Со тек на време ќе сфатиш дека луѓето кои не се вредни си заминуваат, се разделувате и тоа е. После тоа ќе дојдат други луѓе кои ке ги заменат, кои вредат повеќе, кои се тука за тебе и сл. Што се однесува за љубов, дај си време, ќе најдеш некој што те сака и почитува. Не се оптеретувај само премногу. Се ќе дојде на свое место кога ќе е време.
Јас обожавам осаменост немам ни другарки ни другари ни дечко нити сум имала и ми одговара така, доста ми е искористување лажење и препотентност, треба да умее човек сам со себе да се занимава.
Човек колку повеќе старее , се повеке разбира дека за да биде мирен и задоволен не му треба потврда од никого , туку се повеке почнува да си бива доволен сам на себе , со свесност дека сепак сме социјални битија и потребата од друштво да не ја претвораме во ропство поради дружење.
da se kapiram ali toa ne bi rekol deka e zivot da nema na kogo da se iskazis isplacis razgovaras kafe pijas i tn... tesko e sum iskusil jas ne bi go podnesol toa
Значи во суштина сега си осамен. Немаш никакви други проблеми. Мисли позитвно. Ќе помине пандемијата и ќе можеш да патуваш. Те очекува добра иднина. Ти треба трпение. Немој да дозволуваш лоши луѓе да ти ја одземаат самодовербата и вредноста. Ти си прекрасна личност која секогаш се смее кога е во добро друштво. Контролирај си ги мислите.
Тоа дали ќе остане некој сам или не зависи од спремноста да го прифатиш другиот: Не е поентата само физички да се заљубиш, што не е ни лошо, ама за да не останеш “само ти“ во светов е спремноста да го прифатиш другиот, ако не пробаш нема да знаеш. Не возвратената љубов не треба да те затвори, напротив тоа е предизвик да му докажеш дека вредиш ... Ај со среќа Откажувањето е слабост, ... во превод откажување НИКАКО Јас сум нов во оваа гужва, како мене има полно во и надвор од оваа гужва, барај ќе најдеш, барам ќе најдам, потрагата е заедничка, некој навистина ќе те пронајде, ќе пронајдеш или ќе ме пронајде Зарем толку е силна љубомората што осаменсота е спас хммм
Јас веќе не знам во мене ли и што е проблемот, ама јас откако пред 2 години го напуштив друштвото не можам да се си најдам најдобра другарка. Имам една од детство, ама таа си има друштво и секогаш е зафатена. Скоро се зближив со две девојчиња од кои едната отиде во Германија, другата на одмор и комуникација речиси нула, дури и сеен ми направи. Се чувствувам премногу осамено и буквално на кој и да пишев овие денови за кафе сите се зафатени, едвај и враќаат после со саати. Не знам каде грешам и како да се дружам со луѓето
Скрос исто се осеќам... За жал не знам како би ти помогнала пошто и мене ми треба истата помош. Можеби има некој добар совет.
da ne ste edinstveni no jas mislam deka e toa taka od pre zatvorenost vo sebe i jas ne deka sum vo podobro izdanie nego gledam od nekakov deug aspekt za da mozam da vidam kade e problemot..vo sebe vo drugite iliii... mora taka da bide sepak loso
И јас се обидувам да го најдам проблемот во себе, навистина не знам каде грешам. Ги гледам другите од мојот град се дружат со 100луѓе, јас едвај имам со кој на кафе да отидам. Се надевам брзо ќе помине овој период☺️
da no nie gledame malce po razlicno od drugite... i mislam zatoa deka sme po posebni od durigte zatoa sto ne e samo izlezi so koj bilo na kafe i tek taka pomini go denot nego sakame da bidi toj kako svoj potpolno go razbiram toa nivo toa e taka zatoa sto ima nesto mnogu po razlicno vo nas od dugite i bidi blagodarna sto si del od toaaa da si po razlicna od drugite zatoa sto gi gledas od drug aspek rabotite jas sum na isto nivo ne pod cenuvam nikogo no samo gledam malce po razlucno od drugite gledam dlaboko vo nekogo.... ne povrsinski ili sum so nekogo ili ne sum dali bilo dugar ili vo vrska seedno ili sakam ili ne lice ne mozam da pravam.......... bidi srekna ne si sama vo toa
Се зачудувам како вие се жалите на осаменост оти како што прочитав вие и немате некој голем проблем. Врски сте имале барем една, ако не и повеќе. Мувач/ки исто така еден или повеќе, другари/ки ви се наоѓале во некој период и сега поради тоа што сте немале 2-3 години нешто се жалите овде демек лоша среќа имате. Некој напишал овде немам среќа, а тој излегувал на дејтови, имал кратка или долга врска, секс и немал среќа. Што треба јас да кажам. Кога го отворам овој под-форум „Сингл“ и воопшто кога почнам да ги читам темиве ми доаѓа толку лошо чувство што ме фаќа нервоза и исклучувам одма и тоа повеќе од три-четири постови не можам да прочитам. Кога и да почнам да читам се полнам со негативна енергија. Јас исто така бев оптимист и тоа долг период, како овде што секој втор знае само со пост да даде утеха, биди позитивен, биди онаков, биди оваков. Сум бил и тоа ништо не се помага, ништо не се промени. Имав некои привремени другари во животот што ми помогнаа да станам оптимист во моменти кога сум бил скршен, ама со нив ептен ретко се гледав, дури јас ги молев цело време да се видеме, си имаа тие друго друштво и јас немав прилики да излегувам со нив. Се обидов апсолутно на секаков начин спрема женско ако сакате верувајте ми, ако сакате воопшто не ми верувајте. Ваш избор ако мислите дека глумам жртва. Пред да фати вирусот скоро секој ден испаѓав и поради тоа што немам ниту еден другар испаѓав сам, ми се имаат смеано понекогаш некои женски што се познававме онака на здраво зашто скроз сам сум испаѓал, оти за нив тоа било лудо и чудно. До минатата година имав „другар“ што со него често испаѓав иако тој да имаше други другари одма би ме оставил. Испаѓавме цело време. Јас се смеев, расположував, едноставно опуштен и приоѓав скоро можеби на повеќе од 100 обиди сум имал, и сите корпи, дури сум добивал за најбанални причини. Најлуда тема што ја најдов беше за тоа каде замина машката храброст. Лудница. Било кое машко нека го одбијат 100 и повеќе што искрено таму имало секакви карактери и профили на женски за најбанални причини и ти потоа очекуваш машко да ти пријде? Мислам дај сенс малце, машкото его е повредено, од самодоверба ни зрно не останала и ти ама кај се сега да се изживувам врз нив. Ајде да не сум пробал во ред, до мене е проблемот, ама јас кај сите симпатии и оние што давале некаков „знак“ сум приоѓал без да имам проблеми и срам и на крајот личноста губи интерес или ја снемува. Ете затоа ја снема машката храброст. Тој до мене онака цело време песимистички настроен и на крајот нему први му се пуштија, си влезе во врска и тоа е тоа. Јас работев на себе, се бев променил и на крајот го јадев курот. Сега сум негативен тотално живеам во агонија. Уште од мал кога одев основно и средно немав никаква среќа на ова поле. Во основно бев игнориран, во средно само еднаш се зацепав, се изгорев ептен и од тогаш дувам и на јогурт. Студиите ги поминав и немаше апсолутно никаква надеж, ниту една колешка, ниту некој знак за промена. Ете сега сум без другари, без желба за излегување, сум немал ниту една врска, ниту пак имам на кого да се јавам барем другарка да имав и тоа го немам. Си викам „магија“ ми имаат фрлено дефинитивно, не знам што е проблемот, да се обидеш кај 100 различни и со ниту една да не си одговарате. Одбивања заради тоа што некоја мојот инстаграм не ѝ се свиѓало, друга ме одбива за некоја друга банална причина и тоа во период кога имав највеќе самодоверба и ми се сјеба младоста. Дејт со женско ниту една до сега. Сега очекувам реплики на моево ама биди позитивен, ама биди ваков, таков, ќе си дојде се, да ќе си дојде ама сега не ми причинува веќе никакво задоволство, убиена ми е желбата да бидам со некоја што е искусна што поминала многу, а јас неикусен и да ме заебе да јадам нови разочарувања после тоа. Не знам која би прифатила воопшто неискусен дечко да има покрај себе што е навикнат на самотија цел живот. Сега искрено сакам само да се изборам со суицидалните мисли оти не се надевав дека ке дојдам до овој стадиум ама ете дојдов.
Гледаш не си единствен кој е осамен, многу сме такви, ама суицидот ДЕФИНИТИВНО НЕ е решение. Си пробал ли да најдеш некои здруженија за некое твое хоби па таму можеби ќе најдеш некој близок со интереси како твоите, на пример јас од септември ќе се запишам на курс по германски и тоа е прилика да најдеме нови луѓе. А за женски, верувај подобро е во животот да најдеш една искрена љубов, отколку пролазни. Само остани СИЛЕН и обидувај се, не мора да е од твојот град или пробај со апликации за запознавање. Не си сам во ова, многу сме во слична ситуација и слободно пиши ми, ако имаш потреба од разговор.
Не ми филозофирај од Скопје или од некој друг поголем град. Иди живеј во пустелија (село) близу иселен град и запознавај нови луѓе ќе видеш како е. Штитот поголем, мнозинството имаат изградено другарства, а на стереотипите и предрасудите им нема крај, големи до универзумот.
Штом на некој што гледа да ти помогне или барем да те мотивира, одговараш со ваков однос можам да замислам каков си со некој што е малку полош. За твоја информација не сум од Скопје, нити па од некој којзнае колку голем град. После овој одговор можам само да заклучам дека проблемот што си сам не е во другите, побарај го и корегирај го во тебе, затоа што во себе чуваш преголема арогантност и дрскост.