе биде овој пат и дали ќе помине се како што треба и си викам да го поносам уште некој месец ако може, како да ми е сигурност ова што го чувствувам како дел од мене. Докторката ми вика дека генерално сите жени после загуба особено во поодмината бременост се чувствуваат исто зошто мозокот си прави асоцијација со претходното искуство, но ете би ми значело да чујам мислење и од друг што бил на ова место.
што да пишам кога утеха нема... дај си време сама на себеси и се надевам наскоро пак ќе видиш 2 црти, те гушкам силно ако треба тука сме за разговор во било кое време
Jas poslednava nedela sum psihicki skrsena.Samo sliki mi minuvaat niz glava, nekoi crni misli i scenarija.Si postavuvam milion prasanja se plasam i za negoviot zivot no i za mojot, milion pati go guskam golemiot.Mislam deka anksioznosta mi se vraka na golema vrata, ama deka samo razgovor so strucno lice ke me dislocira zasto vo glava mi e deka nikoj drug ne me razbira.
Исто и јас така се чувствувам, ми надоаѓаат тие слики и чувство на празнина и дури кога ќе ми надојдат само си викам, само да не се породам денес, утре може поспремно ќе се чувствувам. И не ме плаши ни болка ни ништо, само да сме добри и двајцата. Ама ете штом и тебе ти надоаѓаат истите мисли веројатно е одбранбен механизам на мозокот после претрпена загуба…
Не сум била на ваше мешто т.е немам такво искуство, но мислам дека тие мисли, сценарија, слики од претхното искуство се, ќе кажам "нормални" затоа што сте го преживеале тоа, за жал тие неубави работи се дел од нашиот живот кој не можеме да го избришеме. Никој во потполност не може да ве разбере ако не го поминал тој пат, може само да ви даде поддршка и утеха. Бидете позитивни, ја заслужувате оваа радост и ќе ви се исполни, ќе ве огрее сонце. Ви доаѓаат прекрасни денови