“Sometimes in life, you find a special friend. Someone who changes your life just by being part of it. Someone who makes you laugh until you can’t stop. Someone who makes you believe that there really is good in the world. Someone who convinces you that there really is an unlocked door just waiting for you to open it. This is forever friendship. When you’re down and the world seems dark and empty, your forever friend lifts you up in spirit and makes that dark and empty world suddenly seem bright and full. Your forever friend gets you through the hard times, the sad times an dthe confused times. If you turn and walk away, your forever friend follows. If you lose your way, your forever friend guides you and cheers you on. Your forever friend hold your hand and tells you that everything is going to be okay. And if you find such a friend, you feel happy and complete because you need not worry. You have a forever friend, and forever has no end.” “Don’t allow your wounds to transform you into someone you’re not.”— Paulo Coelho “Survivors have scars. Victims have graves.” “Learn to say ‘no’ without explaining yourself.”
Сакам да кажам... "The strongest people are not those who show strength in front of us, but those who win battles we know nothing about."
Самите си сме виновни што одредени личности прво ги креваме многу високо, а потоа се прашуваме зошто за нив сме толку мали и неважни.
Кога луѓето ке заминат од тебе,тоа не значи крај на твојата приказна...Тоа значи крај на нивното дело во твојата приказна !
Сакајќи да го сподели своето животно искуство и добро научената лекција, оваа домаќинка решила својата приказна да ја преточи во прекрасно писмо до сите жени во светот. „Мои дами! Запаметете дека прашината го штити дрвото кое се наоѓа под неа. Куќата станува дом само кога на мебелот можете да напишете - Те сакам. Знаев секој викенд да поминам барем по 8 часа чистејќи, затоа што сакав сè да биде совршено, во случај да дојдат ненајавени гости. Конечно еден ден сфатив дека никој нема да дојде - сите беа некаде надвор, живеејќи и забавувајќи се. Денес, кога луѓето ме посетуваат не морам да им ја објаснам чистотата на домот, сите се заинтересирани за работите кои ги правев, како живеам и како се забавувам. Ако уште не го сфативте ова, ве молам да го послушате мојот совет: Животот е краток. Уживајте! Чистете само колку што морате... Зарем не би било подобро да нацртате слика или напишете писмо, да испечете колачиња или да засадите цвеќе? Научете ја разликата помеѓу САКАМ и МОРАМ! Чистете колку што морате... Но, немате премногу време... Наместо тоа можете да ги препливате реките кои ги сакате, да се искачите на планините на кои сакате, да ја слушате музиката, да ги задржите пријателите кои ги сакате и да живеете живот каков посакувате. Чистете колку што морате, но сфатете дека животот е таму надвор, со сонцето во вашите очи, со ветерот во вашата коса, со снегулките на вашето лице, со дождот... Овој ден нема да се повтори! Чистете колку што морате, но имајте на ум... Староста ќе дојде и таа не е љубезна. А кога ќе умрете... Вие самите ќе направите уште поголема прашина.“
Не постои ништо што е создадено без неа. Не постои личност што ја нема во себе.И колку да е суров и безмислосен, таа некаде длабоко сепак има зачеток во него. А кога таа исконски чиста, тече како крв во вените на човекот, ќе го познаете по само едно. Кога тој живее и дише за туѓата радост, занемаувајќи ја својата, ете тој човек е вистински совршен. Вистински Божји благослов е да имаш таква личност до себе, бидејќи го достигнал совршеното - Љубовта. Тоа скапоцено име кој го има и го носи е само еден - Бог. Непресушниот извор од кој сите без исклучок ја добиваме.
Ако некогаш заминеш,немој да се вртиш назад,зошто ако се свртиш,знам дека ќе се вратиш...а јас не сакам да ми се вратиш заминувајќи.
Научив...најдобриот школски час е да седиш на под пред нозете на постара личност. Научив...Кога си заљубен,тоа се гледа. Научив...Кога само една личност ќе ми каже „ми го разубави денот“...тогаш мојот ден е нешто посебно. Научив...дека најмирното чувство на светот е кога детето ќе ти заспие во прегратка. Научив...дека никогаш не смееш да речеш не на поклон од дете. Научив...дека маж и жена не можат да бидат пријатели,ако меѓу нив постои барем мала физичка привлечност. Научив...без обзир колку озбилност животот ти налага,секогаш ти е потребен пријател со кој ќе се глупираш. Научив...дека малите секојдневни случки ни го прават животот спектакуларен. Научив...дека под сечиј тврд оклоп има некој кој сака да биде ценет и сакан. Научив...Бог не направил се за еден ден.зошто јас мислам дека можам? Научив...Кога планираш да се одмаздиш некому,со тоа само си дозволуваш себеси таа личност да продолжи да те повредува. Научив...дека љубовта,а не времето,ги лечи раните. Научив...дека секој кого ќе сретнеш,заслужува да го поздравиш со насмевка. Научив...дека никој не е совршен,се додека не се заљубиш во него. Научив...дека насмевката е еден ефтин начин да го поправиш својот изглед. Научив...дека е добро да даваш совети само во два случаја:кога некој ти ги бара и кога се работи за живот или смрт. Научив...што имам помалку време,повеќе работи можам да направам. Научив...Каснувањето од куче нема да помине ако го убиеш кучето. Иако сум возрасна уште треба да учам. Учиме до крајот на животот нели!?
Искрен совет на еден татко до својата ќерка: „Ќерко, најди некој кој би го дал и срцето за тебе!“ Откако се омажив, еден ден татко ми ме најде како плачам. Тој виде дека се претворив во личност каква тој никогаш не претпоставуваше дека би можела да станам. Не можеше да поверува дека сега не сум само неговата мала ќеркичка, дека сега до мене има еден себичен човек кој е заслужен за мојата лоша состојба. Човек кој не знае да сака и да почитува. Секоја моја солза го бодеше право во срце. Искрено ми кажа: „Те пораснав, те одгледав како мала капка на дланка, те чував како бисер. За што? За сега друг да се кити со твојата добрина, а твојата душа да се полни со тага. За да плачеш за некого? За некој што не знае колку навистина вредиш? Кој и да е, не можам да дозволам да те гледам несреќна покрај него. Ќе продолжиш со животот и ќе имаш секојдневие какво што имаше додека беше само моја. Ти вредиш премногу, а тој не те забележува! Ти ѕвони, ти обрнува внимание само кога на него ќе му биде здодевно и кога ќе ги нема другарите. Кога те погледнал во лице и ти кажал дека те сака? Кога те галел нежно по косата и те бакнал во чело? Кога те изненадил со нешто? Дали си почуствувала љубов од него, ќерко? Го прави ли тоа што го правев јас за тебе? Ти купил ли некогаш подарок за роденден? Ти признал ли некогаш колку вредиш? Не, не ќерко! Знам дека цел живот за тоа мечтаеш, но не го добиваш. Во што се заљуби? Во човек? Тој е човек? Тој е само еден обичен себичен „човек“! На што си го трошиш времето и љубовта? Јас мојата ја потрошив на тебе, но те сакав и чував. И ти твојата подари ја некому, на некој кој достојно ќе ме замени мене. Ќе дојде денот кога ќе ме покриваш со цвеќиња, сакајќи да ме вратиш… а, тогаш сети се дека има некој сличен на мене. Тој што ќе биде до тебе кога мене ќе ме нема. Во тој што ќе ја бараш последната надеж и утеха. Тој што би го дал и последниот здив за тебе!“.
"Велат дека сето она што постојано го бараме, не бара нас исто така, и дека, ако успееме да останеме смирени, ќе не пронајде. Тоа е нешто што не чека долго време. Кога ќе дојде, немој да мрдаш. Одмори се. Ќе видиш што ќе се случува понатаму"
Вацлав Хавел: "Надежта дефинитивно не е исто што и оптимизмот. Тоа не е уверување дека нешто ќе испадне добро, туку наша потполна убеденост дека нешто има смисла, без оглед на тоа како испаднало на крај"
„Среќа не е секогаш да го добиваш она што го сакаш, туку да го сакаш она што го имаш и да бидеш благодарен за тоа.“