OШO

Дискусија во 'Религија' започната од Sania, 17 мај 2010.

  1. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    BUDISTICKATA ASHOKINA DEVETORKA STOELA ZAD ADOLF HITLER


    Osho Rajneesh
    "I am the gate",1972


    Prirodata na duhovnoto znaenje e takva sto koga ke se obidete da go iskazete,Istiot moment custvuvate deka ne mozete da go izrazite.Ezoteriskite grupi se potrebni za znaenjeto da moze da se iskaze i prenese.

    Osho Rajneesh
    izvod od "Jas sum misticna kapija"


    EZoteriski i EGzoteriski grupi

    Prasanje:

    "Sakan Osho! Teozofite spomnuvaat razlicni grupi na uciteli koi se telesno ili,duri i bestelesno prisutni.kolku grupi postojat denes? Koi se tie ezoteriski grupi i kako tie vlijaat na tragacite i na dvizenjata vo svetot? Te molime da ni kazes nesto za svojot odnos so tie ezoteriski grupi ili uciteli? "

    Odgovor:

    Duhovnoto znaenje se soocuva so mnogu teskotii.Prvata teskotija e vo toa sto ne moze da se izrazi na soodveten nacin.Sekoj koj nesto znae,ne e vo sostojba toa tocno da go izrazi.Znaenjeto ne e lesno da se prenese.Nekoj nesto znae,postojat tragaci koi sakaat da osoznaat,no znaenjeto ne moze da se prenese.Toa sto vie sakate da go soznaete i postoi nekoj koj e sposoben da kaze ne znaci deka prenosot e mozen.Samata ezoteriska grupa e podgotvena grupa za odreden sistem na znaenje.Mozeme da se posluzime so sporedba:Ajnstajn poveke pati potsetuval na faktot deka vo svetot postojat najveke pet luge so koi moze da komunicira.Toj pri toa mislel na matematikata,a ne na duhovnoto znaenje.No,toa bilo fakt-duri ni so 5 luge ajnstajn ne mozel bez teskotii da razgovara.Ajnstajn vo matematikata gi dosegnal samite vrvovi pa ne mozel da razgovara sluzejki se so obicni matematicki simboli.

    Ajnstajn duri i da se obidel da go prenese svoeto znaenje vie bi slusale sto zboruva no ne bi go razbrale,zasto da se cue ne znaci i da se razbere.Ako ne razberete,mnogu e verojatno deka pogresno ke razberete, zatoa sto vo prostorot od razbiranjeto do nerazbiranjeto postoi nesto pomegu - fenomenot na pogresnoto razbiranje. Nikoj ne e podgotven da prifati deka ne razbral.Tamu kade sto ke izostane razbiranjeto,ne znaci deka postoi nerazbiranje.Vo 90% slucai toa znaci pogresno da se razbere,zatoa sto nikoj ne e spremen da kaze deka ne razbral.Sekoj ke rece deka razbira, a posledicata e-POGRESNO RAZBIRANJE.

    Matematikata ne e ezotericno znaenje i ne se zanimava/ne dopira do neiskazanoto.Matematikata postoi 5.000 godini,iljadnici i iljadnici umovi ja naucile matematikata.Na sekoj univerzitet sirum svetot se predava matematika,se uci duri i vo osnovnite skoli.I pokraj tolku mnogu vezbi,tolku mnogu znaenje,pokraj tolku katedri na tolku golem broj na univerziteti na koi se predava,Ajnstajn sepak veli,"Postojat samo sest lica na koi mozam da go prenesam ona sto go znam".Ako vi e toa jasno,togas mozete da razberete kakvi teskotii se javuvaat vo prenesuvanjeto na duhovnite iskustva.

    Pod ezoteriska grupa se podrazbira i grupa posebno podgotvena za odreden ucitel-zasto toa e redok fenomen. Buda-totalno permanentno prosvetlen covek-se slucuva na sekoi nekolku iladi godini,a koga ke se sluci nema da bide vo sostojba da komunicira. Buda ke postoi,svetot ke postoi,no ke nema nikakvo znacenje.Buda ne moze neposredno da komunicira,zatoa postoi ezoteriska grupa,zatoa se podgotvuva odredena grupa.Grupata se podgotvuva na takov nacin da bide vo sostojba da dejstvuva kako posrednik pomegu Buda i svetot.Posebna grupa posebno se podgotvuva za da go razbere Buda i potoa go tolkuva Buda na svetot,zatoa sto pomegu Buda i svetot postoi takov jaz sto nikoj ne bi mozel da go razbere.

    Vazno e ovde da se setime na Isus.Na Isus mu bilo tesko zasto ne postoela eZoteriska grupa.Buda ne patel zasto postoela eZoteriska grupa.isus moral da bide raspnat zasto jazot bil tolku golem sto obicnite luge ne bile vo sostojba da go razberat.Tie pogresno go razbrale-toa moralo da se sluci zasto ne postoela posrednicka grupa pomegu Isus i obicniot svet.Ne postoel posrednik i Isus patel.Vo Indija ne patele nitu Buda nitu Mahavira;niedniot ne bil raspnat.Bile ednakvo sposobni kako Isus,no Isus moral da bide raspnat zatoa sto ne postoela eZoteriska grupa. Pogresnoto razbiranje bilo neminovna posledica.

    Se sto isus zboruval bilo pogresno svateno!

    Isus,sekako,imal sledbenici,no sledebenici megu obicnite luge.Site negovi glavni ucenici poteknuvale od narodot.Ne pominale nikakva ezoteriska podgotovka.Luka i Toma bile selani od obicen i neobrazovan sloj na opstestvoto.Tie go sakale Isus,tie go custvuvale,no ni tie ne mozele da go razberat.Postojat primeri so krajno detinesti prasanja.na primer,nekoj ucenik go prasuva Isus,"Kakva ke bide nasata polozba vo bozjeto carstvo? Ti ke stois kraj Bog-kade ke bideme nie? Kakva ke bide nasata polozba? " Ne mozele da svatat sto Isus podrazbiral pod carstvoto bozje.Bile obicni luge.

    eZoteriskata grupa ne moze da se stvori odednas.Buda se slucuva odednas,no taa grupa ne moze da se stvori odednas.Zatoa zemjite koi imaat duhovna tradicija dolga iljadnici godini poseduvaat ezoteriski grupi koi se nadovrzuvaat vo niza.sekojpat koga ke se sluci Buda-grupata pocnuva da raboti.

    Ashoka ( nekoi tvrdat da bil so makedonsko anticko poteklo ) stvoril grupa koja seuste postoi-grupa od 9et luge.koga nekoj ke umre,drug go zamenuva,pa grupata taka moze da postoi so vekovi i seuste postoi.koga nekoj umira,preostanatite 8mina biraat eden koj ke go zameni.Tie 8mina ke go podgotvat.Taka ucenjeto se prodolzuva. Lugeto se menuvaat,no grupata ostanuva,duri i denes postoi-ZATOA STO SE OCEKUVA BUDINATA REINKARNACIJA! Toj moze da dojde sekoj moment,grupata ne moze da se sozdade odednas koga buda ke dojde,zasto grupa na eZoteriski adepti se sozdava so dolgotrajna podgotovka i disciplina.toa ne se slucuva odednas.

    Grupite se osnovale cesto.Ponekogas traat da isceznat.povremeno traat izvesno vreme pa potoa se gubat,zasto naiduvaat na mnogu teskotii.Postojat mnogu poteskotii! eZoteriskata grupa na Asokinata devetorka seuste trae zatoa sto postojat mnogu uslovi koi go poddrzuvaat nejziniot opstanok.Eden od niv e uslovot sto nikogas grupata ne vospostavuva vrska so svetot. Postojat drugi grupi kako posrednici.Grupata od 9te adepti ostanuva nepoznata,skriena,nikogas nisto ne mozete da doznaete za nea.sekoj koj se inicira vo taa grupa,istiot moment koga se inicira isceznuva od vasiot svet-isceznuva vo celost.Nisto za nego ne mozete da doznaete,grupata moze da opstane vo anonimnost.

    Taa grupa ima mnogu klucevi i metodi.Taa raboti na mnogu nacini sluzejki se so tie klucevi i metodi.Toa e grupa cii clenovi se vo fizicki tela,zivi se bas kako i nie.Ako nekoj ednas bil clen na ovaa grupa,vo sledniot zivot ne moze povtorno da bide izbran vo krugot na 9minata.Togas toj ke raboti kako vrska pomegu grupata i narodot.Tie go pravat drugiot krug okolu 9minata,pogolemiot krug,zasto golem broj luge bile clenovi na grupata.Tie go zapoznale Buda neposredno,tie gi zapoznale adeptite na eZoteriskata grupa neposredno.tie se taka iskusni sto mozat da ziveat megu lugeto i da prodolzat da rabotat so grupata. No,tie ne se poveke nejzini clenovi.Duri i koga nekoj od taa grupa nema da se rodi na Zemjata,ako nema fizicko telo,ako ostane vo bestelesno postoenje-toj i ponatamu prodolzuva da raboti.

    Postojat golem broj adepti koi ne se vo fizicko telo a prodolzuvaat da rabotat.Teozofite gi vikaat gospodari-kako sto e gospodarot Kut Humi.Site iminja se izmisleni,no se odnesuvaat na odredena licnost,poedinec.Imeto e izmisleno,no se odnesuva na odredena neotelotvorena dusa koja pomaga.

    Ucitelot K.H., eden od najdrevnite adepti na Asokiniot krug na 9minata,go osnoval dvizenjeto na teozofite.Tie se obiduvaat da sozdadat okolnosti vo koi bi bila slednata inkarnacija na Buda.Tie toa go pravat zatoa sto Buda rekol deka povtorno ke se rodi posle 25 vekovi i deka negovoto ime ke bide MEJTREJA. A prosvetlena licnost kakva sto e Gautama Buda e sposobna da znae koj ke bide prosvetlen posle 25 vekovi.Buda zatoa predskazal, a za taa slucka Asokiniot krug na 9minata raboti so vekovi.Sega vremeto se priblizuva.Zatoa dvizenjeto na teozofite bil samo podgotovka. Ne uspeal,eksperimentot pretrpel neuspeh.Tie eksperimentirale so trojca ili cetvorica luge obiduvajki se da gi napravat vozila za Mejtrejinoto spustanje,no eksperimentot propadnal.Nesto ili nekoj izostanal.Eksperimentot bil na pragot na uspehot i nesto se slucilo.

    G.I.Gurdjieff bil ucitel na Stalin i sovetnik na Hitler i go znael istotot duri i izdal kniga so razni gluposti a tie sto ja kupile mislele da imaat nekoe posebno znaenje.

    KRISNAMURTI bil podgotven,potpolno spremen da stane vozilo.Se bilo spremno.Dosol do propovednicata da se predade duhovno i da stane taka prazen da moze Mejtreja da dojde. No vo posledniot moment toj odbil da se predade.Nikoj vo negovata okolina ne mozel ni da pomisli deka toa ke se sluci.Nemalo duri ni pretpostavka deka Krishnamurti pri posledniot cekor ke padne i ke se vrati. / kako Isus vo film 'The last expetation of Christ' / i zatoa toj posle toa,posle taa slucka,neprestano vo tekot na svojot zivot,celi 40 godini,ja istaknuval individualnosta:"Bidete poedinec!"

    Toa ima pricina.Celata podgotovka bila nasocena na gubenjeto na individualnosta,Vo sprotivno covekot ne moze da stane vozilo:"Bidi kako da ne si! Potpolno predadi se na silite nadvor od tebe". Krishnamurti odbil da se predade na samata ivica na skokot. Se bilo spremno;cekor i Mejtreja bi dosol vo ovoj svet.

    No-posledniot cekor ne e napraven.Krisnamurti se vratil. rekol,"jas sum jas". Zatoa negovata filozofija bila,"Ne predavajte se,ne sledete,ne veruvajte,ne bidete ucenik." Toa seto e samo posledica,samo racionalno objasnuvanje i uteha.

    Negovata rabota vo tekot na celi 40 godini neprekidno se zasnovala na cekorot koj ne mozel da go napravi. Seuste od toa ne se oslobodil. Prisutno e kaenje,postoi rana.Ne mozel da se predade vo posledniot moment. Teozofijata taka so Krishnamurti pretrpela neuspeh i stanala mrtvo dvizenje,zasto dvizenjeto postoelo samo zatoa za da se materijalizira toj slucaj. Posle toa teozofijata stanala besmislena! Kukata bila sozidana,no gospodarot nikogas ne dosol da zivee vo nea. Zatoa teozofijata posle Krisnamurtievoto odbivanje da stane vozilo za Mejtreja stanala besmislena. Taa seuste trae kako mamurlak,no nisto sustinsko veke ne postoi.

    Dvizenjeto go osnovale 9et Asokini adepti. Tie seuste rabotat. Na mnogu nacini,tie i ponatamu rabotat. Postoi istorija zad nasata takanarecena istorija koja vie ne ste vo sostojba ni da ja zamislite.Istorijata ima podlaboki osnovi;periferijata koja nie ja znaeme kako istorija ne e istorija na stvarnite slucuvanja. Zad nasata takanarecena istorija se odviva druga.podlaboka za koja nie ne znaeme nisto.

    Na primer,site sme cule za Hitler,negoviot fasizam,negovoto dvizenje,negoviot ocajnicki obid nesto da napravi.No,nikoj ne znae deka pozadi toa postoi nesto sto e skrieno. Hitler bil samo vozilo za drugi sili. Sega postojat pretpostavki deka toj ne bil vistinskiot ucesnik na dramata. Toj bil samo sredstvo,toj bil iskoristen. Nekoj drug bil zad nego,nekoi drugi sili bile na delo. Na primer,izborot na swastikata,simbolot na partijata na Adolf Hitler-toa e najstariot,najdrevniot simbol na odredena skola na adepti.

    Vo Indija,DZAINITE se edna od najstarite grupi. Swastikata bil niven simbol,no ne onakva swastika kakva sto bila kaj Hitler. Hitlerovata swastika bila svrtena naopaku. svastikata na dzainite e svrtena kon pravecot na skazalkite na casovnikot,Hitlerovata vo sprotiven pravec.

    Svastika svrtena obratno od skazalkite na casovnikot e rusuvacki simbol.

    3 godini neprekidno tragale po soodveten simbol,zasto simbolot ne e samo simbol. Ako mozete da prevzemete simbol na nekoja podlaboka tradicija,togas simbolot stanuva karika. Zatoa nekoi se isprateni na Tibet da go pronajdat eden od najstarite simboli na arievskata rasa, zasto so takov simbol moze da se povrze mnogu od ona sto e skrieno.

    vo ruska dokumentarna bea prikazuvani snimki od mrtvi Tibetantski lami koi so oruzje vo race se borele na stranata na Hitler;togasniot glaven Tibetski lama bil naklonet kon Hitler...Nacistite bile navodno po potraga na Shambala...
    Vo nekoi knigi se kazuva deka G.I.Gurdjieff bil sovetnik na Hitler a Josif Stalin bil negov ucenik 1 godina...

    Nacistite bile navodno po potraga na Shambala...
    Izbrana e svastikata,no obratnata. Covekot koj go pronasol simbolot, Hesenholf, go ubedil Hitler deka simbolot treba da bide obratno svrten. Toj bil eden od onie koj bil vo vrska so mnogu ezoteriski grupi,no mnogu smeten. Baral 2 raboti: prvo,simbol koj bil mnogu star;vtoro, simbol koj mozel da stane nov. Poradi toa e izbrana svastikata i potoa koristena vo obratna varijanta. Nikogas pred toa ne e taka postavena, no blagodarejki na toa slucuvanjata poprimile nov tek.

    Sekomu na ovoj svet koj bil upaten vo bilo koe ezoterisko znaenje mu bilo jasno deka Hitler so obratniot simbol ke se unisti samiot sebe. Znaele deka ke poludi, deka ke bide na udar na samoubistvenite sili.

    Sevkupnata Hitlerova filozofija e delo na nekoja skriena skola. Go iskoristile kako sto teozofite go iskoristile Krisnamurti. Hitler pobeduval do izvesna granica,do odreden moment. Znael samo za pobeda,nsmalo poraz. Bilo neverojatno, bil vo sostojba sekogo da pobedi, izgledalo kako da e nepobediv. Vo, posle izvesno vreme se trgnalo vo obratna nasoka. Zosto se slucilo toa?

    Silite koi bile protiv nacizmot go pobedile Hitler,no toa ne e stvarnata istorija. Toa e samo nadvoresnata pojava. Hitler go iskoristila edna eZoteriska grupa. Toa bil eden od ocajnickite obidi, zatoa sto eZoteriskata grupa so vekovi rabotela a ne bila vo sostojba da mu pomogne na covestvoto kako sto sakala da pomogne. Toa bil ocajnicki obid da mu se pomogne na covestvoto pred covestvoto samoto sebe da se zakopa na ovaa Zemja. Se obiduvale so svetci, so licnosti koi bile nemokni,koi bile siromasni so duh. se obidele preku adolf hitler da go osvojat celiot svet pred da bide unisten i na covestvoto da mu predadat odredeno ucenje
    Kako sto Krisnamurti vo presuden moment stanal nezavisen, taka i Hitler stanal nezavisen. Pocnal da paga. Toa e cudo na istorijta na vojnata-nikogas pred toa ne se slucilo-Hitler ne go slusal sovetot na nitu eden general. toj povlekuval potezi ili napagal, no nieden sovet na generalite ne go prifakal. postapuval i odlucuval po svoja volja duri i sprotivno na sovetite na site skoluvani luge, a sepak pobeduval. imalo i besmisleni potezi, potezi von zdraviot razum. Nikoj koj bilo sto znae za vojuvanjeto ne bi vlecel takvi potezi. no,Hitler gi vlecel i tri godini pobeduval.

    Site koi bile na negova blizina znaele deka e toj samo vozilo na nekoja visa sila. Toa bilo neobjasnivo. I sekojpat koga izdaval naredbi ne bil pri svesen um. (Vo sekojdneven zivot se odnesuval najnormalno.) Toa e nov fakt koj e sega obelodenet.( 1972 ) Sekojpat koga izdaval naredbi bil vosh*ten. Ocite gi drzel zatvoreni,bi pocnal da se trese, Bi pocnal da se poti, negoviot glas potpolno bi se izmenil. Drug glas bi izdaval naredbi. No, toj den koga pocnal negoviot pad,naredbite gi izdaval Negoviot glas. od toj moment nikogas poveke ne bil vo vosh*t. Prekinata e nekoja vrska koja postoela.

    Sega onie koi go proucuvaat adolf hitler i negoviot zivot custvuvaat deka pojavata ne bila samo politicka. Ne bil toj samo politicki manijak, lud politicar, bidejki se sto rabotel bilo potpolno apoliticno-apoliticen bil negoviot celokupen pristap. Site koi ostanale so nego osetile deka bil podelena licnost.

    Koj stoel zad nego? Zad toa stoela nekoja ezoteriska grupa i taa ezoteriska grupa nesto se obiduvala. koga Hitler stanal samostoen toj izgubil sekakva mok.
    Vo tekot na svoite posledni denovi bil obicen covek. Posle toj, odreden moment, posle toa ja izgubil vrskata,se sto pravel se svrtuvalo protiv nego. Do togas se sto pravel bilo vo negova korist.

    Istata grupa za koja vi zboruvam,Ashokinata devetorka,stoela zad toa. se obidele da go osvojat celiot svet!!!

    Taa ezoteriska grupa,kako sto rekov,deluva sekogas koga ke se ukaze potreba za toa. Asokinata 9ka moze da pomaga na mnogu nacini. ne e spontana slucajnost toa sto JAPAN se sprijatelil so GERMANIJA. Sojuzot se vospostavil blagodarejki na grupata od devet luge. toa e nepoznat fakt. eZoteriskata grupa koja stoela zad Hitler e budisticka grupa ,zatoa mozela da vlijae na Budistickata zemja JAPAN da zastane na stranata na Hitler. Celiot istok bil razdragan koga Hitler pobeduval. Celiot istok bil so Hitler. Grupata koja stoela zad nego bila istocnjacka grupa.

    Nisto ne se slucuva slucajno,za se postoi pricinska vrska.
    Prva zadaca-na eZoteriskata grupa koga ke se sluci ucitel kako Buda (covek so kosmicka svest), e da pomogne taka sto ke stane posrednik. Vtorata zadaca-na eZoteriskata grupa e da se socuva steknatoto znaenje. Buda steknal nesto vrvno,no koj ke go cuva toa? Cuvanjeto vo knigi ne e cuvanje zasto znaenjeto e zivo a knigite mrtvi.(Morihei Ueshiba velel "ozivotvori ja mislata!"). ZNAENJETO intelektualnoito, logicnoto znaenje NE E MUDROST ! VISTINSKOTO ZNAENJE E MUDROST !
    Samo zborovite moze da se socuvaat a ne znaenjeto. Znaenjeto moze da go socuvaat samo zivite luge,(togas toa e mudrost a covekot mudrec), a ne knigite,zasto knigite postojano mora da se tolkuvaat,A KOJ DA GI TOLKUVA? Tie postojano mora da se odzagatnuvaat.A koj da gi odzagatnuva? Ako e nekoj vo sostojba da gi odzagatne,da gi protolkuva pravilno - togas e vo sostojba i da vi gi prenese porakite BEZ KNIGI!!! A onie koi zavisat od knigi nema da bidat vo sostojba pravilno da gi protolkuvaat.

    Niedna kniga ne mozete da ja citate ako ne vi poznata na nekoj nacin. Mozete da se procitate samo sebe i nisto drugo. zatoa ako ja citate Budinata "dhamapada",toa ne e Budinata "Dhamapada" koja ja citate,toa e vasata "Dhamapada". Sega ste vie tvorec. Sega vasata dlabocina ke ja odredi dlabocinata na Budinoto kazuvanje. Ne mozete da se nadminete sebesi;ne mozete da imate uvidi von sebe.

    Zatoa sekoe steknato znaenje,suptilno,osnovno,najvisokoto-ne moze da se socuva vo knigite.Samo obicno znaenje moze da se cuva vo knigite,ona koe ne moze pogresno da se protolkuva,ona koe mozete da go naucite vo obicno skolo. Ako znaete jazik,mozete da naucite,no vrvnoto znaenje ne moze da se cuva na toj nacin. Nego mozat da go socuvaat samo zivi licnosti;ezoteriski grupi. Togas se prenesuva od edna ziva licnost na druga. a prenosot ne e mehanicki prenos. ne e mehanicki,ne moze da bide.Toj nalikuva na umetnost. TOA E UMETNOST - DA SE PRENESE ISKUSTVO ILI DA SE INICIRA ili IZVADI KAJ DRUGIOT NAJDOBROTO OD NEGO.

    " HEY, JAS SUM ISUS EVE SUM DA TE SPASAM. DOJDOV PAK PO VTORPAT"
    " OSTAJ ME- NE GLEDAS DA CITAM BIBLIJA !"

    Vrvnoto znaenje ne moze da se prenese ili socuva. a ponekogas tie ezoteriski grupi go cuvale znaenjeto so vekovi za odredena licnost na koja se cekalo,za da mozat toa znaenje da mu go prenesat.

    Na primer, Mahavira imal 50 iljadi monasi. Ne mozele site da se prosvetlat vo negovo vreme. Mnogumina ostanale nekade na patekata. Mahavira nema povtorno da se vrati vo ovoj svet.Zatoa na site koi se nekade na spiritualnata pateka treba i ponatamu da im se prenesuva znaenjeto. Koj ke im go prenesuva? Mahavira ne e tuka.

    Na svetite spisi ne mozat da se potprat zatoa sto se besmisleni. Nekoj ke mora da gi tolkuva von svoeto razbiranje,poradi toa toa e besmisleno. Mora da postoi grupa koja gi cuva klucevite koi moze da se predadat na licnosti vo odredena sostojba na umot;vo sprotivno na patekata tie ke bidat izgubeni ili nepotrebno ili zaludno ke se borat,ili ke moraat da gi smenat ucitelite.

    Koga nema ucitel,tie ezoteriski grupi go cuvaat znaenjeto i toa znaenje pocnuva da ja prevzema ulogata na ucitel. no,Toa znaenje moze da go cuvaat samo zivi luge. Od tie 9mina luge vo Asokiniot krug sekoj adept e za odreden kluc. Poedinecno nikoj od niv gi nema site klucevi. Sekoj od niv e strucen za odreden kluc. a grupata ja socinuvaat 9mina luge Zatoa sto Buda zboruval za 9et vrati,9et klucevi,9et vidovi na znaenje.

    9 e hebrejski simbol koj znaci 'Bog'...

    Ottamu sekoj covek e adept samo za eden kluc. Toj znae samo za edna vrata. Toj moze da mu pomogne na onoj koj saka da vleze na taa vrata. Buda moze da gi znae site devet,no tie 9mina ne mozat poedinecno da gi znaat site 9et;da se znae eden kluc za edna vrata e dovolno. nema potreba da vleguvate na devet vrati. edna e dovolna,ke vlezete.

    Sekoj od 9te adepti ima eden kluc. Sekoj od niv znae se za edna vrata,za edna pateka na meditacija. I sekogas koga ke se ukaze potreba toj eden ke pomogne. Pomosta moze da bide neposredna,pomosta moze da bide posredna,no toj ke pomogne. Sekogas koga doaga nov Buda ili daaga nov prosvetlen,taa grupa ke go podgotvi terenot. Ke gi podgotvat lugeto da go cujat,da go razberat . Da ne postoi takva osnova,sekoj ucitel bi bil raspnat-raspnat, zasto ne postoi grupa koja ke im pomogne na lugeto da go razberat. Toa spored nekoi mi se slucilo na nekoj kako Isus.

    eZoteriskite grupi se bavat i so drugi raboti. Ponekogas se slucuva covestvoto da go zaboravi ona sto go znaelo prethodno . Nekade vo egipetskata "kniga na mrtvite" stoi zabelezano, "Neznaenjeto ne e nisto drugo osven samo zaboravenoto." Nisto ne e novo,samo e nesto zaboraveno. Koga toa povtorno ke go soznaete ke izgleda deka e novo. Mnogu klucevi se izgubeni,cesto-ponekogas zatoa sto ne postoele ezoteriski grupi koi bi go socuvale.

    "Znaenjeto ne moze da se potpira na demokratija;toa e avtokratsko!"
    " Fantazijata e povazna od znaenjeto", Ajnstajn
    " Znaenjeto e sila i moj no BEZ MUDROST toa znaenje e destruktivno i lazno o nekorisno !"
    " Znaenjeto nemoze da bide mudrist; mudrosta e iskustvo i svesnost nasproti intelektualniot logicki um. 'Lukaviot Lucifer" moze da bide DOBAR SLUGA ama LOS GOSPODAR !"
    " Demokratija koja e sostavena od nemudri umovi e samoubistvo za eden narod !"

    Ponekogas postoi eZoteriska grupa,no nikoj ne e podgotven da bide iniciran vo toa znaenje .Togas eZoteriskata grupa ne moze da napravi nisto drugo osven da cuva . Ponekogas i cuvanjeto stanuva nevozmozno,zasto toa ne e lesno .

    Ako edna licnost od grupata od devetminata umre,ne e lesno da se nadomesti zasto zamenata ne se obavuva so nekoj izbor .
    Toa ne e demokratski izbor .
    Znaenjeto ne moze da se potpira na demokratija. Samo neznaenjeto moze .

    Znaenjeto e sekogas avtokratsko-sekogas . Ne mozete so izbori da odlucite koj ke predsedava so komisijata za atomska energija . Ako na toj nacin odlucuvate togas se odlucuvate na svoeto s a m o u b i s t v o !

    Znaenjeto e sekogas avtokratsko . Toa nikogas ne ide odozdola,toa e sekogas odozgora. Voocete ja jasno taa razlika. Se sto doaga odozdola e neminovno neznaenje. Zatoa e politikata odlicen primer na neznaenje. Taa doaga .Onoj koj e najnizok go bira najvisokiot. A sto se podrazbira pod najvisoko? Najniskiot go bira najvisokiot,ottamu najvisokiot mora da bide ponizok od najniskiot ! Ottamu vo demokratijata liderite se samo sledbenici, a znaenjeto ne moze da se potpira na toa. Znaenjeto sekogas se dava od gore i zatoa e avtokratsko.

    eZoteriskite grupi gi cuvaat klucevite,cuvaat znaenje. Klucot se predava onoj moment koga nekoj ke stane sposoben da mu se predade odreden sistem na znaenje,odredena tajna. Grupata mora da ceka se dodeka nekoj ne bide spremen;mora da ceka makar toa da trae i so vekovi. Mnogu e tesko da se nadomesti nekoj od niv. Za toa ne moze da odlucuvaat drugi. Tie 8mina moraat da pronajdat licnost koja e sposobna da go zameni umreniot clen. a ako ne se pronajde nikoj, toj kluc se gubi i ezoteriskata grupa poveke ne moze da go pronajde. Klucot povtorno moze da se pronajde amo ako povtorno se sluci covek kako sto e Buda. Ezoteriskata grupa moze samo da cuva,prenesuva,ne moze da otkrie. otkrivanjeto ne e vo nivnite moznosti.

    Izgubeni se taka mnogu klucevi. Mnogu grupi rabotele i mnogu seuste rabotat. ROZENKROJCERITE bile uporedna grupa na zapad. Rabotele so vekovi. Tie vsusnost ne se hristijanska grupa,podrevni se od Xristijanite.

    Rozenkrojcerite se ezoteriska grupa na "ruziniot krst". KRSTOT ne e samo hristijanski simbol,tuku e postar od Hristos.

    Samiot Hristos go inicirala edna eZoteriska grupa poznata kako Eseni.Site sveti denovi na hristijanite-na primer,veligden ili bozik-postari se od Hristos. Hristijanstvoto samo ja primilo starata tradicija od Mitraizmot i srodni religii. Samiot Isus pripagal na edna eZoteriska grupa koja mu prenela mnogu od toa sto toj se obidel da im prenese na lugeto. Se znae da isus bil obucuvan co Egipet, Tibet i drugi duhovni centri a negovo ucenje e 'vedanta' i bil proteruvan od ovie centri zaradi negoviot apsolutnp duhovno nivo na svest, povisoko od toa na Buda. Nekoi tvrdat da vo srinagar e negov grob a 'neverniot Toma' propovedal po Indija zaedno so Isus. Toma bil edinstveniot koj ne se otkazal od Isus. Vo "Tomino evangelie" se vistinski zborovi na Isus i ja nema taa ikonografija so raspnuvanje i smrt na krst za spas na mesojadcite i ubijcite na zivotni. Isus gi isteral site koi zrtvuvale zivotni po naredba na evrejski rabini vo Golemiot Hram vo Erusalim po sto nastanal bunt a rimjanite go sramnale hramot so zemja a evreite bile proterani, za zal.

    Za isus istotaka se obidele da podgotvat teren,no ne uspealo. Ne mozelo da bide dobro. No,site znaeme deka Jovan Krstitelot dosol pred Isus. Na rekata Jordan toj 30 ili 40 godini neprekidno ucel samo edno, deka "sum jas predhodnik. onoj vistinskiot doprva ke dojde. Dojdov samo da go podgotvam terenot, a koga toj ke dojde,jas ke isceznam."

    Toj gi krstel lugeto na rekata jordan,ziveejki tuka 40et godini. toj samo krstel sekogo i go iniciral sekogo za onoj koj ke dojde. Bil vegan i pripadnik na 'Esenite'.

    Site prasuvale,"Koj ke dojde?" Celata zemja bila vozbudena poradi "onoj koj ke dojde". Imeto ne mu bilo poznato duri ni na Jovan Krstitel. i toj moral da ceka. Toj pripagal na esenite. Hristos bil eden od znacajnite inicirani clenovi na grupata ESENI vo svojot prethoden zivot. Togas Isus dosol da bide pokrsten od Jovan Krstitel, a toj den koga e Isus krsten jovan krstitel isceznal zasekogas. Go krstel Isus vo jordan i vednas posle toa nikogas veke ne e viden.

    Vesta za slucajot deka onoj vistinskiot dosol se prosirila niz celata zemja,zatoa sto 40et godini jovan zboruval,"koga onoj vistinskiot ke dojde,toj ke bide posledniot kogo jas ke go krstam i potoa ednostavno ke isceznam." Jovan Krstitel isceznal. KRSTENJETO postoelo pred Hristijanstvoto. krstenjeto postoelo pred Hristos.potoa usledilo Hristijanstvoto.

    Esenite i jovan krstitel 30 ili 40 godini go podgotvuvale 'terenot' za nekoj kako Isus Hristos..."ABBA" e hebrejski zbor koj go koriste; Isus i znaci 'tatence'

    Jovan krstitel pripagal na eZoteriskata grupa Eseni. Postojat taka mnogu grupi,no site naiduvaat na ista teskotija koga eden od niv veke go nema i nikoj ne moze da go zameni. toj stanuva karika koja nedostiga. Vo sekoe ucenje postoi karika koja nedostiga, a koga karikata nedostiga grupata ne moze da pomogne zasto toj jaz ne moze da se ispolni. Vo Xristijanstvoto sega postojat jazovi, mnogu jazovi. postojat jazovi vo sekoe ucenje. Ako e eden del izguben,toj ne moze da se nadomesti dokolku povtorno ne se sluci covek kako sto e Isus. Toa ne moze da se predvidi,toa ne moze da se sredi,toa ne moze da se planira. No,grupa na inicirani tragaci moze da se planira i stvori. Taa grupa moze da se iskoristi sekogas koga se pojavuva nekoj koj e sposoben da ja iskoristi.

    SEKOJ STO VERUVA VO ISUS DA UMREL NA KRST ZA SPAS NA COVESTVOTO E XRISTIJANIN. POSTOJAT ILJADNICI XRISTIJANSKI SEKTI SIRUM SVETOT I NEKOI SE PROTIV PAPATA - SE DODEKA GI DELAT ISTITE UVERUVANJA - DA ISUS BIL BOG I SPASITEL - GO PODDRZUVA XRISTIJANSTVOTO I PAPATA. PAPATA I XRISTIJANSTVOTO SE BIZNISI.

    SE RAZBIRA DA COVEK KOJ KE GI OSTVARI SITE DUHOVNI POTENCIJALI E AVATAR ili BOG zatoa sto IMA APSOLUTNA TRANSCENDENTALNA SVEST i JA NOSI VISTINATA VO SEBE i ISPOLNET E SO BOG - SO SEBE ! SEKOJ COVEK GO NOSI TOA VO SEBE - BOG NEMOZE DA STVORI NISTO NESOVRSENO !

    SE RAZBIRA DA JE ISUS SECIJ SPASITEL AMA NE TOJ STO UMIRAL NA KRST ZASTO E TOJ IZMISLEN OD APOSTOL PAVLE ili E MOTIV PREVZEMEN OD MITRAIZMOT- RELIGIJATA NA STARITE RIMJANI. Pavle bil rimski drzavjanin i ne bil apostol. Mojsej vika bog veli 10 zapovedi Isus vika samo dve se najvazni Pavle vika samo edna a Gabriele od Vicburg 12 !

    eZoteriskite grupi ne se bavat samo so ovaa Zemja. Sega duri i naucnicite se slozuvaat deka na najmalku 50 iljadi drugi planeti pokraj Zemjata najverojatno postoi zivot. Mozno e brojot da e pogolem,no pomal ne e sigurno.postojat SLICNI PLANETI KAO NASATA duri i so SLICNI LUGE KAO VIE ILI JAS - SLICNI NO NE ISTI - DURI I PO IZGLED I TENDENCII SLICNI NO NE I ISTI...zatoa sto NISTO VO UNIVERZIMOT NIJE ISTO TUKU SAMO SLICNO. KAKO STO JABOLKATA NA EDNO DRVO NE SE ISTI TUKU SE SAMO SLICNI. Mikrokosmos vo makrokosmosot - kolku drvja i planeti se razgraneti sirum iniverzumot koj e vo vecna expanzija i kolku se galaksii i slicni luge na nas ? Vo taka ogromna vselena spored obicnite zakoni na verojatnosta na najmalku 50 iljadi planeti mora da postoi zivot. Ezoteriskite grupi mora da zavrsat uste edna zadaca,mora da go povrzat znaenjeto od ednata planeta na onaa drugata.Toa e malku potesko...ZOSTO BI SE POVRZALE ? ZATOA STO IMA PROBLEMI SO ZDRAVJETO I VLADEE NASILSTVO I NEMUDROST MEGU LUGETO. Mozda na Planeta zemja za prvpat ke se vospostavi red i svetski mir pa nasa misija ke bide da barame planeti sirum univerzumot za da im kazeme koj e patot do svetskiot mir. Ili pak nekoi koi go ostvariloe toa ne baraat sega nas za da ni pomognat. ni dale sveti knigi i um i razum I NISTO NE KORISTIME KAKO TREBA !

    Ezoteriskite grupi mora da zavrsat uste edna zadaca,mora da go povrzat znaenjeto od ednata planeta na onaa drugata.Toa e malku potesko..
    Toa e malku potesko,zasto ne sme spoznale se. mozebi sme ispustile nesto sto bilo poznato. mozebi nesto znaeme delumno. na druga planeta mozebi postoi pogolemo znaenje;na druga Planeta mozebi postoi drug Buda. Ezoteriskata grupa raboti kako vnatresna karika pomegu razlicnite sistemi na znaenja koi postojat bilo kade vo kosmosot. Zatoa do karikata koja nedostasuva moze da se dojde i na nekoja druga planeta. Toa navistina se slucuva.MEGUGALAKTICKI KONTAKTI SO POMALKU ILI POVEKE MAPREDNI CIVILIZACII I LUGE SLICNI NA NAS SE VOZMOZNO...VSUSNOST - POSTOELE OTSEKOGAS ! ZITARKI I SVETI KNIGI SE PRENESENI NA TOJ NACIN !

    Sekogas koga nesto nedostasuva a na zemjata ne mozeme da najdeme nekoj koj ke go otkrie toa,togas do toa znaenje moze,ako nekade postoi,da se stekne na nekoja druga planeta. a toa sekogas nekade postoi. eZoteriskata grupa moze da bide vo vrska so seto sto postoi vo ogromnata vselena. Taa rabota e dragocena kako sto na covekot od univerzitet mu e dragoceni zaminuvanjeto vo nekoe primitivno selo. Primitivnoto selo ne znae nisto,covekot od univerzitet znae. Toj moze da gi podgotvi primitivnite luge da primat znaenje i potoa da im go predade. Toj pritoa sekogas moze da bide vo vrska so svojot izvor na znaenje. Toa e samo sporedba.

    Cesto ovaa planeta ja posetuvale sustestva od drugi planeti. ostavile tolku obelezja. ponekogas na ovaa planeta na nekoja grupa im ostavale brojni klucevi na znaenje.( moze i kompjuter da ostavat ) Tie grupi rabotat. eZoteriskite grupi se megu-planetarni,no nesto nedostasuva,zatoa ne moze so zborovi da se napravi pristapno.

    Sekoj vek mora da iznajde svoi metodi;nieden star metod ne moze da bide od pomos / korist. vie ste se promenile,vasite umovi se promenile. Klucot e dobar za starata brava,no bravata se smenila. Ezoteriskite grupi moze da bidat samo cuvari na klucevite,a ne bravata,zatoa sto se bravite kaj nas. Razbirate li? Bravite se kaj vas-ne se kaj Buda,ne se kaj Isus. Tie imaat klucevi,klucevi koi otvoraat mnogu bravi. Tie pronaogaat klucevi, klucevi koi otvoraat mnogu vrati. Tie klucevi ezoteriskite grupi moze da gi cuvaat,no vo meguvreme bravite se promenile. SO DRUGI ZBOROVI - VIE STE BUDA I ISUS - MORATE DA STEKNETE TRASCENDENTALNA SVEST KAKVA IMALE BUDA ILI ISUS !

    Ne ste vie istata brava koja Buda ja otvoril. istiot kluc kakov sto postoi ne nosi nisto. Koga istiot kluc onakov kakov sto e bi mozel da zavrsi rabota,togas duri i neznalicata bi mozel da go koristi. Za toa ne bi bila potrebna nikakva mudrost,sekoj bi mozel da go koristi. jas mozam samo da vi go dadam klucot,a vie trgnete i otvorete ja bravata;ne vi e potrebna nikakva mudrost. Samo toa e dovolno: da e toa klucot a ona brava. no,bidejki bravite se menuvaat postojano,klucevite mora da se predadat na grupata koja e mudrost-mudra da gi pronajde novite klucevi koi sekogas odgovaraat n bravite.

    eZoteriska grupa na vistinski mudreci
    i
    eGzoteriska tradicija na imitatori

    Bravite postojano se menuvaat,nikogas nema da bidat isti. Zatoa ne samo deka mora da se cuvaat mrtvi klucevi,tuku i naukot na menuvanjeto na tie klucevi sekojpat koga ke se promeni bravata. Toa znaenje se cuva vo ezoteriskite grupi. ne moze da se cuva vo knigite zasto bravite se nepoznati. Tie se menuvaat,toj i ponatamu ke se menuva. Niedna kniga ne moze da pisuva za site moznosti koi gi ima bravata,za site kombinacii na bravata. Tie ke se menuvaat. uslovite se menuvaat,obrazovanieto se menuva,kulturata se menuva,se se menuva,zatoa bravite se razlikuvaat. Kako i da se cuva klucot,toj sekogas na nekoj nacin ke bide manjkav. nema da bide soodveten na bravata. zatoa klucot mora da se predade na ziva grupa na mudreci koi sekogas Mozat da go promenat klucot. vo toa e razlikata pomegu eZoteriskata grupa i eGzoteriskata tradicija.

    eGzoteriskata tradicija sekogas go nosela klucot bez ogled na bravata. Taa prodolzuva da zboruva za stariot kluc;nikogas ne zabelezuva deka ne otvoril niedna brava . No,eGzoteriskata tradicija ja socinuvaat obicni nemudri luge kako sto se pripadnicite na Xristijanskata crkva . Crkvata nosi kluc . Tie znaat deka e toa klucot koj otvoril mnogu vrati vo Isusovoto vreme . Nivnoto znaenje e ispravno,nivniot podatok e tocen;sekako deka toj kluc otvoril mnogu bravi . Tie go nosat klucot, no toj sega ne otvora niedna brava . Tie ne mozat da gi pronajdat drugite klucevi . imaat samo eden kluc, i ponatamu go obozavaat,a ako ne moze da otvori niedna brava,togas bravata ja snosi odgovornosta . Togas bravata e manjkava,togas nesto ne e vo red so bravata,a ne so klucot .

    eGzoteriskata tradicija sekogas ja osuduva bravata i go obozava klucot . eZoteriskata grupa nikogas ne ja osuduva bravata,taa sekogas go menuva klucot . Vatikan ima kluc i ponatamu go obozava . No Xristijanstvoto ima i vnatresni ezoteriski grupi . I postojano se slucuva-ezoteriskata grupa da e vo sudir so eGzoteriskoto,zasto eGzoteriskata tradicija istrajuva na toa deka "toj kluc mora da uspee . Ne e klucot za tebe,ti si za klucot . Moras da se odnesuvas na takov nacin da moze toj kluc da ja otvori bravata . Klucot ne moze da se promeni,ti moras da se menuvas." No,ako nekoj kaze, 'mozeme da go promenime klucot" toj stanuva nevernik,stanuva eretik. Toj mora da se ubie poradi gluposta koja ja zboruva:" Da go promenime klucot-klucot koj Isus ni go dal,Buda ni go dal,Mahavira ni go dal . Toj kluc moze da se menuva ! "

    Zatoa sekogas postoi ucitel,vistinski ucitel,koj nesto ke otkrie,Od nego ke poteknat dve strui: edna eGzoteriska-vidliva crkva so papa,sankaracrja,pravoverna . Tie sekogas istrajuvaat na istiot kluc . Tie nikogas ne pomisluvaat deka nekoj kluc nisto ne znaci ako ne moze da otvori niedna brava . Toa veke ne e nikakov kluc . Klucot znaci samo ona sto moze da otvori . Ako ne otvora niedna brava,togas e pogresno toa da se narekuva kluc . Toa e jazicna greska . toa ne e nikakov kluc,toa stanuva kluc samo togas koga ke otvori brava. Koga nesto ke stavite vo dzeb,toa ne e kluc,toa e samo mozen kluc. Ako otvori brava,toa stanuva navistina kluc. Ako ne otvori niedna brava togas ja gubi duri i taa moznost.

    Vidlivite crkvi sekogas se opsednati so klucot,zasto klucot go dal vistinskiot ucitel. no, no sekoj vistinski ucitel sozdava i vnatresen krug. Toj vnatresen krug ima kluc i znaenje kako da go menuva vo odredeni okolnosti. vnatresniot krug sekogas ke bide vo sudir so nadvoresniot zatoa sto nadvoresniot ke misli deka ste vie nedorasnati da go menuvate klucot koj go dal vistinskiot ucitel:"koj ste vie? Kako mozete da go promenite?"

    eZoteriskata grupa sekogas se interesira za bravata,ne e opsednata so klucot. eGzoteriskata grupa e opsednata so klucot,no voopsto ne se interesira za bravata . Ako se otvori,dobro,ako ne se otvori odgovornosta e vasa. Klucot nikogas ne e odgovoren.

    Budizmot postoi 25 veka;Judaizmot kojznae kolku,so vekovi;Xristijanstvoto nad 20 veka;Islamot 14 veka...I POVTORNO NE E POSTIGNAT TRAEN SVETSKI MIR!!! Vodeni se iljadnici vojni i ubivani luge,zeni,deca zivotni i priroda!!! ZOSTO???

    ZATOA STO E KLUCOT IZGUBEN? NEMA MUDRI LUGE A RELIGIITE SE ZLOUPOTREBENI I VO POVEKETO OD NIV SE DOZVOLUVA UBIVANJE ZIVOTNI PA DURI I VOJNA SE POTTIKNUVA VO IME NA BOG!!!

    Kade nema vistinski ucitel,mudrec nema ni vistinski kluc!!!

    Ekologijata,vegetarijanstvoto;zastitata na prirodata i zivotnite i zemnjodelieto i seksualnata i duhovnata edukacija i ucenje ke gi spoi site religii i ke gi izleci site fanatici...poinaku ne e mozno-se e isprobano...ZITARKI I ZELENCUK SE NASATA VRSKA SO NASITE PREDCI ILI MUDRECI OD DAMNESNI VREMINJA I NASATA VRSKA SO UNIVERZUMOT I BOG.
    "Problem se vernicite a ne religiite..."
    KOLKU LIGE TOLKU RELIGII - TOLKU RELIGIOZNI OSTVARUVANJA ! "RELIGIO" ZNACI SPOJ SO BOG.

    Ako opstane toj vnatresen krug togas nema idnina za nadvoresnata tradicijja;taa stanuva potpolno besmislena.

    Bog ne e institucija...
    Bog e vo sekoj covek...BOG E SOSTOJBA NA SVEST Kade e najblisku bog? VO SAMIOT COVEK!...
    Ako go nema bog vo sekoj covek togas nikade ne moztete da go najdete a toj e nasekade...
    Postoi samo bog;gavolot e izmislica na bolNite mesojadci koi ne go razbiraat bog...Gavolot e ideja koja stanala masovna hipnoza,paranoja...
    Ako sepak postoi gavol-KADE BI BIL NAJBLIZU?!Najgolema varka na gavolot e "sekade samo ne vo mene!"taka razmisluva 'lukaviot' um,gavolskiot um koj ubiva i jade zivotni...'Nit ora nit kopa i dobar je sluga ama los gospodar o saka da bide bog !

    UMOT E DOBAR SLUGA A LOS GOSPODAR!!!

    Ucitelot e samo onoj koj se otkril samiot sebe,Koj go pronasol klucot,koj sam go spoznal izvorot na znaenjeto I MUDROSTA,koj samiot se sretnal so stvarnosta . Sekogas postojat dve skoli . Ponekogas nekoi uciteli ne dopustale sozdavanje na eGzoteriska grupa . Vo Budino vreme postoele uste 7um uciteli na istiot stepen kako Buddha.Mozebi ne ste ni cule za nivnite iminja. Samo e edno poznato-Mahavira. ostanatite sestorica se potpolno nepoznati. tie istotaka poseduvale klucevi-znaenje,isto kolku i Buda i Mahavira-no nikogas ne dopustale okolu niv da se stvori eGzoteriska grupa. Samo vnatresniot krug postoel na nekoj nacin, nekade.

    Buda i Mahavira propovedale na isti mesta,na isti pazari,vo isti sela duri i vo ist den-a nikogas ne se sretnale a ziveele vo isto vreme;bile sovremenici.BILE KAKO DVE PLANINI KOI NE SE SRETNALE.

    Eden od niv bil PRABUDA KATJAJAN,drugiot PURNA KASHJAP,potoa ADIT KESHKAMBAL-tie bile na isto nivo,od ist rang,so isto vnatresno ostvaruvanje kako BUDA i MAHAVIRA. Nivnite iminja se poznati samo zatoa sto Buda gi spomnal,toa e se . Nikakvi sveti spisi ne se pronajdeni,nikakvi sledbenici,nikakov hram,nikakva crkva,no tie seuste traat na nekoj mnogu tajnovit i suptilen nacin.Nikoj ne moze da kaze deka ne pomagale na mnogumina; pomagale . Tie ne se poznati na mnogumina,no pomognale isto onolku kolku i sekoj Buda .

    Budinoto ime e poznato,cel svet znae za nego. No,sto poveke za nego znaeme toa pomalku mozeme da go koristime. I toj ima vnatresni krugovi koi rabotat. samo se tie znacajni. no,tie sekogas doagale vo sudir so nadvoresniot verski red.NADVORESNIOT RED E SEKOGAS SILA ZATOA STO SE MASITE LUGE SO NIV. Sekogas postoi sudir.

    Buda sozdal mnogu tesen krug. Toj svojot krug go napravil so covekot po ime MAHAKASHJAPA. Toa ime se spomnuva samo ednas. SARIPUTA i MOGALAJAN bile negovite glavni ucenici od eGzoteriskiot red;nivnite iminja se poznati sirum svetot,tie imaat svetilista. No stvarniot vistinskiot kluc mu e predaden na Mahakashjapa-nitu na Sariputa,nitu na Mogalajan. no negovoto ime se spomnuva samo ednas,samo ednas vo celokupnite Budini sveti spisi .

    Ke raskazam slucka...
    Buda eden den dosol so cvet vo raka.Trebalo da odrzi propoved,no propoved nemalo,Samo sedel vo tisina i go posmatral cvetot . Site se cudele sto toj pravi . Toa traelo deset minuti,dvaeset,trieset minuti...Togas na site im stanalo neprijatno. Nikoj ne bil vo sostojba da kaze sto toj pravi. Site se sobrale-najmalku 10 iljadi luge-da go cujat negoviot govor. A toj samo sedel.Samo go posmatral cvetot.

    Mahakashjapa se nasmeal. Buda poglednal i rekol,"Mahakashjapa prijdi." Mu go predal cvetot na Mahakashjapa i rekol."Se sto mozese da se prenese so zborovi im prenesov na site,a ona sto ne moze da se prenese so zborovi mu go prenesuvam na Mahakashjapa."

    Nikogas pred toa nitu posle toa Mahakashjapa ne se spomnuva-nitu koj bil toj,nitu kade e roden .

    Zosto site sveti spisi molcat za nego?-Za takva znacajna licnost na koja Buda i veli "Mu go dadov na mahakashjapa se sto ne mozese da se prenese so zborovi." Ona klucnoto e,sekako "toa sto ne mozelo da se prenese so zborovi."Samo ona nebitnoto moze da se rece,samo ona povrsnoto moze da se kaze,samo ona obicnoto moze da se rece. Najznacajniot prenos na znaenje mozen e edinstveno so molcenje.

    No,negovoto ime veke nikogas ne se spomnuva,i so vekovi nikoj ne znael sto se slucilo so Mahakashjapi.

    No,togas posle 11 vekovi nekoj covek vo Kina objavil,"Jas sum vo neposredna vrska,vo neposreden lanec so Mahakashjapa."

    Posle 11 vekovi,nekoj vo Kina objavil,"Mu pripagam na Mahakashjapi.negov sum ucenik."
    Toa bil BODHIDHARMA .
    Nieden Indinski svet spis ne go spomnuva Bodhidharma. Toj e roden vo Indija,proziveal tri cetvrtini od svojot zivot vo indija. nikoj za nego ne znae-kade bil i sto rabotel. naednas,toj se pojavuva vo kina i veli,"Mu pripagam na Mahakashjapi,na covekot komu Buda mu go predal cvetot. a cvetot e kaj mene,seuste svez."

    Toj sekako zboruva za nesto sto nikogas ne moze da bide poinakvo osven svezo. Nekoj prasal,'Kade e cvetot?".Bodidarma odgovoril,"Stoi pred tebe-jas sum tvoj cvet. Toj cvet Buda mu go predal na Mahakashjapi i sega dojdov da najdam vistinski covek zasto ke umram. ova e moe posledno raganje,zatoa dopatuvav od indija vo kina so izvesnost deka ovde postoi nekoj komu cvetot ke moze da mu se predade. Zatoa dojdov da go baram. No istiot izvor na informacii me izvesti deka ne smeam jas da odam kaj nego,tuku toj mora da dojde kaj mene. Zatoa samo ke cekam."

    Sto misli pod 'izvorot na informacii'? Ezoteriskite grupi odat da gi izvestat lugeto koi treba da bidat izvesteni. bodhidharma veli,"No istiot izvor me izvesti deka jas ne smeam da go baram," zasto ponekogas neposrednoto baranje stanuva mesanje. Ako jas dojdam kaj vas vo kuka,to e edno;ako vie dojdete kaj mene,toa e potpolno razlicna situacija. ako jas dojdam kaj vas,vie za mene ke bidete zatvoreni;ako vie dojdete kaj mene,ke bidete otvoreni. Morate VIE da dojdete.Bodhidharma rekol,"istiot izvor na informacii mi rece deka moram da cekam,i istiot izvor mi dade odredeno nagovestie kako ke ja prepoznaam licnosta na koja ke i go predadam cvetot." Zatoa 9 godini sedel svrten kon zidot ne gledajki nikogo .mnogu luge doagale kaj nego. Duri i kineskiot car Wu dosol da go vidi,no Bodhidharma ne se svrtil. samo gledal vo zidot.Borecka vestina 'kalaripayat' e prenesena od indija vo kina koja podocna stanuva kung fu.

    Dvorjaninot na Wu se obidel da go ubedi deka e mnogu nepristojno,krajno nevospitano Pred carot da se sedi svrten kon zidot. Bodhidharma rekol,"Ne odam jas kaj carot,tuku carot doaga kaj mene. Toj moze da izbere ke saka li da dojde kaj nevospitaniot Bodhidharma ili ne . Toj e sloboden. ne doagam jas kaj nego . "

    Carot cul deka Bodhidharma rekoil, " Ne odam jas kaj nego. toj doaga kaj mene,zatoa moze da bira. Ako saka da dojde ,mora da dojde kaj mene takov kakov sto sum." Wu dosol. moral da dojde;toa go progonuvalo. Ne mozel da proveri dali e covekot vreden za poseta;dosol. Bodhidharma sedel svrten kon zidot. Wu go zaprasal,"Zosto si svrten kon zidot? Zosto ne me gledas? Zosto ne se svertis kon drugite?"

    Bodhidharma odgovoril,"Celiot svoj zivot bev svrten kon tebe i drugite;no vo ocite nikogas ne vidov nisto drugo osven mrtov zid. Zatoa odluciv,deka e podobro da se bide svrten kon zidot. Covek e opusten koga znae deka e toa zid. Koga si svrten kon nekogo i custvuvas deka e tuka zidot,toa e mnogu potesko. Polesno so tebe mozam da zboruvam zatoa sto si ti zad mene a jas gledam vo zidot."

    9et godini neprekidno bil svrten kon zidot. dosol covekot za kogo dobil nagovestie. Vovekot,HUI NENG dosol. ja odsekol svojata raka,mu ja dal na Bodhidharma i rekol,"Vednas svrti se;vo sprotivno sebesi ke si ja otsecam glavata." i Bodhidharma se svrtel,go poglednal HUI NENG i rekol,"Ti go predavam cvetot,te cekav. Izvesen izvor na znaenje mi dade znak-"Ke dojde covek,ke ja odsece rakata, ke ja stavi pred tebe,a ako zadocnis sekunda ke si ja odsece glavata." Ne se brzaj. spremen sum da ti go predadam ona poradi sto od indija dopatuvav vo Kina."

    Toj taen kult se razvil vo eGzoteriskiot kult na zenot. Zen Budizmot e samo eGzoteriski kult okolu eZoteriskata tradicija na Bodhidharma.


    izvod od "Jas sum misticna kapija" ,Osho Rajneesh
     
  2. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    ISUS e tocka na sonceto, HRISTOS e – tocka na mesecinata.

    Prasanje:

    Osho, ednas rekovte deka Hristijanstvoto ostanalo nepotpolno poradi toa sto Isus za Hristijanite umrel vo 33 godina od zivotot, vo vreme koga seuste bil ognen, aktiven I ispolnet so bunt, so srediste na svest koe poveke lici na SONCE otkolku na MESECINA. Dali toa znaci deka Isus ne mozel da ostvari celosen spiritualen, duhoven rast, potpolna tisina vo sebe I sostojba na svest na ‘polna mesecina’ – kako Buddha ili Mahavir , na primer ?
    Ve molime poblisku da ni go razjasnite celiot problem.

    Odgovor:

    Sega morame da razgledame nekolku nesta: PRVO, Isus ZA HRISTIJANITE umrel vo sredinata na cetvrtata decenija od svojot zivot – se veli deka ziveel 112 godini. No, toa e edna druga prikazna, koja so Hristijanstvoto nema nikakvi vrski, I taa prikazna kazuva deka isus umrel kako apsolutno prosvetlen, bas kako Buddha, ili Mahavir ili Krishna. Znaci, toa e ona sto morame da go svatime na prvo mesto.
    Hristijanstvoto reklo samo volku: deka e viden, deka voskrsnal posle raspnuvanjeto. Posle 3 dena negovite ucenici go videle na edno mesto, pa potoa go videle I drugi luge na nekoe drugo mesto. Edno nesto e izvesno, vo sekoj slucaj: duri I Hristijanstvotot veli, bez obzir na toa – dali umrel na krstot ili ne – Isus e viden 3 dena posle raspetieto.
    Hristijanite tvrdat deka Isus umrel na krstot I deka posle negovata smrt voskresnal, no nisto ne se kazuva sto mu se slucilo na voskresnatiot Isus. Biblijata molci za seto toa. Sto mu se slucilo na onoj covek koj go videle pred nekolku dena posle raspetieto ? Koga Isus umrel PO VTOR PAT POSLE VOSKRESNUVANJETO ? Mora uste ednas da umrel zasto na krstot, izgleda, voopsto I ne umrel. Pa dobro, sto togas mu se slucilo na Isus ? Biblijata e nedovrsena zatoa sto Hristos isceznal od izrael.

    Vo Kashmir I den denes postoi hram vo koj e grobot na Isus Hristos – barem taka se veruva. Se veli deka ziveel vo Indija, vo Kashmir, I deka umrel vo svojata 112 godina od zivotot. Za vreme na raspetieto isus stotuku vleguval vo FAZA NA SVEST koja e poznata kako faza na ‘POLNA MESECINA’. Tokmu TOJ DEN – tokmu onoj den koga e raspnat – Isus dosol I do toj stepen. Znaci, toa e DRUGOTO NESTO koja mora da se zapamti.

    Isus od Biblijata ne e kako Buddha, Lao Ce ili Mahavir. Ti ne mozes da pojmis kako eden Buddha vleguva so kamshik vo hram I tamu na mrtvo ime brka nekolku ‘zelenasi’-toa e prosto nepojmlivo! No, ete, Isus toa go napravil. Vlegol vo hramot za vreme na nekoj praznik. Mnogu nesta bile povrzani so toj golem hram vo erusalim. Vo nego sekojdnevno se odvivala lihvarska rabota, a tie ‘biznismeni’ od hramot ja iskorietuvale celata zemja. Se prodavale zivotni I se kolele kako zrtvi vo hramot-stotici dnevno. Toa poveke licelo na klanica otkolku nah ram za molitva. Lugeto na sekoja godisnica ili nekoi drugi sobiranja odele vo hramot I pozajmuvale pari so visoka kamata, a kamatata bila taka visoka sto sirotitte luge ne mozele da gi vratat pozajmenite pari. I taka gubele se sto imale, a hramot sekoja godina bil pobogat I pobogat. Bilo toa vistinski religiozen imperijalizam. Zemjata stradala I bivala se posirimasna, I site narodni pari se slivale vo hramot.

    Eden den Isus zacekoril vo hramot so kamshik, ili stap vo rakata. Gi prevrtel tezgite I pocnal da udira: napravil vistinski haos srede hramot. “Napravivte pestera na ubijci od hramot na mojot tatko”, izvikal Isus. Nevozmozno e da se pojmi Buddha vo slicna situacija. Toa e nezamislivo!
    Isus vsusnost bil prv komunista, I poradi toa Hristijanstvoto I mozelo da go iznedri komunizmot. ‘Da se podeli se na siromasnite; bogati ne smee da ima-site da se ednakvi’. Hinduizmot ne mozel da go iznedri komunizmot, niedna druga religija ne go mozela toa – samo Hristijanstvoto! So isus komunizmot dobil na znacenje I smisol: Isus bil prviot komunista – taka buntoven, revolucionaren, taka vatren.

    Samiot jazik so koj se sluzel Isus bil potpolno poinakov. Toj se lutel zaradi taka sitni nesta sto ti vo toa ne mozes da poveruvas – kako vo slucajot so smokvinoto drvo: go unistil drvotot zaradi toa sto nemalo plodovi a negovite uvcenici bile itekako gladni. Isus go unistil neplodnoto drvce! Se sluzel so zborovi koi eden Buddha ne bi mozel ni da gi pomisli. Tie koi NE veruvaat vo nego I negovoto Kralstvo Bozje ke bidat frleni vo ognistata na Pekolot – vo VECNITE ognista – od koi nema da mozat da pobegnat.
    Vecen e samo Hristijanskiot pekol – sekoj drug predstavuva privremena kazna. Sleguvas vo pekolot, patis nekoe vreme, a potoa, koga ke ja odsluzis kaznata, se vrakas nazad. No, ne – Isusoviot pekol e za ‘vjeki vjekova’. Toa izgleda nepravedno, apsolutno nepravedno. Kakva I da e greskata, koj I da e grev, vecnata kazna e nepravedna. A koi se toa grevovi? Bertrand Rasel ja napisal knigata “Zosto ne sum Hristijanin”, I edna od pricinite za toa e: “Isus izgleda sosema apsurden.: Rasel pisuva: “Ako gi ispovedam site grevovi koi sum gi napravil, pa duri I onie koi sum mislel da gi napravam no ne sum gi napravil, tin e mozes da mi dades poveke od 5 godini zatvor.” Vecna kazna? Kazna koja ne se zavrsuva nikogas? Isus zboruva so jazik na revolucioner!

    Revolucionerite sekogas odat vo krajnosti. Isus mu rekol na nekoj bogatas – a ti ne mozes ni da sonuvas deka Buddha ili Mahavir bi izgovorile takvi zborovi – deka “polesno I e na kamilata da pomine niz igleni ushi otkolku na bogatasot da vleze vo Kralstvoto nebesko”. Bogatasot ne moze da pomine! Toa e vistinskoto SEME na komunizmot, a Isus bil revolucioner. Toj ne bil upaten samo kon duhovnosta, tuku I vo ekonomijata, vo politikata, vo se zivo. I navistina, koga bi bil isklucivo samo duhoven covek I toj ne bi bil raspnat na krst. Go raspnale zatoa sto bil opasen za site – za statusot na lugeto, svestenicite, za celata socijalna struktura. Vo denseno vreme, koga lugeto bi gi ziveele principite na Isus, celata struktura na svestenstvo I socijalnata struktura bi se upropastila celosno.
    No, Isus ne bil revolucioner kako Lenin ili Mao Ce Tung. Se razbira, Marks I Mao BI BILE NEZAMISLIVI licnosti ako ne bi postoele Isusovite dela vo istorijata. Tie mu pripagaat na onoj Isus koj e raspnat, na onoj ran Isus koj bil vatren, buntoven, spremen se da unisti, no Isus ne bil tek obicen revolucioner. Istotaka, bil znacitelno I duhoven. Na nekoj nacin, Isus predstavuva mesavina na Mahavir I Mao Ce Tung. Mahavir bil asketa, so ista svest kako I Buddha ili Krishna. No, Isus e raspnat a Mahavir mirno go docekal krajot na svojot zivot.

    Onoj den koga e raspnat, za isus ne bil samo den na krstot, tuku I momenti za dlaboka duhovna preobrazba. Na toj den, koga Pontij Pilat go prasal: “ Sto e Vistinata?”, Isus odgovoril so molcenje.Toa voopsto ne lici na nego, tuku podseca na nekoj Zen Majstor. Ako go pogledneme celokupniot Isusov zivot, toa molcenje kako odgovor na prasanjeto “ Sto e Vistinata?”-voopsto ne lici na nego.Isus ne bil tip na ucitel, rabin, sanjasin, koj ne odgovara na postaveno prasanje. Pogolem duhoven govornik nema da se rodi vo istorija na covestvo.
    Zosto premolcal? Sto vsusnost se slucilo? Zosto ne sakal da progovori? Zosto se izgubil? Zosto nieden zbor ne mozel da prozbori? Bile den od najgolemite govornici koj svetot nekogas go videl - , ili, mozeme da kazeme, bez nikakvo kolebanje, ubedlivo najgolem: negovite zborovi prodirale vo dusata na sekoj slusatel. Isus navistina bil covek recit, ne covek molcaliv. Zosto togas odednas zamolcel? Mu priogal na krstot, a Pilat zaprasal:”Sto e vistinata?” celiot svoj zivot Isus go objasnuval tokmu toa sto go prasuval ovoj; celiot zivot zboruval za Vistinata I samo za Vistinata: poradi toa Pilat I mu go postavil toa prasanje-Isus bil poznat po toa, zboruval deka toj bil ‘vistinata, zivotot, patot’. I za cudo, Isus ostanal nem.

    Sto se slucilo vo Isusoviot vnatresen svet? Za toa nikogas ne se zboruvalo zasto e navistina tesko toad a se protolkuva. Hristijanskata teologija ostanala plitka, zatoa sto isusoviot svet moze da se objasni samo vo Indija I nikade na drugo mesto. Samo Indija ja poznava taa VNATRESNA PROMENA koja taka nenadejno se slucuva.
    A sto se slucilo taka neocekuvano? Isus bil na rabot na smrtta, sekund pred raspetieto. Sega celata revolucija e ednostavno besmislena.Negovite ucenici toa go pocustvuvale istotaka-site se otkazale od nego. Toa sto go zboruval odednas bilo taka daleku, recisi lazno; sto I da ziveel I za sto I da ziveel, sega mu doslo kraj. Se bilo dovrseno, I toj moral da se svrti kon vnatre – moral da go dovrsi vnatreniot rast, patuvanjeto vo sebe do krajni granici.
    Bil odamna na toj pat, no istotaka bil zainteresiran I za nadvoresnite problemi, a tokmu zaradi niv, isus ne mozel da ja ostvari onaa potpolno ladna tocka za koja Upanishadite velat deka e tocka na “polnata mesecina”. Isus ostanal vruk. Vo nekoja smisla, mozebi toa svesno go izvel.

    Postoi edna prikazna: Jovan krstitel go iniciral Isus. Znaci, isus bil ucenik na eden od najgolemite revolucioneri I na eden od najduhovnite luge na zemjata. Jovan Krstitel so godini go cekal Isus, I onoj den koga go iniciral vo Jordan, glasno rekol:”Sega prevzemi ja mojata rabota. Dovolno e!”Govorejki so vnatrsen jazik I smisla-Jovan Krstitelot PREMINAL OD TOCKA NA ‘SONCE’ – VO SOSTOJBA NA “VNATRESNA POLNA MESECINA”. Stanal apsolutno tivok, a prethodno bil poznat po svoite zestoki govori. Napravil se sto zaviselo od nego, I najpolse nasol covek koj e vo sostojba da go zavrsi ednas veke zapocnatoto-go docekal Isus.Jovan Ksrtitel ne bil hristijanin I bil vo grupata na Esenite, koi bile poznati po ‘krstevanje so voda’.Isus go prodolzil toa sto go zapocnal Jovan Krstitelot.

    Tokmu na samiot den na raspnuvanjeto, na Isus mu se slucilo da se preobrazi od ‘sonce’ vo sostojba na svest na ‘vnatresna polna mesecina’.PORADI TOA ISUS OSTANAL POTPOLNO NEM NA PILATOVOTO PRASANJE: “Sto e Vistinata?”. Toa ne lici na Isus, tuku na nekoj Zen Majstor, ili Buddha. Se slucilo CUDO, I toa cudo stanalo enigma za celoto Hristijanstvo, no cudoto se odigralo tokmu poradi Isusovoto molcenje.

    Koga se priblizil na najladnata tocka na svest, kon stepenot na ‘polnata mesecina’, Isus e raspnat. I koga za prv pat nekoj dojde do toa nivo – DISENJETO AVTOMATSKI PRESTANUVA – zasto I taa funkcija na organizxmot e del od soncevata tocka. Se bilo taka tivko; kako Isus da umrel. Site mislele deka bil mrtov.
    Vo momentot na raspnuvanjeto Isus VEKE BIL VO SREDISTETO na ‘meseceviot stepen na svest, pa zatoa site pomislile deka ja ispustil dusata. Tie koi go raspnale bile sigurni deka e gotov, no toj samo dosol do nivo koga SEKOE DISENJE SE ZAPIRA. Vo toj moment na SPOJUVANJE na ‘sonceto’ so tockata na ‘polnata mesecina’ – SE PREKINUVA I VDISUVANJETO I IZDISUVANJETO. Isus togas se naogal vo meguprostor.
    Koga covek ke ostane vo toj jaz, nastanuva takva ramnoteza sto taa navistina nalikuva na smrt, no toa so smrtta NIKAKVA vrska nema.Vo najdlaboka meditacija, meditanti vdisuvaat edvaj 2 pati…Poradi taa sostojba SLICNA NA SMRTTA, Isusovite ubijci pomislile deka e stopostotno mrtov, I zatoa bilo dozvoleno da se trgne od krstot. Pred toa, go probole so kopje vo rebra.I potekle kvr I voda. OD MRTOV COVEK NE TECE KRV I VODA AKO SE BOCNE NA TOA MESTO!!! I nikoj ne umrel taka brzo na krstot-toa bila strasna smrt koja traela so denovi a Isus ‘umrel’ za samo nekoi 6 casa. Kao sto bilo obicaj vo zemjata na Evreite, negovoto telo e polozeno vo nekoja bliska pestera, vo koja trebalo da pociva 3 dena, I duri posle toa teloto mozelo da bide predadeno na najbliskite rodnini. Se kazuva- I povtorno, Hristijanstvoto za seto toa zabelezilo samo nekoi fragmenti – deka dodeka negovoto telo bilo noseno do pesterata, nekoj se sopnal I od Isusovoto telo, koe udrilo vo kamen-PROOTEKLA KRV. Znaci bil ziv-da bil stvarno mrtov, toa ne bi mozelo da se sluci.

    Vo sekoj slucaj, isus ne bil mrtov, I koga posle 3 dena ja otvorile pesterata, ne go nasle tamu. Mrtvoto telo isceznalo, A VO TIE 3 DENA-VIDEN E NA 2ve MESTA!? Nekolku luge imale prilika da go vidat, no nikoj ne mozel da poveruva vo toa. Lugeto koi go prepoznale otisle vo seloto I ja prenele vesta, no recisi nikoj ne poveruval vo takva moznost.

    I taka Isus otisol od Erusalim, veroojatno so apostolot Toma, dosol do Kashmir I ostanal vo nego. No toj zivot NE BIL POVEKE ZIVOT NA ISUS, tuku ZIVOT NA HRISTOS. Vo sto e razlikata? ISUS e tocka na sonceto, HRISTOS e – tocka na mesecinata. A HRISTOS bil potpolno tivok. I tokmu poradi toa, za nego nemame nikakvi zapisi: ne govorel, ne drzel propovedi, nikakva poraka ne ostavil. Vo toa vreme voopsto ne bil revolucioner: bil Majstor koj zivee vo svojata sopstvena tisina, imal Transcendentalna svest, taka sto samo nekolkumina znaele za nego.
    Kaj nego doagale samo onie koi za Hrisos znaele bez pomos na bilo kakvo nadvoresno obavestuvanje. A niv gi imalo mnogu malku koga ke se sporedi so onaa gomila od Izrael, no bilo kako bilo, lugeto doagale. Duri nastanalo I cello selo okolu ridceto na koja se naogala negovata koliba, a seloto I den-denes se vika VITLEEM. Vo Kashmir postoji malo selo koe se vika Vitleem (Bethleem), a vo grobot koj e tamu socuvan se naoga teloto na Isus Hristos.
    Rekov deka Hristijanstvoto e nepotpolno poradi toa sto go poznava samo raniot Isus, I poradi toa Hristijanstvotot mozelo da posluzi kako poluga vo sozdavanjeto na komunizmot. No Isus Hristos umrel kako POTPOLNO PROSVETLENO BITIE-KAKO POLN MESEC.

    Isusovo ucenje vo osnova e Vedanta-do svoja 29 godina Isus bil I na Tibet I vo Egipet I vo Indija kade se obucuval duhovno. Se rodiil I umrek kako Evrein, I na osmiot den bil obrezan, spored Evrejski zakon I tradicija.

    Negovite najvistinski zborovi se sodrzani vo ‘Tomino Evangelie’-tamu nema ni zbor za, Isusovo voskresenie, I cela onaa teologija koja ja zabelezale nekoi evangelisti.Raspetieto izgledalo taka nevazno sto ne bilo zapisano ni od togasni istoricari ni od evrejski svestenici. Toa sto go znaeme za isus e zabelezano vo Biblijata I da ne bile napisani tie evangelija-nikogas n eke znaese covestvoto kakva dranama se odigrala vo vrska so pojava na Isus.

    Postoi istoriski Isus ..
    ...I verski Isus.

    Izvadok od knigata VRHOVNA ALHEMIJA-The Ultimate Alchemy, By Osho Rajneesh,1972

    OSHO ne napisal niedna kniga-negovi govori se sobrani vo forma na knigi.
     
  3. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    "Postojat nesta za koi znaes deka gi znaes i nesta za koi znaes deka ne gi znaes, no ima i nesta za koi ne znaes deka gi znaes i nesta za koi ne znaes deka ne gi znaes"-OSHO
     
  4. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    ADAM I EVA – VRAKANJETO VO RAJSKATA GRADINA

    Zivotnite ne se problemi. Tie se nesvesni, blazeni neznalici, taka da nema nikakva moznost da stanat svesni za problemite. Problemite se tuka, niv gi ima, no zivotnite ne se svesni za niv. Samo coveckoto bitie, samata negova egzistencija e problem. Covekot postoji kako most izmedju dve beskrajnosti: beskrajnosta na neznaenjeto I beskrajnosta na znaenjeto.Toj se naoga pomegu dve oblasti: oblasta na zivotnite I oblasta na bogovite. Covekot koj e neprosvetlen, ne e ni zivotno ni Bog, ili e I edno I drugo.Koga se pijanci, zema LSD, ili preku sexot – toj saka da se vrati vo taa animalna, blazena nesvesna egzistencija,da se vrati kon taa animalna nevinost. Drugata alternative e da se raste odvnatre kon BITIETO, kon Bog, apsolutnoto.

    Bi bilo dobro da ja svatime bibliskata prikazna za Adam I Eva. Tie bile isfrleni od rajot, I toa e edna dlaboko psiholoska prikazna. Bog im dopustil da jadat se sto ke posakaat osven plodovite od Drvoto na Znaenjeto. A toa e stvarno cudno- Bog im ZABRANUVA na svoite deca takvo nesto. Se izgleda taka protivrecno. Koj tip na Bog e toa? I koj tatko bi sakal decata da ne mu stanat pomudri? Prikaznata gi zbunila mnogu, mnogu luge. Zosto Bog bi zabranuval znaenje? Nie znaenjeto navistina visoko go vrednuvame, no toa e , izgleda, zabraneto.

    Adam I Eva ziveele vo zivotinski svet. Bile blazeni, no neznalici, bas kako decata. A decata, koga rastat, mora da rastat vo znaenje – nema drug nacin. Ako si neznalica ti mozes da bides blazen, no nema da bides svesen za svoeto blazenstvo. Toa dlaboko mora da se razbere: mozes da bides blazen duri I koga si neznalica, no togas nema da osecas nikakva blazenost, nema da bides svesen za sopstvenata sostojba. Vo momentot koga koga ke pocnes da ja prepoznavas svojata sopstvena sostojba, se naogas von neznaenjeto.

    Znaci, Adam I Eva ziveele kako zivotni-potpolni neznalici, potpolno blazeni. No zapamti, toa blazenstvo za niv voopsto ne bilo poznat fakt. Bile blazeni a da ne znaele vo kakva sostojba se naogaat.

    Prikaznata prodolzuva I veli kako Gavolot ja iskusuval Eva sepak da go proba toa zabraneto ovosje. Duri im rekol:”Ke bidete kkao bogovi-ako jadete od zabranetoto ovosje!”. Toa e mnogu znacajno. Se dodeka ne gi probes plodovite od Drvotot na znaenjeto nema da stanes bog; ke ostanes toa sto si bil: zivotno. Zatoa Bog zabranil da se cepka toa drvo. No Adam I Eva poradi samata zabrana bile dlaboko zainteresirani.
    Zborot ‘Gavol’ e mnogu ubav zbor posebno za Indijcite. Toj zbor ima poinakvo znacenje vo hinduizmot zasto ‘gavol’ ( ‘devil’ na angliski), doaga do istiot koren kako I zborot ‘deva’ ili ‘devata’-koja znaci ‘bog’. Gavolot-devil I bozanskoto-divine –imaat ednakov koren. Znaci, izgleda deka Hristijanite taa prikazna potpolno pogresno ja predstavile. Edno nesto e poznato: samiot Gavol sam po sebe e mnogu buntoven, buntoven angel koj se dignal protiv Bog. No I Gavolot, bilo kako bilo, e samo eden od bogovite.

    Zosto vi go zboruvam seto ova? Zatoa sto nema dve sili vo ovoj svet: taa dihotomija e potpolno lazna. POSTOI SAMO EDNA SILA! I dihotomijata ne e pomegu neprijatelite, tuku pomegu dvata polariteta na taa edna ista sila: na Bog I na Gavolot. Zbor e za edna sila so dva kraja, zatoa sto niedna sila ne moze da dejstvuva bez polaritet.Trkaloto ne moze da se dvizi bez nepodviznata osovina; sonceto ne moze da opstane ako se znae deka nejzinoto jadro e najladnata tocka vo univerzumot, itn.Gavolot vo vid na zmija bil del od rajot. Sto bara Gavol vo rajot? Gavolot e del od Bog. Gavol kakov sto go zamisluvaat ligeto ne postoi. Zmiite so vekovi bile ubivani od lugeto zatoa sto ovaa prikazna bila pogresno svatena-zmijata e Gavol, treba da se ubie. Zmiite pojma nemaat deka se spomnati vo nekoja sveta kniga.Lugeto nepotrebno gi macele I ubivale.

    Za mene ovaa bibliska prikazna prevzema novo znacenje, poinakov smisol. Bog zabranil da se zemaat plodovi od Drvoto na Znaenjeto zasto tebe moze d ate predizvika samo ona sto e zabraneto. Ako Drvoto na Soznanieto ne bilo spomnato, najverojatno Adam I Eva voopsto ne bi go ni primetile. Rajskata gradina bila ogromna, I vo ne a bile site mozni plodovi. Nie duri I ne gi znaeme iminjata na site tie rastitelni vidovi I podvidovi. Toa duri ni Darvin ne go znael.
    Toa drvo stanalo znacajno I privlecno samo zatoa sto bilo zabraneto. Zabranata bila tek povik; osporuvanjeto I zabranata stanale iskusenie. Ne bil Gavolot koj gi iskusuval Adam I Eva; na prvo mesto-Bog licno bil iskusitelot:”Ne jadi plodovi od drvoto na Znaenjeto, ne priogaj mu blisku. Zabraneto e dam u se doblizis na toa drvo, a so ostanatite pravete sto sakate”. I odednas toa drvo, Drvoto Na Spoznanieto stanalo najvazno drvo vo celata Edenska gradina.
    Za mene ‘gavol’ e samo uste edno ime za Bozanskoto-druga polarnost, I Gavolot ja iskusuval Eva so toa sto tie ‘ke bidat kako bogovi’; toa bilo vetuvanje. A koj ne bi sakal da stane slicen na Bog? Koj so toa ne bi bil predizvikan?
    Adam I Eva bile iskusuvani I vednas posle toa bile isfrleni od Rajot. No I samoto toa isfrluvanje bilo process. Navistina, toj Raj bil raj na zivotinska egzistencija-blazeno mesto, no neznaecko, nesvesno. Tokmu poradi toa sto jadele od plodovite na Drvoto Na Znaenjeto, Adam I Eva stanale covecki bitija. Pred toa tie dvajca voopsto ne bile luge. A koga velam deka stanale luge, toa istovremeno znaci deka stanale i-problemi.
    Se veli deka prvite Adamovi zborovi po izleguvanjeto od Rajot bile:”Ziveeme vo mnogu revolucionerni vreminja”-I toa stvarno bilo vreme na cista revolucija. Nikogas poveke coveckiot um nema da iskusi takov prevrat kakov sto toa bil onoj izlez od zivotinskiot svet, isfrluvanje od blazenstvoto na neznaenjeto. Tie vreminja stvarno bile revolucionerni. Site sledni ne mozele da se sporedat so onaa prvata. Prvata revolucija bila najgolema-progon.

    No zosto Adam I Eva bile isfrleni? Zatoa sto stanale SVESNI.

    Znaci, navistina, toa bilo revolucija, I Adam I Eva posle nea se isfrleni od rajot. Prikaznata e stvarno preubava. Nikoj ne gi isfrlil, nikoj ne im naredil takvo nesto:”Mars nadvor!”. Vo momentot KOGA STANALE SVESNI- bile von zidinite na rajot. Se se slucilo ednovremeno.Adam I Eva se obiduvale I se obiduvale da se vratat vo rajskata gradina, no ne mozele da go najdat MOSTOT do nea. Kruzele okolu zidovite, no mostot go nemalo. Mostot go nemalo. Progonot bil konecen I totalen. Ne mozele povtorno da vlezat vo rajot zatoa sto ovosjeto e znaenje I slatko I gorko istovremeno: slatko zasto ti dava mok; gorko zasto nosi teskotii. Slatko e zatoa sto za prvpat stanuvas ego, no istovremeno gorko zasto sega sekoja bolest ke bide tvoja sopstvena-toa e mec so dve secila.Adam ne odoleal na iskusenieto zasto Gavolot rekol:”ke bidete kao bogovi, ke stanete mokni!”.

    Nesto sme ‘soznale’, no sega morame da spoznaeme I nesto I nad samoto znaenje. Isfrleni sme od Rajot poradi znaenjeto, pa sega mozeme von ego da se ‘ubacime’ samo ako toa isto znaenje go otfrlime. No toa odfrlanje ne moze da se izvede so regresija-so pomos na onoj ist most preku koj Adam otisol od Rajot - tuku so pronaoganje na mostot preku koi ISUS ili BUDHHA vlegle vo rajskata gradina. Mozeme da go otfrlime NASETO ZNAENJE I NASATA SVESNOST, no duri posle toccata na CELOSNA BUDNOST.Povtorno ke bides vo Rajot – no ne veke kako tupo zivotno tuku kako bog. A toj process e sosema neizbezen. Covekot moral da bide progonet od neznaenje-toa e PRVIOT CEKOR.
    VTORIUOT CEKOR, voedno I posleden e – da mora da bide isfrlen I od znaenjeto.
    Postojat 3 sostojbi: neznaenje, znaenje I prosvetlenost.
    Svesnosta e edinstvena transcendencija, vistinsko znaenje.

    Mozeme da se vratime vo Rajskata gradina ako ostvarime svesnost kakva imale Isus ili Buddha. Rajskata gradina pred se, e – SOSTOJBA NA SVEST! Bas kako I pekolot…


    Izvadok od knigata VRHOVNA ALHEMIJA-The Ultimate Alchemy, By Osho Rajneesh,1972
     
  5. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    SIROMASNI KRALEVI I BOGATI PROSJACI

    Siromasniot e odnadvor siromasen-odvnatre, stanuva zbor za bolest!
    Siromasno opstestvo ne moze da bide religiozno!
    Siromasnite luge nemaat izbor;Buddha, Mahavir, Krishna i Rama, 24-te Tirtankari Djainisti- site bile princevi!
    TIE SE ODREKNALE OD CELOTO BOGATSVO I OPSTESTVEN STATUS-toa bil nivni IZBOR!

    Ima tnr., 'duhovnici', asketi i koi uzivaat vo prasina, koi za bogatite velat deka smrtta se ke im odzede. Sto zboruvaat ovie? Ako si zadovolen vo svojata prasina sto ti e gajle za bogatite?


    od kniga OSHO, Vrhovna Alhemija
     
  6. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    Nekoi generacii zad nas se obidele nesto...sekoja generacija si ima svoja misija ili taka nesto. Uzasite od vtora svetska vojna ne smeat da se povtorat. Seuste sme zrtvi, nie ili nasite babi i dedovci, nasite roditeli mozda od 2ra svetska vojna-zatoa mora da se znae koj stoel zad ovaa vojna. Budisticka devetorka stoela zad nacistite...Verojatno e taka kako sto kazuva Osho.

    Ne stoel Buddha licno-tuku negovi sledbenici...
    Buddha ne e problem-problem se negovite sledbenici!
     
  7. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    IMANUEL KANT I MACKITE

    Germanskiot filosof Imanuel Kant imal dve macki: edna mala I edna golema, I dvete spiele so nego. Eden den na svojot sluga mu rekol da izbushi 2ve dupki na vleznata vrata – edna pomala za pomalata macka, I edna golema za onaa pogolemata. Slugata pomislil deka Kant poludel: dvete macki moze da proagaat niz onaa pogolema dupka na vratata – nema potreba za 2ve dupki. Slugata napravil samo edna pogolema. Koga go videl toa Kant strasno se nalutil:”Kade e drugata dupka? A odkade ke vleguva pomalata macka?”.”Pa moze da vleze”,mu odgovoril slugata,”niz ovaa ista dupka. Maloto macence ne e taka golem filosof kako ti. Mackite se prakticni I ne teoretiziraat mnogu. Bidi bez gajle…”
    Megutoa, za Kant toa bilo nepojmlivo, tek koga videl deka I dvete macki moze da pominat niz istata dupka, nekako mu olesnalo.

    Filosofijata e vid na neuroza!

    Koga zivotnite bi napisale kniga za lugeto, vo niv bi nasle deka e covekot neizleciv.

    Od knigata VRHOVNA ALHEMIJA , na Osho
     
  8. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    ZA OSHO

    Osho e buddha na modernoto vreme.Osho gi sozdava uslovite za nastanok na 'noviot covek' - potpolno nov vid na covecko bitie koe e svesno, koe ima pozitiven stav kon zivotot i koe e SLOBODNO.

    Spored Osho, duhovnite tradicii od minatoto sozdale dlabok razdor vo vntresnosta na poedinecot, a toa se odrazuva vo site institucii vo opstestvotot. Negoviot pat e isceluvanje na toj razdor, vospostavuvanje na edinstvoto na teloto i duhot, zemjata i neboto.

    Posle negovoto prosvetlenie na 22.3.1953 godina, evolucijata na toj nov covek stanala negov son. Vo 1966. Osho go napustil akademskiot svet i svojata polozba na profesor po filozofija na Univerzitetot vo Jabalpur, i pocnal intenzivno da patuva po indija i da zboruva na stotici iljadnici luge. Istovremeno, Osho razvival prakticni alati za covekovata SAMOTRANSFORMACIJA.

    Vo 1974 okolu Osho se vospostavila komuna vo gradot Puna vo Indija, a nekolkute luge od Zapad se pretvorile vo reka na luge. Denes negovata komuna e najgolem centar za duhoven razvoj vo svetot.

    Osho zboruva bukvalno za sekoj aspekt na razvojot na coveckata svest. Negovite govori opfakaat zadivuvacki temi - od znacenjeto na zivotot i smrtta, do borbata okolu mokta i politikata, od predizvikot na ljubovta i kreativnosta, do znacenjeto na naukata i obrazovanieto. Ovie govori, koj gi dal vo periood od okolu 35 godini, snimeni se na audio i video kaseti i izdadeni se vo stotici knigi.

    Osho ne pripaga na nikakva tradicija i veli:"Mojata poraka ne e doktrina, nit e filozofija. Mojata poraka e odredena alhemija, nauka za transformacijata."

    Osho go napustil svoeto telo 1990,od posledicite na trovanjeto od agentite na Vladata na SAD, dodeka go drzele vo pritvor poradi tehnicki prekrsok na imigracioniot zakon vo 1985 godina. Toj bara za nego sekogas da se zboruva vo segasno vreme. Zborovite za negoviot Samadhi, koj gi diktiral samiot Osho, glasat:

    OSHO

    Nikogas ne se rodil-nikogas ne umrel
    Samo ja posetil ovaa planeta Zemja
    pomegu 11.dekemvri 1931. i 19. januar 1990


    Od sledbenici na Osho
     
  9. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    Темелот и целта на човековото и секое друго постоење е БОЖЈАТА ВОЛЈА чиста!
    Баш таа се отелотвори во Исуса Христа!

    Osho-APSOLUTNO TOCNO!
     
  10. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    Osho go doziveal svoeto duhovno ostvaruvanje

    na 21. mart 1953 godina vo svojata 21. godina od zivotot

    vo gradot Dzabalpur pod drvoto Maulšri
     
    На Liebe му/ѝ се допаѓа ова.
  11. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    ZAPADEN I ISTOCEN UM

    Postoenjeto e podeleno na dva dela. Taka kako sto mozeme nie da go doziveeme, zivotot e dualnost. Biloski, covekot e istotaka dvpojstvo: maz I zena, dodeka ontoloski, Postoenjeto e podeleno na um I materija. Kineskite mudreci toa go narekuvale “Yin I Yang”.
    Dvojstvoto gi prozima site sloevi na stvranosta. Istotaka, mozeme da kazeme deka I sexot prodira niz sekoe nivo na Postoenjeto: dualnosta e nasekade prisatna. Toa dvojtsvo se naoga vo vntresnosta na umot. Zaradi toa imame 2va tivki uma – maski I zenski. Mozeme da gi nareceme I zapadni ili istocni umovi, ili hindu I grcki umovi. Na eden poapstrakten nacin, tie dva uma mozeme da gi nareceme – filozofski I religiozen.
    Prva stvar: koja e razlikata megu grckiot I hindu umot? Vrvot na hindu umot se Upanishadite – tie se vrv na mentalnosta na Istokot ili posmatranje na zivotot od edno religiozno glediste. HINDU ILI GRCKIOT UM se OSNOVNITE UMOVI koi POSTOJAT, I ke ni bide lesno da go svatime hindu umot ako kako contrast go koristime onoj grckiot.

    GRCKI UM I HINDU UM

    Koga velam grcki um, sto mislam jas pod toa? Grcki um e eden aspect na planot na dualnosta na umot samiot po sebe. Toj tip na um misli, spekulira, pristapot mu e intelektualen, verbalen, logicen. Hindu um e dijametralno sprotiven: toj ne veruva vo mislenje, tuku vo iskushuvanje, vo iskustvo. On ne veruva ni vo logika, tuku e poveke eden iracionalen skok vo Bitieto samo po sebe. Grcki um sekogas spekulira kkao nekoj posmtrac koj stoi nastrana – toj ednostavno, nikogas ne se vklucuva.Grckiot um samo analizira: analizata e orudie so koe se vleguva vo soznanie. Hindu umot pociva na SINTEZA: analizata nije metod na Istokot. Hindu umot ne tezi kon toad a ja deli celinata na delovi, tuku da ja oseti celinata vo sekoj poedinecen del. Grckiot um, so Demokrit, dosol do atomot, zasto ako prodolzis da analiziras bez prekin, togas atomot stanuva realnost, porano ili podocna. Atomot e poslednata cesticka koja moze da se deli. Hindu umot tragal po Brahmanot – po Apsolutot. Ako sintetiziras so istata upornost so koja grckiot um analizira, na krajot, ti ke dojdes do Celinata, do Apsolutot. Koga cepas, poslednata podela ke go otkrie atomot, a koga spojuvas, posledniot spoj e – Apsoluot.
    Grckiot um mozes so vreme potpolno da se razvie vo naucen tip na um, zaradi toa sto analizata pomaga vo taa nasoka. Hindu umot ednostavno ne mozel da stane naucen, zasto sintezata ne moze da rezultira so nauka. Moze da rezultira so religija, ali ne I so nauka. Zapadniot um se razvil od grckiot, pa po samoto toa, logikata, konceptualizacijata, mislenjeto I racionalnata analiza – e osnoven prikaz za dozivuvanje na stvranosta. Na Zapadot. Iskustvotot, a ne mislenjeto, go predstavuva temelot na hindu umot. Zatoa slobodno moze da se kaze deka indiskiot um vo sutina e ne samo ne-filozofski, tuku I anti-filozofski. Toj ne veruva vo filozofiranjeto, tuku vo iskustvoto.
    So grciot um, Ti mozes da mislis za ljubovta, mozes detalno da go analiziras celiot toj fenomen, mozes da stvoris iljada hipotezi za da objasnis za sto tuka stanuva zbor, mozes da napises million knigi za‘umetnost na ljubovta’ – duri mozes od seto toad a napravis eden golem system. Za da dojdes do toa, tin e mora da si zaljuben, da sakas. Mozes da bides tek nekoj posmatrac, mozes vnimatelno da ja posmatras ljubovta, da ja proucuvas na intelektualno nivo, a potoa da stvoris ssitem ili filozofija za ljubovta. Grcite velat, ako si zaljuben, toa nije dobro zasto ti e umot zamaglen; nema da bides vo sostojba da mislis potpolno objektivno.
    Hindu umot tvrdi:”Ako ne ljubis, kako togas voopsto mozes da znaes bilo sto za ljubovta?” Mozes da posmatras kako se sakaat drugite, no sto e togas toa sto go posmatras? Samo odnesuvanjeto na luge koi se sakaat. Ti, so drugi zborovi, ne posmatras ljubov, tuku odnesuvanje na luge koga se sakaat. A toa sto go gledas voopsto ne mora da bide ljubov – mozebi stanuva zbor za gluma. Odnadvor ne mozes da znaes dali e vo prasanje gluma ili vistinska ljubov. Tie mozebi so toa svoe odnesuvanje se krijat eden od drug. Mozes d aim zjapas vo lice, da slusas sto zboruvaat, mozes da gi tolkuvas nivnite dvizenja, no – kako ke dopres do nivnoto srce so posmtranje? A ako ne si vo sostojba da dojdes do taa suptilnost, do taa dlabocina, kako togas mozes da tvrdis deka si ja spoznal ljubovta?
    Ponekogas ljubovta e potpolno tivka, dodeka odvreme navreme krajot na ljubovta e poveke od glasen. Zaradi seto toa, ti mozes da posmatras ijadnici I iljadnici ljubovnici, no sepak ne mozes da prodres vo samata srz na taa pojava SE DODEKA samiot ne bides vo ljubovta, ne bides ljubov.
    Znaci, hindu umot tvrdi deka iskustvoto e edinstveniot nacin, I mislenjeto vo vrska so ljubovta ne void kon soznanie.. Mislenjeto e verbalno – mozes da mislis I da mislis I da mislis, a nieden moment da ne se pomrdnes od tvojot um. Koga velam deka mislenjeto e verbalno, toa znaci deka mozes da se igras do beskraj so zborovite, a sekoj zbor tezi da se – umnozuva. Kakos to mozes od karti da stvoris kuca, taka isto mozes da napravis site mod zborovi. Ali tin e mozes da zivees ni vo taa kuca nit vo toj system – toa e samo kula od karti. Tuka nema iskustvo – samo zborovi, prazni zborovi.
    Zan Pol Sartr napisal avtobiografija, a imeto na negovata avtobiografija e poveke od znacajno:”Zborovi”. Toa nije samo negova avtobiografija, tuku I biografija na celiot Zapad, na celiot Zapadnjacki um – “Zborovi”
    Istocnjackiot um veruva vo tisinata a ne vo zborovi. Duri I koga zboruva, istocniot um zboruva za tisinata. Duri I koga zborovite ednostavno mora da se upotrebuvaat, tie se koristat PROTIV samite zborovi. Koga od zborovi sozdavas odreden system, logikata e edinstveniot metod. Tvoite zborovi ne smeat da bidat kontradiktorni. Ako se protivrecni, togas celata kuca od zborovi ke se srusi. Tvojot system mora da bide dosleden. Ako si dosleden vo svoite zborovi, togas si logicen vo svojot system.

    Mnogu sistemi moze da se sozdavat, I sekoj filozof sozdava svoj sopstven system, svoj sopstven svet na zborovi. I ako trgnes od negovite PRETPOSTAVKI tin e mozes da go pobies, zasto se ona sto toj go napravil predstavuva samo – IGRA NA ZBOROVI. Ako gi usvois negovite premisei, togas celiot system ke izgleda potpolno ispravno. Vo vnatresnosta na sistemot na sekoj filozof postoi edna vnatresna doslednost.

    Ali, zivotot nema nikakov system – zaradi toa naglasokot na indijskiot um nije vo sozdavanjeto na system na zborovi, tuku na aktuelnata realizacija, na stvarnoto iskustvo. Na toj nacin, Buda doaga do toa iskustvo, I Mahavir istotaka I Krishna istotaka, I kapila, I Patnjali I Sankara I Isus(isusov um e istocnjacki; negovo ucenje e Vedanta) – Oni doagaat do isto iskustvo! Nivnite zborovi se razlikuvaat, ali vnatresnoto ostvaruvanje e edno te isto. Istrazuvanjeto se razlikuva, no ne I samoto iskustvo. Ali ako go nema vnatresnoto ostvaruvanje, togas nema moznost dve svesti da se sretnat. Moeto I tvoeto iskustvo mozda I moze da se sretnat, zasto iskustvoto e dvojnost, a stvranosta – ednina.
    Znaci, ako jas sum ja iskusil ljubovta, I ako tvoeto iskustvo e ednakvo na moeto ke dojde do sretnuvanje, ziv kontakt, celosen. Ke se soedinime. Ali ako jas zboram za ljubovta a nikogas ne sum ja iskusil, togas sozdavam svoj privaten system na zborovi. I ti go pravis istoto ako zboruvas za ljubovta bez iskustvo.Nasite dva sistema, mislenja, nema da imaat dopirni tocki, zasto zborovite se sonovi a ne stvranost. Ako Erih From zboruva za ljubovta bez iskustvo-togas se toa samo prazni zborovi.

    Zivotot, ljubovta I sve drugo – ne se zivi od nivo na intelekt, teoretiziranje, tuku od nivo na svest, iskustvo!

    Znaci, filozofiite protivrecat edna na druga, sozdavajki sopstveni sistemi, ne ostvaruvajki nikakvi zaklucoci. Grckiot um misli vo apstraktni termini, a Istocnjackiot um e sosema konkreten. Dvata sistema imaat svoi prednosti I mani, zasto ako isnsistiras na iskustvo, naukata e nevozmozna. Ako pak insistiras na logika, system , razum, togas religijata e nevozmozna.

    Grckiot um razvil naucen tip na perspektiva, dodeka Istocniot um razvil religiozna tocka na glediste. Filozofijata morala da dovede do sozdavanje na –nauka. Religijata ne mozela da bide majka na naukata: religijata ja rodila umetnosta. Ako si religiozen, togas go percepiras Postoenjeto kako umetnik. Ako si filozof, togas svetot go gledas so ocite na naucnikot. Naucnikot e aut; umetnikot e vo igra. Znaci, religijata I umetnosta imaat dopirni tocki, bas kako I fulozofijata I naukata. Ako naukata prebrzo se razviva, togas filozofijata malku pomalku ke se preobrazi vo nauka I ke iscezne.
    Na Zapadot filozofijata duri I sega e – recisi mrtva. Velat deka denes profesorite razgovaraat za filozofijata samo so drugite profesori. Filozofijata e mrtva: mrtvo mislenje, del od minatoto I istorijata, mentalen fosil. Toj fosil ima nekakvo znacenje, no toa znaecenje e od istoriski tip zasto naukata veke go zavzela prestolot.. Naukata e naslednik na filozofijata. Filozofijata e isfrlena – sega naukata ima prilika da se iskaze.

    Na Zapad religijata voopsto ne e vkoreneta. Poezijata istotaka umira, zaradi toa sto poezijata moze da postoi samo ako e zdruzena so religijata. Tie dva tipa na um se razvile vo dve potpolno razlicni dimenzii.
    Koga velam deka religijata ja rodila poezijata, so toa sakam da kazam deka religijata I vdahnala eden estetski smisol na poezijata: ne fakti tuku vrednosti; ne ona sto e tuku ona sto moze da bide; ne ona sto e vednas pred tebe, tuku ona sto e skrieno. Ako mozes da prifatis eden iracionalen, estetski stav, ako mozes da skoknes vo Postoenjeto ostavajki ja logikata nastrana, zad sebe – ke pocnes da custvuvas nesto sto e navistina Bozansko, od Bozanska priroda.

    Naukata ke ti dade mrtvi fakti, dodeka religijata dava zivot, a zivotot, sam po sebe, NE MOZE DA BIDE MRTOV. Ali togas toa ne e fakt – toa e tajna. Faktite se sekogas suvi I mrtvi, dodeka se ona sto e zivotno I dinamicno mozemo da go nareceme tajna. Ti ta tajna ja znaes, ali nikogas do kraj. Naglasokot e na iskustvuvanjeto, na custvuvanjeto, na ostvaruvanjeto…

    Ako ti e umot logicen, zapadnjacki, od grcki tip, togas tvojot um sekogas ja bara Vistinata. Logikata sekogas saka da go soznae tokmu toa. Takov um imal, napr., Pontij Pilat pa go prasuval Isus”Sto e Vistinata?”
    Nikogas hindusite ne bile zainteresirani za Vistinata – nikogas! Hindusite sekogas gi zanimalo – Osloboduvanjeto, vo duhovna smisla. Prasuvale iljadnici pati “ Sto e Osloboduvanjeto?” Retko nekogas ke im teknelo da prasaat “ Sto e Vistinata?”. Duri zboruvale deka, ako nekoj ja bara Vistinata, toa e samo poradi toad a se dozivee slobodata odvnatre. Vistinata e orudie – no potragata ne e nikogas nasocena na Vistinata sama po sebe. A Isus rekol:”Vistinata ke te oslobodi !”
    Hindusite odsekogas tvrdele deka e vredno da se traga samo po ona sto moze da ne’ oslobodi. Ako e toa Vistinata, togas vo red, ali traganjeto vo osnova e usmereno na Osloboduvanjeto. Slicna potraga ne mozes da najdes vo grckata/antickata filozofija. Nikoj za toa ne bil zainteresiran – ni Platon ni Aristotel: slobodata ne bila nicija griza. Site oni isklucivo sakale da otkrijat sto e Vistinata.
    A prasaj go Buda, zaprasaj go Krishna, postavi mu prasanje na Mahavir. Na niv ne im e do Vistinata: osnovnata preokupacija im e slobodata: na koj nacin ljudskata svest moze da ostvari poptolna sloboda? Taa razlika pripaga na osnovnite razliki na grckiot I indiskiot um ili filozofskiot I religiozniot.
    Na Zapad religijata voopsto ne e vkoreneta. Zapadnjacite se okupirani so drugite – a koga te interesiraat drugite, togas se razviva nauka a ne religija.

    Grckiot um, filozofskiot, onoj naucniot e uplasen od se sto ne e objektivno. Nestoto mora da bide objektivno za da mozat I drugite da gledaat isto kako I jas. Toa mora da bide drustveno! I zatoa zapadniot um postojano ja bara Vistinata I samo Vistinata. Filozovskite umovi velat: “Ako site nie, bez isklucok, dojdeme do eden zaklucok so posmatranje I eksperimentiranje, togas toa e Vistinata”. Vakviot um sekogas go dozivuva Bog preku mislenje, nauka;I ljubovta istotaka. Stalno teoretizira, rasceppuva I slicno.

    Budinata vistina ne moze da bide I Aristotelovata, zasto Aristotel ke rece:” Ti veils deka nesto znaes, no toa e se subjektivno. Napravi go toa taka da izgleda objektivno za da mozeme I ti I jas da go vidime toa ostvaruvanje”. Aristotel bil ucitel na Aleksandar Veliki. Buda ne moze od svoeto vnatresno ostvaruvanje da napravi object koj moze da se stavi na stol. Toa ne moze da se analizira – ti so Vntresnata Spoznaja nisto ne mozes da napravis-Budinata spoznaja e negova, ne moze da bide I tvoja-ti moras da ostvaris svoja. Na kraj, se sto mozes da storis e dam u poveruvas na Buda, ali toj Aristotel um vo tebe, ke se vmesa so najrazlicni prasanja, nedoverba, somnevanja-kako mozeme da znaeme deka Buda ne se laze samiot sebe? Mozda e spoznaja ili son? Moze laze. Stvranosta mora da bide objektivna…
    Zatoa postoi samo edna nauka, a iljadnici I edna religija. Teoriite ke se rodat, I ke se otfrlat koga togas. Ali mozno e da postojat mnogubrojni religii samo zatoa sto – VNATRESNIOT SVET E POTPOLNO SUBJEKTIVEN. Nikakov objektiven kriterium na procenka tuka e nevozmozen. Buda e sam so svoite dokazi – on e edinstven svedok na seto ona sto go zboruva. Poradi toa vo naukata somnezot stanal mnogu korisen. No megutoa, vo religijata somnezot e prepreka. Religijata e doverba zasto nema dokazi.

    Buda nesto kazuva. Ako poveruvas vo negovite zborovi, vo red. Ako ne veruvas, togas nema dlabocina, I sekoj dijalog ednostavno e nevozmozen. Postoi samo edna moznost: ako mu poveruvas na Buda, mozes da trgnes po negoviot pat, pa na kraj mozes da go imas istoto iskustvo na prosvetlenie. Ali, povtorno, I toa ke bide individualna stvar. Ne mozes da kazes:” Go ostvariv ona sto go ostvaril I Buda”. Toa e nevozmozno –zasto kako moze voopsto da se sporeduva toa. Buda je Buda, ti si ti-edinstveni vo iskustvo.I sega – kako da se sporedi Budinata Nirvana so Mahavirovata ‘Moksha’ ili so Brahmanot na Sri Krishna? Kako?

    Zapadnjackiot um spekulira, se plasi-toj e povrsen I uporno nastojuva da odgovori na prasanjeto:”Sto e Vistinata?” I koga Isus ke kaze deka ‘jas sum pat, vistina, zivot’, zapadnjackiot, filozfski um se buni I ne moze da svati I osuduva. Rabinite koi bile protiv isus imale filozofski um, nikako religiozen. Isus imal Transcendentalna Svest.

    Istocniot um veli: “ Na ne ne zanima vistinata, tuku ljudskata sloboda. Nie sme zainteresirani za sostojba na svest koja se soedinuva so Celinata. Se dodeka ne stanam Celina, jas ne mozam da bidam potpolno sloboden. Sloboden e samo onoj sto stanal edno so Brahman.
    Od toa se sostoi celokupnoto traganje na istocniot um.Zapadnjackiot um moze da razmilsuva za ova I da stane zrtva na sopstvenoto mislenje. Zapadnjackiot um moze da zboruva cel zivot za prosvetlenieto, moze da napise 10.000 knigi za prosvetelenieto-bez iskustvo toa ne vredi nisto.

    Obicno e se zbrkano I nasite umovi se pomateni-kako na ogledalo koga ima prasina. Nekoj misli na Bog I milsi za sebe kako za religiozno bitie, a samoto mislenje nema so religijata nikakva vrska. Mozes da mislis so vekovi bez prstan, ali pak nema da bides religiozen – zasto mislenjeto e cerebralna stvar, intelektualna zanimacija. Seto toa se pravi so zborovi a vsitinskoto iskustvo, religioznoto go nema. Poradi toa na Zapad, ili zapadnjackiot um sozdava takvi luge – na Zapad ke sretnes luge koi razmisluvaat za najvisokite vrednosti na zivotot, zboruvaat za etika I moral, dodeka istovremeno ziveat krajno primitivno-jadat meso, pijat alcohol, sexot im e animalen, nemaat iskustvo na prosvetlenie ni sekund. Takvite luge moze da bidat I pisateli I profesori I psiholozi duri I poeti; moze da zboruvaat za ljubovta, da teoretiziraat za seto toa, no zagledaj se malku vo nivniot zivot – nema da najdes ni troska ljubov. Vsusnost, toj nedostatok moze da bide osnovnata pricina: poradi toa sto nemaat vistinska ljubov vo sebe, samo imitacija, I tie svojata praznina ja zamenuvaat so teorii I mislenje.
    Tokmu poradi toa, istocniot um insistira na slednovo: ako ne go zivis ona sto go mislis, mislenjeto e beskorisno. Samo e zivotot znacaen, I mislenjeto ne smee da stane oblik na nadopolnuvanje. Ali pogledni gi tie takanareceni religiozni luge; I ne samo niv – I svetcite: site tie mislat I mislat I mislat za Brahman, za Bog, zboruvaat za Apsolutot, I samo zaradi toa, site tie luge mislat deka se vistinskite predstavnici na religijata.
    Religijata ne e taka eftina. Mozes da mislis 24 casa dnevno deka si religiozen, no toa nema od tebe da naprvi da bides vistinski religiozen. Koga covekot ke dozivee soedinuvanje so Apsolutot, togas toa ne e zamisla na negoviot um, tuku e toa vistinsko iskustvo na Osloboduvanje. Nema ni misli ni teorii-samo iskustvo!
    Umot itekako moze da te izlaze – zasto ako bez prestan povtoruvas da si svetec, da si prosvetlen, da si svetica, da si edno so Bog ili Brahman, edno so Celinata – toa ke se pretvori vo avtohipnoza a ne vo vistinsko zivo iskustvo. Ke UMISLUVAS deka si nesto religiozen.Toa e samolazenje.Kakov um takva svest.

    Zivotot e tajna. Se e vo sustina nepoznato. Nie go sozdavame samite znaenjeto: tolku malku znaenje srede nesvatlivo golema misterija. Takanarecenoto visoko intelektualno znaenje ne e nisto drugo osven obelezuvanje na nepoznatoto. Sto e toa sto go znaes? Mislis deka znaes sto e ‘ljubov’? Bog? Mislis deka ja poznavas svojata zena? Nikogas ne si prodrel vo nejzina sustina nit pa taa ima visoka svest a uste pomalku ti. Zapadnjacki um etiketira, oznacuva, mu dava ime-sozdava cela nauka okolu se I sesto. Religiozniot um saka da spoznae, da oseti. Religiozniot um zaborava se sto naucil, se cisti od site teorii, pa I sveti spisi koi gi zapamtil-tie bile patokaz I sega moze da se prepreka.Zapadnjacki um dal ime ‘drvo’, etiketa. No zagledaj se vo toa drvo direktno, oseti go negovoto postoenje bitie-sooci se so nego bez misli, I ke te obzeme neobicno cuvtsvo.Dozivi ja zenata kako sovsreno bitie, a ne kako ‘tvoja zakonska zena’-I povtorno ke imas neobicno custvo.
    Se naogame srede nepoznat okean. Nisto ne e poznato – se e tek imenuvano. Ajkulite pojma nemaat deka se vikaat ajkuli. Vrzuvanje za intelektualnoto znaenje e vrzuvanje, robuvanje za umot, za filozofijata-a toa ne moze duhovno d ate oslobodi. Imenuvaniot svet e lazna kreacija na umot. Transcendiranje znaci da go precekoris seto toa povrsno znaenje-transcendentalna svest e sostojba bez misli I oznacuva visoka svesnost. Intelektualno znaenje I transcendentalna svest nikogas ne mozat da idat raka pod raka. Preku razum I intelekt, ili um moze da se dojde do transcendencija-koga toa ke se sluci ne postojat tie intelektualni masi. Bile samo sredstvo I nisto poveke. Samo most, samo brod da se stigne do kopno. Ne misli-osecaj! Osecaj gi nestata bez podstrestvo na umot. Bidi nalik na dete koe posmatra nesto bez mislenje I teoretiziranje.Transcendentalnata svest e vrodena, najprirodna I najvistinskata svest vo sekoj covek-ne treba da se sozdava-treba samo da I se dozvoli da se izrazi.
    Koga ostvaruvas Osloboduvanje, tvojata svesnost se siri; go osecas edinstvoto so celokupnoto Postoenje. Si go spoznal tajniot nacin – kako da se bide edno so Vrhovnoto.
    Preku umot, preku kulturata, obrazovanieto, preku svetite spisi, religioznite filozofii, teologii – ne mozes so tie nesta da stanes religiozen. Koga ke postignes iskustvo na prosvetlenost, ne postojat nikakvi misli, no mozes da gi osetis kako gi zivees bozjite zakoni.Tvoeto bitie e rastopeno so Apsolutot. Sega si doma.

    Ljubovta e topenje – vo nea prosto se rastopuvas. A ako ne si vo sostojba da se rastopis, da se predades so cello Bitie, togas toa nema da bide ljubov – toa ke bide samo sex I nisto drugo. Takviot sex nema da moze da stane ljubov. Koga nekogo stvarno go sakas, tvoeto ego isceznuva. Koga ne ljubis, stanuvas laden, povrsen, presmetliv: se smrznuvas I srceto net e gree. Vistinskata ljubov te zagreva I ti se rastopuvas odvnatre.
    Religijata e ljubov koja go soedinuva covekot so Apsolutot-vo drugiot, drugite I so cel univerzum. Naukata, logikata e apsolutno ladna, mrtva. A zivotot e vrel. Moznosta covekot da se rastopi vo religijata e poznata kako ‘predavanje’, a moznosta da se zamrznes e ‘ego’.Egoto se plasi od ljubovta, egoto ne pretvora vo leden les. Preku egoto ne sme sposobni da sakame. Site za ljubovta samo zboruvaat, zboruvaat bez prestan – no nikoj ne ljubi vistinski. Ako nekogo sakas vistinski, ti se gubis samiot sebe, go gubis svoeto ego. A egoto se plasi od vistinskata ljubov…Koga si zaljuben, ti si padnat vo ljubov-fallen in love: Se topis I sekoja manipulacija e ednostavno nevozmozna.Toa e religija.
    Pogledni nekoj koj zivee niz umot, preku intelektot: vo nego n eke mozes da najdes nikakva toplina. Toj e taka racionalen, ‘uzemljen’, pod kontrola,ramnodusen,’seroiozen’, moze I da bide poet-ali bez toplina. Mozete da bidete prijatel so nego, mozete da vlezete vo brak I da imate deca, mozete da imate sex-ali vistinska ljubov nema da postoi. Tie luge I koga azrazuvaat ljubav toa e nezivo, nepotpolno, nema toplina vo izraz, nema predavanje, topenje.koj saka vistinski go pronasol bozanskoto vo sebe I vo drugite-ljubovta stanala religija, molitva. Preku umot, intelektot ne mozete da ja naucite vistinskata ljubov, ili da go doziveete bozanskot vo drugiot. Umot e dobar sluga ama los gospodar.

    Svetite spisi se korisni tek koga ke se ostvaris duhovno. Samo togas zanes sto bilo receno, kade e smislata, koi I kakvi se namerite na avtorite, ili Bog. Koga samo slusas I intelektualno razbiras – nisto ne si svatil. Svetite spisi zboruvaat za tvoeto Bitie, za tvojata moznost – tie se patokazi-ne se cel!
    Koga ednas setale po suma, Ananda go zaprasal Buda:” Blazen, dali si rekol bas se sto znaes?”
    Buda se navednal I zel nekolku lisja od zemjata i rekol:” Se ona sto sum go kazal dosega ne se razlikuva od ovie lisja vo mojata raka., dodeka neizgovorenite zborovi se kako lisjata vo celata suma. Ali, ako ispravno go sledis ona sto e receno, togas I preku ovie malku lisja ke mozes da ja dostignes celinata na sumata”.
    Svetite knigi moze da ti go pokazat patot, vo niv ima vistina, tie se tvojot ucitel.Istoto ke go dobies od sekoj vistinski ucitel vo telo. Buda rekol:” Ucitelot moze da ti go pokaze patot; ali ti si toj koj mora da patuva.”

    Svetite spisi ne se filozofija: von iv se skriva cist alhemijski kvalitet koj moze vnatresno d ate preobrazbi-zavisi od toa kolku si podgotven da primas.

    Nema potreba da mislis da zivot. Ne misli-osecaj, zivi. Pocni da zivees. I najsitnoto custvo e PODOBAR od najgolemata filozofska konstrukcija. Bidi religiozen – filozofijata ne poseduva vrednsot vo sebe. Religijata e medicina, filozofijata e teorija.


    Od knigata VRHOVNA ALHEMIJA, Osho Radznis,1972
     
  12. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    ZELBI, PARI, SLAVA…

    Zelbite se neograniceni. Parite, opstestvenata polozba, slavata – nema da ve zarobi. ZELBATA za pari, opstestvena polozba, slava – toa ke ve zarobi…Koga ADREW CARNEGIE umiral, vo momentot na smrtta zarabotuval. Dva dena pred smrtta, negovata sekretarka go zaprasala:”Dali ste zadovolen? Milijarda dolari!” Toj odgovoril:”Zadovolen? Jas umiram vo golema bolka, zasto planirav da zarabotam 10 milijardi dolari?”

    Bogatsvo, pari, slava ne idat bas sekogas zaedno so zdrav razum.

    OSHO
     
  13. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    NE MISLI - CUSTVUVAJ!

    Nema potreba da mislis za zivot. Ne misli-osecaj, zivej Pocni da zivees. I najsitnoto cuvstvo e PODOBRO od najgolemata filozofska konstrukcija . Bidi religiozen – filozofijata ne poseduva vrednost vo sebe. Religijata e medicina, filozofijata e teorija.

    OSHO
     
  14. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    DON ZUANITE SU NESPOSOBNI ZA LJUBOV

    Psiholozite velat deka Don Zuanite, kako Bajron, na primer, ili bilo koj drug covek koj stalno gi menuva ljubavnicite – voopsto ne se sposobni za ljubov. Se tvrdi deka Bajron bil so 60et zeni vo svojot zivot, a negoviot zivot, kako sto se znae, bil dosta kratok. Nikoj vsusnost ne znae so kolku zena toj navistina bil. Go isfrlile od drustvotot zasto site se plasele od nego. A Bajron bil stvarno ubav – ali zosto togas edno takvo ludilo?
    Nekoj moze da pomisli deka toj bil golem ljubovnik. Rabotata voopsto ne e vo toa. Bajron nema vrska so golem ljubovnik! Psiholozite go kazuvaat istoto. Bajron bil manijak, samo eden izopacen um. Toj ne mozel da vpotpolni niedna ljubov, I pred I da se dovrsi edna ljubov, Bajron bi vlegol vo nova vrska.
    Velat deka bil prisilen da se ozeni so nekoja devojka. Sekako, bil prisilen poradi toa sto ne bil spremen. Kako bi mozel toj da se ozeni? Uste utredenta otisal vo pregratki na nekoja druga zena. Posle taa prinuda, on izleguval od crkvata – se slusnale zvonata I gostite bile okolu nego – on sleguval po skalite, drzejki ja soprugata za raka, a togas odednas zastanal. Nekoja zena bas vo toj moment ja preminuvala ulicata, a negovite oci go lsedele sekoe nejzino dvizenje. Zaradi toa sto, vo nekoj pogled, bil iskren covek, vednas I priznal na svojata zena:”Ti veke nisto ne mi znacish. Onaa tamu mi e sega se sto sakam”.

    OSHO
     
  15. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    OSHOV KOMENTAR NA 16 IZREKA OD ‘TOMINOTO EVANGELIE’ – “…ogan, mec, vojna…”

    Izreka16:

    .”Isus rece: Lugeto mozebi mislat deka sum dosol da frlam mir vo svetot, I tie ne znaat deka sum dosol da frlam delbi vo svetot, ogan, mec, vojna.”

    Od “Evangelieto po Toma”


    OSHOV KOMENTAR:

    .”Isus rece: Lugeto mozebi mislat deka sum dosol da frlam mir vo svetot, I tie ne znaat deka sum dosol da frlam delbi vo svetot, ogan, mec, vojna.”

    Koga I da se pojavi megu lugeto covek kako Isus, svetot e avtomatski podelen: na onie koi se so nego, I na onie koi se protiv nego. Nevozmozno e da se najde licnost koja e iskreno ramnodusna. Koga ke go poglednete, koga ke gi cuete negovite zborovi, odednas ste odvnatre podeleni: ili go sledite ili ste protiv nego.

    Zosto toa se slucuva? Zatoa sto Isus e krajno nevoobicaena pojava – ednostavno ne e od ovoj svet. On ni nosi nesto nepoznato. A onie koi se plasat od toa nepoznato vednas se pretvoraat vo negovi neprijateli.

    Isus e takov sto ne sozdava samo nemir I haos samo vo vnatresnost na poedinecot: se doaga vo sudir, duri I drustvoto vo Celina ne moze da stoi nastrana; otpocnuva golema vojna. Od Isusovata pojava, vo ovoj svet ne bilo nit eden edinstven den bez vojna, sudiri, borbi. Inkvizicija do 18. vek spalila 500.000 zeni na lomaca. Isus stvoril religija. Vo ovoj svet vnesol nesto sto stvara neverojatna podelba, takva borba vnatre vo coveckiot um, taka sto so pravo stanal srediste na celata istorija na coveckiot rod. Zaradi toa I velime “pred Hristos”,”posle Hristos” – on stanal sredisna tocka.

    So Isus, istorijata e podelena, podeleno e vremeto. On stoi na samata granica. Pred Isus…kako vremeto da bilo poinakvo; posle nego vremeto kako da go promenilo kvalitetot: Istorijata pocnuva so Isus. Koga se raga covek kako Isus, celoto covesto se raga - koga se raga covek kao Isus - se se preroduva. Gulabot pri krstavanjeto vo Jordan – gulabot ima znacenje ‘preporod’. Jovan Krstitel isceznal - na scena nastapuva Isus – nisto nema da ostane isto. Negoviot pristap na coveckiot um e potpolno poinakov od Budiniot pristap, ili pristapot na Lao Ce. Vrhovnata cel e edna edinstvena, ali Isusoviot pristap e potpolno poinakov. Toj e edinstven.

    A sto veli Isus? On tvrdi deka niz vnatresen sudir se ostvaruva duhoven rast: niz borba se slucuva toj vnatresen pat; mirot cveta niz sudruvanje – vo vas mora da se znae sto e iluzija sto e vistina. Najgolema borba e onaa koja ja ostvaruvate sovladuvajki se sebesi I svoite iluzii. Vo Islamot toa e poznato po imeto ‘golem djihad’.

    Ali, ne se obiduvajte Isus da go svatite bukvalno – on sekogas koristi paraboli. Isus e paradoxalen. Hristijanstvoto s'e sto rekol Isus go svatile potpolno bukvalno I go promasile od pocetok do kraj. Posle pogresnoto tolkuvanje, Hristijanite zele mac vo race I milioni luge gi lisile od zivot sosema nepotrebno I glupavo – zasto smislata na Isusovite zborovi e APSOLUTNO poinakva. Na kraj crkvata, takanarecenata Isusova crkva, zela oruzje I stanala voinstvena, krstonosna. Paranoicnata Inkvizicija gi spaluvala ‘ereticite’, katarite, spalile na lomaca pola million zeni.

    Hristijanite vodele vojni so Muslimanite, Hindusite, Budistite – predizvikuvale sudiri kade sto ke stignele, ali napravile nesoglediva glupost. Isus voopsto ne zboruva za takva vojna - toj e apsolutno protiv takvo nesto...

    Isus zboruval za potpolno poinakov sudir, vojna. Toj ne zboruval za mec od ovoj svet, zasto go donesol ‘odozgora’. Toj mac treba da vi gi isece site iluzii vo vas. Isus vi dava nekoja vnatresna formula koja potpolno ke ve transformira, ali pred toa ke stvori borba vo vas,ogan, negovite zborovi se mecot sto ke gi isece site vasi iluzii.Teolozite ne moze da vi go dadat toa - teologijata e smestena vo glavata – taa ne dopira do srceto. A Hristijanstvoto stvorilo stvarno golemi teolozi. Na primer, poglednete gi ‘Summa Theologica” od Toma Akvinski – se raboti za tomovi teologija. No, duri I toj go promasil Isus, zasto Isus ne e vo glavata, ne e teologija – toj e religija . I zaradi tie nekoi teolozi koi se upateni samo na glavata, umot, misticite koi bile za srceto se isfrleni od crkvata – samo zatoa sto otisle nesto podlaboko. Majtor Ekhart, Sveti Franjo Asiski, tie se smetani za budali, mislele deka se ludaci, ili eretici – zasto govorele so jazikot na srceto, zboruvale za ljubovta.

    A Isus go promasile I teolozite I misticite…Isus ne e usmeren ni na glavata, ni na srceto. Vo sutina, Isus ne e usmeren na nisto. Isus veli ednostavno bidete ‘sovrseni ‘,’vo vas e Kralstvoto Bozje’…Isus stava vrata pred vas a vie turkate... teolozite turkaat.a na vratata pisuva ‘Povleci’.

    Koga doagate kaj nekoj kako Isus, vie doagate zatoa sto vi e potreben mir. Lazniot ucitel e uteha – toj e kako apche za spenje. Vie doagate do nego I toj ve tesi. No, koga doagate kaj vistinski ucitel kako Isus: kakov mir da imate, on ke bide uniste, a i seta lagodnost, istotaka. Isus ke sozdade vo vas uste pogolem nemir, uste pogolem sudir – sudir so vasite iluzii i vie samite. On nema namera da ve tesi, zasto ako toa go pravi, togas vi e neprijatel. Site utehi se otrovi i nisto drugo.

    Utehata ne e celta, lazniot mir ne e celta. Utehata e laga I nisto drugo.

    Isus vi nosi ogan, mec, vojna – vo vnatresna smisla .Negovite zborovi se sredstvo za vojna so samite sebe, so vasite iluzii-toa e sveta vojna, vnatresna vojna.I nikakva druga !

    Izvod od knigata ”NEBESKO SEME – Oshovi komentari na Evangelieto po Toma”

    OSHO: The Mustard Seed
     
  16. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    SINTEZA NA SPROTIVNOSTITE – SPOJ NA ISTOKOT I ZAPADOT


    PRASANJE:

    Osho, zosto seuste ne sme sposobni da sozdademe drustvo koje vnatre vo sebe ke gi povrzuva dvete sprotivnosti – I filozofijata I poezijata, I naukata I religijata?
    Moze lid a se sretnat sprotivnostite na naukata I religijata?
    Dali e Zapadot spremen da zacekori vo mudrosta, I kako toa Istokot e antifilozofski?

    ODGOVOR:

    Do ovoj cas, ovaa godina recimo-1972, bese nevozmozno da se stvori drustvo koe vo sebe go spojuva dvete sprotivnosti – I naukata I religijata, I logikata I poezijata. Toa bilo nevozmozno, zasto sintezata e mozna tek koga dvete sprotivnosti ke se pokazat – kako potpolno promasuvanje.. Sega, ZA PRV PAT VO ISTORIJATA NA LJUDSKATA SVESNOST. Nie sme pred momentot koga niedna alternative ne nudi resenie – dvete sprotivnosti promasile cel. Zemena sama za sebe, I ednata I drugata sprotivnost ne se nisto drugo osven cisti promasuvanja. Znaci, naseto doba e mnogu znacajno, zatoa sto ljudskiot um ke tezi da go nadmine stariot sudir I toj star system na sprotivnosti.

    ISTOKOT se obiduval so edna alternative – ja izbral religijata na steta na naukata. ZAPADOT izvel krajno sprotiven poteg – ja izbral naukata a ja otfrlil religijata.;’Verata’ ne e nauka nir religija-tek sueverie, a tnr., vernici se sueverni, bez iskustvo na prosvetlenie I sluzat na atesiticka I surova nauka. Istokot dosol do ostvaruvanje na vnatresnosta, iako e toa slucaj so nekolku poedinci. Zapadot, od svoja strana uspeal da stvori napredno I bogato drustvo, vo koe dominiraat mesozderite, zloupotreb ana zivotni, zloupotreba na zeni itn. Istokot ekonomski propadnal, tehnoloski istotaka: ostanal siromasen.( ova Osho go govori 1972 godina). Zapadot propadnal vo duhoven smisol: odvnatre ostanal prazen. Znaci – vistinsko vreme e da se izvrsi SINTEZA.

    Samo nekolku luge od Zapadot I Istokot bile vo sostojba da go pojmat ovoj fakt. Tie mozele da ja sogledaat idninata. Zaradi toa se I poznati kako proroci – zasto znaele za toa sto ke dojde. Ali, na tie proroci ne im veruvale dodeka bile zivi, zasto gledale predaleku. Nie ne sme mozele da gi sledime zatoa sto ne sme bile svesni za toa – Sto se slucuva vo niv. Ne sme im veruvale, ne sme stanale nivni sledbenici. Tek naknadno sme svatile deka bile vo pravo.

    TAA SINTEZA mnogu pati e izlozuvana. Na primer, kako vo slucajot so Krishna. On bil najgolemiot predstavnik na taa sinteza. Bhagvad Gita od pamtivek site ja obozavale, nea ja citale I iscituvale, ali nikoj ne ja razbral. I navistina, prorocite se sekogas rodeni pred svoeto vreme. Luge, koi bi gi razbrale ovie proroci, seuste nema takvi – tuka se samo onie sto nisto ne svakaat. Vo toa e rabotata…

    Tek vo nekolku slucai ostvarena e sinteza. Gi imalo nekolku – nekolku luge bile I edno I drugo: I nauka I religija, I poezija I logika. Ali, taa sinteza bila taka suptilen sklad, I vo minatoto taa sinteza mozela da ja ostvari samo –GENIJ. Na primer, Mikelangelo, ili Gete, ili, vo 20 vek, Albert Ajnstajn: oni mozele vo sopstvenata individualnost da ja ostvarat sintezata. Ali togas nivnoto dostignuvanje stanalo vistinska zagatka za site nas – zaradi toa sto tie vesto se dvizele pomegu tie sprotivnosti pa na nas deluvale kako luge koi ne se dosledni. Ajnstajn tvrdel da mozat da go razberat samo 5 luge. I povtorno naukata: go izucuva mozokot na Ajnstajn-negovoto telo e zakopano, mozokot e ostaven na naucnicite da go proucuvaat. Izucuvaat mozok koj koristel tek nesto 15% od svojot kapacitet-obicnite luge koristat edvaj 10%. Ajnstajn naglasuval da ;fantazijata e povazna od znaenjeto’.

    Ako nekoj vo sebe gi soedinuva dvete sprotivnosti, ako nekoj naucnik e istovremeno I poet, togas toj nema da izgleda kako dvostruka licnost: kako da e dve a nee den edinstven. Koga vleguva vo laboratorija, toj covek vo potpolnost ja zaborava poezijata. On svoeto bitie so lesnotija go preobrazuva vo naucnicko, ili vo poetsko. On pocnuva da misli vo celosno drugi kategorii. Koga izleguva od laboratorija, on se preobratuva vo ona bitie koe pred nekoj cas bilo zapostaveno. Toa drugo bitie e daleku od sekoja matematika – ne e experimentalno. Toa drugo bitie podseca poveke na nekoj son otkolku na nesto naucno.

    Toa e mnogu tesko dostignuvanje, ali, bilo kako bilo, nekolku poedinci uspeale da gi soedinat krajnostite. Mikelangelo ne bil samo odlicen matematicar, tuku I golem umetnik. Gete ne bil samo poet, tuku I vrven logicar, redok mislitel. Ajnstajn vo sustina bil matematicar, fizicar, no sepak bil svesen I vo dlabok odnos so tainstvenoto. Ali, se se toa moznosti za samo nekolku poedinci. Sega toa mora da stane izbor za daleku pogolem broj na luge.Segasniot moment e odlicen, a ke dojde moment koga lugeto n eke imaat potreba da mislat vo terminite na sprotivnostite.Vsusnost, nisto nema da bide protivrecno – se ke se nadopolnuva.

    Ali toj UVID vo minatoto bil recisi nevozmozen. Mnogumina se obidele isklucivo so edna alternative – zasto e toa naizgled najlesno. Ti lesno mozes da bides religiozen, ili samo naucno orientiran – ali da bi stanal I edno I drugo, potrebno e da se ostvari mnogu osteliva ramnoteza, a za dvizenje od edna sprotivnost vo druga neophoden e visoko razvien um.

    A poglednete gi nasite umovi! Koga od doma odis na rabota, domot sekogas se naoga vo tvojata glava. Koga zavrsuva rabotata I koga trgnuvas doma – ti I ponatamu go vleces rabotnoto mesto so sebe. Fizickoto dvizenje e mnogu lesno I ednostavno, no mentalniot e poveke od tezok…Koga nekoj pocne da misli vo termini na matematicar, toa e celosno poinakov pristap kon zivotot vo odnos na razmisluvanjeto vo terminate na poezijata. Toa e kako da si otisol od edna planeta na druga.

    Istokot experimentiral so ednata alternative a Zapadot so drugata. Na kraj, I zapadniot I istocniot obid imale za posledica totalno promasuvanje. SEVKUPNATA ISTORIJA NA COVECKIOT ROD se sostoi samo od dvete promasuvanja: od istocnoto I zapadnoto. Vo denesnoto doba dvete greski moze da se proucat, I sega mozeme da gi vidime sopstvenite greski, greskite na istorijata I gluposta na prozivenite perspektivi. Sega mozes bez teskotii da osetis deka e mozen nov svet so nov stav – so sinteticki stav.

    Potpolno e ocigledno deka svetot ne moze da bide istocen ili zapaden. Mislenje samo na Istocen I samo na Zapaden e mislenje vo starite kategorii. Ako Istokot I Zapadot vo celost promasile, togas ova e navistina vistinski moment do kraj da se otfrli taa glupost: da bides Istok, ili Zapad, religija ili nauka. Sega se raga celovitoto covestvo, a toa ne e ni istocno ni zapadno. Toa e ednostavno LJUDSKO, I celata planeta Zemja se pretvora vo edno malo selo.

    Vcelovitosta na zemjata, covestvoto e mozna. Ali covestvoto, do den denesen, ni bilo celovito ni eden edinstven moment. Sega, za prvpat, se trgaat granicite. Sega covekot ne smee da pripaga na niedna zemja/drzava, na niedna kultura,na niedna civilizacija, na niedna religija. Sega, za prvpat, covekot treba da I pripaga isklucivo na planetata Zemja, na celata Zemja, vo Celina.

    Osnovnite mislenja, vo terminate na Istokot I Zapadot, se stvra na minatoto. Za vo idnina, za idninata, takvoto nest one samo deka e glupavo, tuku e I stetno. Ali kako da se izvede toa? Na 3ri nacini. Prvo, umot ne smee da se poducuva na nieden od istocnite I zapadnite stavovi. Na deteto ne smee dam u se prenesuva isklucivo logika, somnez I nauka, nit smee da se jakne isklucivo samo negovata religiozna osetlivost. Decata mora da imaat ednovremeno uvid vo dvete ucenja.Umot mora da se nauci da se somneva – naucno da se somneva, no istotaka mora da se nauci I na t – do-verba vo zivotot. Doverba za religijata, za ljubovta I zivotot- tuka naucnata somnitelnost ne e potrebna.Isus rekol:”Kucata na mojot otec ima mnogu prostorii”, mnogu dimenzii.
    Dvizenjeto e zivot. I sto e dvizenjeto posuptilno, toa e zivotot pobogat. Znaci, kako sredstva koristi gi somnevanjeto I doverrenieto, celosnot predavanje so srce.

    Koga resavas problemi bidi naucnik, human naucnik; koga uzivas vo zivotot stvori od nego poezija.

    Od knigata VRHOVNA ALHEMIJA,Osho,1972
     
  17. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    NASILSTVO I NENASILSTVO –Kshatrii I Bramini

    Nie mislime deka e nekoj ljubezen I poln so ljubov, pa vednas kazuvame:”Kako moze on nekogo da mrzi?” Ili ako e nekoj poln so omraza:”Kako on moze da saka?” No ako tvojata ljubov ne e takva da ne si vo sostojba da mrazis, togas taa ke bide bez nikakva vrednost: bez zivotna, potolno nemokna. Ako ne mozes da mrazis, tvojata ljubov ne moze da kipti od zivot. A ako mozes samo da mrazis ama ne I da sakas, togas tvojata omraza ke bide samo fasada.( Omrazata e ljubov koja ne e raspolozena)

    Opozicijata e ona sto go sozdava zivotot. Tvojata ljubov sigurno ke bide pobogata – ako mozes I da mrazis. Nema potreba da mrazis bilo kogo, ali ako mozes, tvojata ljubov ke ima poinakov kvalitet, pogolema dlabocina.Sprotivnosta von as sekogas ni dava dopolnitelna sila. Ako e nekoj ljubezen I nisto drugo, ako ne moize da se razluti, togas negovata ljubeznost e sosema plitka, krajno povrsna…

    Nema potreba da se bide lut, toa voopsto ne e neophodno – ali moznost za takvo nesto TREBA da postoi.Duri I mudrec kakov bil Isus mozel da se naluti, ali negovata lutina ne e kako kaj obicnite luge. Isus gi rasteral so stap tie sto go skvernavele hramot vo Erusalim…

    A vidi go ova: SITE GOLEMI MUDRECI KOI SE ZALAGALE ZA NENASILSTVO im pripagale na Kshatriite – na voenata kasta. Mahavir, Buda, 24te Djainski Tirtankari – site tie se Kshatrii, voini. Toa izgleda potpolno apsurdno. Bi bilo podobro koga Braminite bi ucele za ‘ahimsa’-nenasilstvo – ali nieden Bramin toa nikogas ne go propovedal. Nieden Bramin dosega ne go ni spomnuval nenasilstvoto vo svoite govori. Za toa govorele samo Kshatriite. Zosto? I zosto Mahavir I Buda bili skloni na nenasilstvo? Zaradi toa sto bile sposobni za golemi nasilstva. Bile vo sostojba da se dvizat pomegu krajnostite. Tie navistina pripagale na mnogu agresivna zaednica, I samiot nivni um bil mnogu nasilen. Oni se rodeni vo takva sredina ( Isus I Muhammed istotaka; I samite bile progonuvani od lugeto koi ne mozele da gi svatat), a potoa se upatile kon druga krajnost. Toa e ona sto stvorilo dlabocina vnatre vo niv.

    A toe e mnogu cudno: ako se obides da najdes nekoj koj e krajno sprotiven na Mahavir I Buda, ke naletas na Parashuram – Bramin koj ubil iljadnici I iljadnici Kshatrii. Se zbori deka namerata mu bila da gi sramne os zemja site Kshatrii na ovoj svet. Navistina, negoviot um bil vistinski vrv na sekoe nasilstvo, a dosol od kasta koja voopsto ne e agresivna. Braman bil. Pa otkade togas toa? Nieden Kshatrij ne mozel so nego da se meri po kolicestvoto na nasilstvo. Svetot ne videl pogolem ubiec od Parashurama. Mahavir I Buda, oni bile Kshatrii; bile pripadnici na voenata kasta.

    Od knigata VRHOVNA ALHEMIJA,Osho,1972
     
  18. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    Me asocira ova na film koj go gledav 1988,'Poslednoto Hristovo Iskusenie'. Na edno mesto Isus, spored svakanja na avtorot, izviknuva 'milosrdie' a vo um mu bile negativni misli...otprilika taka nesto bese, ne sum go gleadala filmot ottogas...Osho tvrdi da Isus bil so transcendentalna svest, pa ottamu, ne mozel da ima negativni misli, duri ni nikakvi...Osho vika na edno mesto da Isus mnogu malku govorel ali teolozi vmetnale mnogu nesta...

    Gledav snimka od Osho - ne mi ostava vpecatok da bil nesto prosvetlen...

    Ajnstajn mozda koristel 15% od svoj umstven potencijal; Osho mozda nekoi 20% - nevozmozno e od 'prva' da ima takvi govori vo tek od 35 godini period. Cudesno nesto: toa sto govorel e zabelezano vo 500 knigi-toj ne napisal nisto!
     
  19. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    MUDRI 'BUDALI’

    Ti verojatno si gi cul anegdotite za golemite luge, za mudrecite koi se odnesuvaat kako posledni budali, ili se odnesuvat detinesto. Nieden glupak ne bi bil vo sostojba da se odnesuva kako tit nr., mudreci. Nie na toa se smeeme I velime deka tie luge se ednostavno odsutni so umot, deka se rasejani.

    Imanuel Kant, posle sekojdnevnata prosetka, so cadorort, zaboravil sto e sto: go stavil cadorot vo krevet I go pokril so kebeto, a toj samiot cucnal vo coshot – mesto kade trebalo da go stavi cadorot. Nautro, koga slugata dosol, Kant svatl deka nekade postoi greska. Cela nok precucal vo coshot, spiejki, namesto da bide vo krevet. Koga slugata zacukal na vratata, Kant poglednal vo krevetot I silno se zacudil:”Zosto ne mu otvoram?” – taka, konecno svatil kade pogresil.
    Ajnstajn bil povikan na gosti kaj svoj kolega. Cela vecer pominala a Ajnstajn bil zanesen vo nesto. Domakinot, konecno , go prasal dali ne misli deka e vreme da si odat doma. Ajnstajn mu rekol:”Slobodno mozete da si odite doma, jas ke ostanam ovde”.

    Poznato ni e deka site golemi luge se gubat odvreme navreme. Ali zosto? Samo Kant, Ajnstajn I na niv slicni moze da se odnesuvaat kako budali. Oni doprele do onoj prviot extreme na inteligencija, pa zatoa I onoj drugiot stanal dostapen I ostvarliv. Znaci, potpolno e nepoznato deka nekoj glupak napravil nesto pametno ili genijalno, sto e svojstveno na golemite luge – toa go pravat samo inteligentni luge, no ne I glupacite.

    Ponekogas se slucuva I ona sprotivnotot: Mnogu glupav covek, vistinski idiot, vo sostojba e ponekogas da ti dade zastrasuvacki mudar sovet, sovet koj ne moze da ti go dade ni najgolemiot svetski mudrec. I niz istorijata znaeme deka vo dvorot na sekoj kral obavezno bil prisuten I dvorskata buddhala. Kraj site mozni mudreci, sekogas imalo mesto I za dvorskiot ludak.

    I cesto se slucuvalo na mudrecot da ne mu pagala niedna pametna stvar na pamet, I togas, vo toj moment, dvorskata budala bi predlozila nesto. Zosto? Zaradi toa sto ponekogas mudrecite se tolku mudri sto stanuvat neprakticni, neupotreblivi. Samata nivna mudrost se pretvora vo prepreka. Dvorskiot shut ne oseca nikakov strav: on ne se plasi od toa sto e budala, I zatoa moze da zboruva za bilo sto. Morame da go ucime idniot um da bide sposoben da gi dopre dvete krajnosti ili sprotivnosti. Ne smeeme da ucime nekogo da bide isklucivo mudar: morame dam u dozvolime povremeno da ispadne budala, no ne na steta na drugite.

    Zasto? Ako ne si dovolno blesav, nema da mozes da uzivas vo zivotot. Ke stanes mracen, tazen I seriozen. Se ona sto e ubavo vo zivotot ti stanuva dostapno samo ako si dovolno neseriozen I sloboden da bides I budala, ako sakas. Mudriot ima izbor da bide I budala; budaliot nema izbor da bide I mudar. Ako si strog I namrsten, namcor, uzivanjeto e nevozmozno. Znaci, sto si pomudar, toa ke bides pobudalest vo zivotot.

    Koga mislime napr., za sinteza megu naucniuot I religiozniot um, toa ne e problem. Ali koga ke kazeme deka e potrebna I sinteza pomegu mudrecot I budalata, toa ni e potesko da go pojmime. Umot ke te sovetuva:”Izberi ja mudrosta; nemoj ni slucajno da go izberes idiotizmot”. Budalestoto odnesuvanje bez da povredis nekogo ne mora da se osuduva. Decata se taka prekrasni bas zaradi toa sto ponekogas se odnesuvaat sosema budalasto a vistinskite mudreci se nalik na niv. Zivotnite deluvaat krajno nevino bas zaradi toa sto povremeno licit na idioti. A poglednete gi site tie ucenici koi gi sledat svoite gurui: oni se taka mudri, ozbilni I tazni, sto toa navistina lici na cista patologija, na nesto apsolutno bolesno, nezdravo. A da ne zboruvame za verskite fanatici…

    Taa dlaboka sinteza megu site sprotivnosti moze da stane nova nauka, a toa ke bide I vistinska vezaba za UMOT NA IDNINATA. Ali religiozniot covek ne moze da se smee I da igra, pa togas e necelovit. A onoj koj ne e vo sostojba toad a go izvede, ne moze da bide vistinski svetec. Sevkupnosta e svetost.

    Na toj nacin, Zen Budizmot dostignal edna retko dlaboka sinteza. Svetcite I mudrecite vo Zenot cesto se odnesuvaat budalasto, I toa samo ja pokazuva dlabocinata na nivnata mudrost. Ako nemozes ponekogas da si dozvolis da se odnesuvas kako idiot, toa samo zboruva deka se plasis nekoj da net e dozivee kako budala. Tvojot strav pokazuva samo deka seuste ne si dovolno mudar. Mudrecot moze da se dvizi od edna sprotivnost vo druga. Cesto go spomenuvam Mula Nasredin zaradi toa sto toj e I edno I drugo, I mudrec I budala – dlaboka sinteza. On moze da se odnesubva kako idiot, I navistina e retkost da se naide na takov mudrec.

    Ednas se razvel od svojata zena: toj imal 87 a zena mu 78 godini. Go presale zosto se raveduva koga vo brak se 50 godini veke a toj rekol:”Sto e mnogu, mnogu e!” I posle samo 7 dena od razvodot, po seloto se proculo deka toj resil povtorno da se zeni I to so – 18 godisna devojka. A Nasrudin imal sinovi koi bile do 50et godisna vozrast, imal vnuci, pa duri I pravnuci. Najstariot sin, mu rekol:”Tatko, navistina ova sto sakas da go napravis e glupavo, I cello selo e protiv toa, a sto e najvazno, ti si veke okolu 90 godini, pa taa vrska so moze da se pokaze loso po zdravjeto…”
    “Ne grizi se sine”, mu odgovoril Nasrudin,”ako devojkata umre, jas povtorno ke se ozenam”.

    Vo druga prilika site cekale da se pojavi Mula Nsrudin I da odrzi govor pred celoto selo zasto bil mnajmudar od site. Site dosle da go docekaat, a toj od svojata kuca se pojavil kacen na magare – so liceto svrteno kon opaskata na magareto…

    (Isus koga vleguval vo Erusalim bil kacen na magare…)

    Mula Nasrudin izgleda lud, ali e mudar. Ali, taa mudrost e tesko da se pronajde zasto e zadskriena so blesavi dela, postapki. Zivotot e paradoxalna pojava. Moras da bides vo sostojba da odis od krajnost vo krajnost, no sepak da bides NAD niv.

    Mnogu ucenici na G.I.Gurdijev svedocele deka on, iznenadno, potpolno neocekuvano, bi pocnal da se odnesuva krajno budalasto. Bi sozdaval takvi situacii vo koi site ucenici odednas bi se osetoile strasno nelagodno. Zosto? Zatoa sto on bil e den od najmudrite luge. Seuste nekoi negovi sledbenici veruvaat deka se hrana za mesecinata; koga Gurdijev bi znael da veruvat vo toa bi poginal od smeenje.Ednas ucenici mu dogovorile intervju so poznati novinari koi rabotele za nekoj vazen dneven vesnik I bile polni so ego. Gurdijev go prasal edniot novinar:”Koj den e denes?”. Novinarka mu odgovorila deka e denes sabota. A Gurijev silno se zacudil:”Pa kako e toa mozno? Vcera bese petok. Kako toa denes e veke sabota? A vcera mi rekovte deka e petok”.
    Novinarka se nalutila I si zaminala. Stom novinarot ja zatvoril vratata, Gurdijev glasno se nasmeal. Megutoa,ucenicite ne se smeele I im bilo neprijatno, zasto ovoj novinar ke pise deka site tie se ludaci zatoa sto im e vodacot kreten.
    Ali samo Gurdijev e vo sostojba taka da se odnesuva. Ne sakal preku nego drugite da go jaknat svoeto ego, pa duri I da go smeta za budala.

    Znaci, nie morame da go izvezbame sitetickiot um koj ke bide sposoben da ja nadmine dualnosta, um koj ke moze da uziva, da bide I razigran I seriozen, um koj moze da bide I mudar I blesav, no ne na tuga steta, se razbira. Mudrecite nikomu ne pravat steta…

    Ima mudreci koi se detinesti, a ima budali koi mislat deka se mudri, a samo prvite se I mudreci I budali.

    Od knigata VRHOVNA ALHEMIJA,1972,Osho
     
  20. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    7
    ZA ZIVOTNITE I COVEKOT

    Koga bi mozel da se vratis nanazad I POVTORNO da stanes zivotno, sto e sosema nevozmozno, togas bi bil vcelovit, a so toa I zdrav. A toa e cuden fakt: zivotnite ne se boilesni vo svojata prirodna sostojba, ali samo smesti gi vo zooloska gradina I oni ke pocnat da gi odrazuvaat site ljudski bolesti. Niedno zivotno ne e homosexualno vo svoeto prirodno okruzuvanje, vo svojata vistinska sredina, ali samo strpaj gi vo kafez I oni ke pocnat da se odnesuvaat apsurdno – kako pederi! Niedno zivotno prirodno ne poluduva, ali vo zooloska gradina site po red oni otkacuvaat.

    ( Shimpanzo Cita na Tarzan boleduva od dijebetes. Nekoi velat, zivotni bilo dobro da se cuvaat doma, kako na pr., kucinja ili macki, dobro bilo za zdravjeto…Patoloska stvar e da bidete pacient na svojot milenik)

    Nikogas ne se slucilo nekoe zivotno da izvrsi samoubistvo, ali vo kafezite I toa se slucuva. Toa e neobicno, ali ne dokraj neobicno, zaradi toa sto covekot e toj sto im ja nametnuva novata sredina, a so samoto toa, gi deli na dva dela. Stom e stvorena podelbata, vcelovitosta isceznala, a I zdravjeto zaedno so toa.( ako ne im davate hrana, zivotni kao svinji na farma, ke pocnat da se jadat megu sebe: a svinjite se sposobni da dozivuvaat orgazam od 30 minuti)

    ZIVOTNITE CUSTVUVAAT - Zivotnite ne mozat da patat – samo covekot moze.( Osho ova go zboruva 1972 – ottogas rabotite se promenile: zivotnite naucija da patat) Dodusa, zivotnite dozivuvaat bolka, ali bolkata ne e patenje.

    ZIVOTNITE MISLAT – Naucnicite posmatrale I voocile deka gluvcite imaat 4minuten raspon na mislenje – oni moze da mislat samo 4 minuti vo idninata, I istotaka, samo 4 minuti vo minatoto. Zad tie 4ri minuti za niv nisto ne postoi, nema nisto.Nivniot raspon na mislenje e ednostavno tolkav. Nekoi drugi cicaci imaat raspon na mislenje od 12et casovi. Majmunite, recimo, imaat raspon na mislenje od 24 casa. Znaci, svetot koj im bil pred oci pred 25 casovi prosto potpolno isceznuva, a istotaka, svetot koj ke se pojavi za toa vreme – uste ne postoi, za niv. Granicite na nivnite umovi se 24 casa, pa ni majmunite ne moze da otidat milsovno stvarno dlaboko.

    Covekot dozivuva dlaboka patnja, zasto ljudskiot um podednakvo se dvizi I vo minatoto I vo idninata. I ne samo toa: coveckiot um moze da go pseti patenjeto I na nekoj drug. Zivotnite tesko ili retko moze da osetat takvo nesto. Porazvienite zivotinski vidovi toa go mozat, moze da doziveat iskricki na prepoznavanje na tugoto stradanje. Kaj ponisko razvienite zivotinski vidovi, ako clenot na grupata odednas umre, site zaboravaat na nego – zivotnite ke prodolzat da se dvizat kako nisto da ne se slucilo. Smrtta za niv ne e nikakov problem. Oni ne mozat da ja pojmat ni sopstvenata smrt, nit moze da svatat deka nesto mu se slucilo na eden od clenovite na nivnata grupa.

    DARWIN: Koga Darvin za prvpat objavil deka covekot nastanal od odredeni zivotinski vidovi se soocil so straiten otpor, zasto lugeto odsekogas mislele za sebe kako za bitija od Bog isprateni na Zemjata – mislele deka se tek nesto na ponizok stepen od angelite. A da se prigati toa – deka majmunot e coveckiot tatko e navistina tesko – duri, nevozmozno. ( ako covek tvrdi deka e ispraten od Boga-od kogo se pa zivotnite isprateni tuka?). Bog e sega simnat od prestolot; sega e majmunot na nego – I majmunot stanal sega tatko na coveckiot rod I toa oficijalnata nauka gi ucat decata vo skolite. Bog bil tatkoto, I Darvin so svojata TEORIJA neocekuvano ja promenil celata rabota. Duri I on samiot osecal krivica zasto toj bil mnogu religiozen covek, a izjavil deka toa bilo samo teorija koja lugeto siroko ja prifatile. Bilo toa negova zla sreka – deka faktite govorat deka covekot se iznedril od zivotinskata evolucija, taka sto covekot e samo del od zivotinskoto carstvo I deka nema nekoi golemi I pobitni razliki pomegu majmunot I covekot.

    ( podocna, vo nekoi knigi, posle 1972, se pisuva deka covekot vo majcinata utroba ima opaska koja ponatamu se gubi, ima mrezi megu prstite kako kaj nekoi gusteri, I tie ponatamu se gubat itn-se hrani so krv, preku krvta na majkata, sto e odlika na zivotnite-mesozderi)

    Adam, prviot covek, osetil sram, a sramot dosol zasto sega mozel da se sporedi so zivotnite. Vo nekoja smisla, on od zivotnite I bil poinakov zatoa sto bil svesen. Covekot se oblekuva samo za da podvlece razlika pomegu sebe I animalniot ostatok, ali vo sexot toj e potpolno animalen, osobeno koga siluva zeni I deca i-togas e celosno zver, ne e covek.Toj covek e cista patologija, nezdrava licnost, mentalno poremetena I duhovno padnata, krajno bolesna pojava… Nie sekogas custvuvame sramota vo vrska so nesto sto podsetuva na zivotnite, a togas obicno ke receme:”Sto pravis? Pa zar si ti zivotno?” Nie se mozeme da osudime ako dokazeme deka toa ne pripaga na coveckiot, tuku na zivotinskiot rod. Sexot e animalen – zatoa I go osuduvame. Se sto bilo na bilo koj nacin povrzano so zivotnite, pred ili podocna, ke dozivee osuda od strana na covekot, a samo covekot e taka bolesen da siluva I zivotni a taa patologija se narekuva zoofilija.

    Coveckoto telo e animalno, covekot e cicac. Covek e zivotno. On toa moze da go nadmine , ali toa e druga stvar. Edno e sigurno – telesno mu pripaga na zivotinskoto carstvo; on toa moze da go nadmine, ali ne moze da porekne deka ne poteknal od zivotnite. Covekot e zivotno! Eden den ne mora toad a bide, ke se transformira vo nesto povisoko, ali zivotinskoto nasledstvo ne moze da go pobie duri ni posle nadminuvanjeto.Sekoj covek e dvostruk.Ona osnovnoto, stvarnoto, ostanuva zivotno, a intelektot, se ona sto e cerebralno, prodolzuva da umisluva – deka e Bog. Znaci, poistoveten si samo so eden del od umot, so edna moznost, a glavnoto e osporeno.

    Od kniga VRHOVNA ALHEMIJA,Osho,1972



    KOMENTAR: Osho bil vegetarijanec I site negovi sledbenici se vegetarijanci. Dali covekot nastanal od zivotnite? Spored nekoi duhovnici, padot na covekot zapocnal koga pocnal da jade meso, da jade zivotni. Od HareKrishna pokretot tvrdat da mesoto e nisto drugo osven krv, pa ottamu jadenjeto meso e jadenje krv, a zaneme da religiite zabranuvaat jadenje krv. Posledici na ishrana so zivotinska krv, meso, e taa animalna konstitucija I mentalitet: covekot genetski mutira, usite mu se smaluvaat I stanuvaat nagore dignati kako kaj zivotnite, nekogas se ragaat bebinja so opaski, nekoj se odnesuva poloso od bilo koj zver vo prirodata itn. Seto toa e posledica od ishranata so zivotni, krv ili meso, seedno. Buda, Isus, Krishna I drugi visokosvesni luge, ne jadele zivotni, ne jadele meso. Vo ponovo vreme, Gandhi ne jadel meso, Steven Seagal I Brizit Bardo ne jadat meso a vo 21 vek ima milioni koi ne jadat meso od razlicni pricini. Duri I se pojavija vegansexualci-eden vid moderni katari, ili moderni tantristi.


    “Sto poveke stanuvas meditativen, prestanuvas da jades meso”,Osho

    “Koga zivotnite bi pisuvale knigi za lugeto, bi nasle von iv deka covekot e neizleciv”, Osho

    “Zivotnite ne vodat nuklearni vojni, nit pa sozdale nekakvo oruzje ili atomska bomba-toa go pravi samo covekot”,Osho