Јас цел живот се плашев од породување, ама од ко останав бремена некако не мислам на тоа. Битно ми е само се да биде во ред. Е сега, се има случено два пати да се замислам што и како ќе биде и останав будна цела ноќ, ама пак после си викам ни прва ни последна. Ќе издржиме, па после се заборава болката (така велат) Грчеви, фала Богу сега немам. А ме фаќаа во спиење, до плачење доаѓав дури. Малава се врти, претка цело време, на моменти и ме здоболува ама се радувам кога мрда и се ќе издржам за неа.
@ludoto19 пробај со различен тип на магнезиум. Велат прашокот најбрзо се растварал во организмот. Пример мене мала доза магнезиум не ми врши работа. Мора дупло да пијам. @Skorpija25 и цел месец да не спиеш не можеш да се подготвиш. Порагајот не е резултат на мозокот, ами на телото и соработката со тимот лекари. Кога ќе дојде моментот на порагај, твоето тело ќе знае како треба, не грижи се. Нешто слично како водење љубов, колку и да планираш, за да биде совршено мора да е спонтано
Да се напијам Далерон за болкиве во карлица и сегде останато ќе помогне? Имам обврски попладнево а не можам чекор да направам, буквално.
Здраво мами.. Може тие што имаат примано инексии за зреење за бебето да ми пишат.. Сакам да прашам нешто
Majka denes bev na maticen isto imam bolka vo karlicata maticnata mi rece samo kalcium mi e spasot nisto drugo jas od vecer ke pocnam da zemam i kalcium se nadevam deka bolkite ke isceznat ako ne si subedzivka pocni da pies so lesno
Пијам. Заборавив да го споменам. Пред една недела започнав со него, па и тој сигурно имаше влијание на подобрувањето кое го чуствувам.
Постојано му викам на мм дека е среќен каква трудница имаше дома. Ниту еднаш немав излив на плачење, ниту нервоза без причина. Е кога се породив друга приказна. Непознатото си го правеше своето. Имав напади на паника заради кои плачев. Ќе кренев паника дека детето има температура и ќе почнев да плачам и викам дека он е крив што не ми купил топломер да измерам температура или слични ситуации. Чудна работа, многу брзо ми се стабилизира и тоа и сега пак сум бајче. Сега знам само да си се расплачам ако се насекирам зошто синко не сака да цица. Ама ова оправдано ми е мислам
Devojki presrekna sum samo sto se vrativ od kontrola bebco se namestil so glavata nadolu go vidovme denes kako spie race, glavce, mese 33 nedela noze 36 se smee doktorkata veli dolg ke bide pozz i so lesno na site mesinja**P Se izvinuvam ja zaboraviv @S*K*O*R*P*I*A taa bese koja mi pomozi so vezbite loi mi gi isprati bebco da se namesti vo pravilna pozicija ti blagodarime i te baknuvame *
Јас со минимални болки, скоро и да немам, со бебе мирно, спанко мал, ко од Марс сум. Минатата недела ги осетив лажните контракции и толку. Грчеви уште немам. Се надевам вака да трае. Имам по некоја болка во опаш/половина. Ама не е страшно. Да не се подречам само.
Уфф кога се породив и јас, исто многу плачев, солзите сами ми течеа. Постпородилна депресија ме фати. Не можев првите две недели детето да си го земам, не верував дека сум мајка. Чудо се ова хормониве. Ко ќе ми текне сега каква сум била, смешно ми е дури
Јас не плачев многу, ама се расплакував за глупости. Фала богу помина таа фаза и се вратив во нормала. Последно што се сеќавам беше ме фати криза сред ноќ. Го доев бебо и се погоди саат време он нема абер да се откачи од цице. Од друга страна мм спие, згора на се хрчи. Ме фати нервоза и почнав да си плачам. Се разбуди мм избезумен незнаеше што ми се случува, а кутриот и да сакаше не можеше да ми помогне. А јас лута почнав да му викам како он да ми беше крив.
Mnogu mi e ubavo koga ke slusnam deka nekomu sum pomognala. Znam kolku mi bese mene teako i ovde site majki se prekrasni si pomagame edni na drugi i ja pokazuvame goleminata kako licnost. Ve baknuvam i jas site.