Луѓе,многу сум исплашена,значи МНОГУ...Парализа во сон доживувам многу често,да не речам еднаш неделно,но вечерва премногу се исплашив,ова ги надмина сите граници.Си легнав да спијам и слушав сирена од брза помош,но премногу беше гласна,мислам дека ушните тапанчиња ми се дупна...Потоа почна забрзано да ми чука срцето,мислев ќе ми излезе од градите и ВРВОТ НА СЕ,многу добро се сеќавам дека почувствував како дух влегува во моето тело...Значи БУКВАЛНО ВЛЕЗЕ ВО МОЕТО ТЕЛО!Многу сум исплашена!
мене скоро секоја вечер ми се дешава нешто,легнувам да спијам и наеднаш како се наогам под масата и сакам да станам да си легнам на креветот но неможам а уствари јас си ја подигам главата од перницата за да се разбудам од тој лош сон така речено,но тешко ми оди ,и кога ке се разбудам срцето ми чука 200 у секунда,друго што ми се има десено,легнувам да спијам и наеднаш како тетка ми над мене(почината е пред 8 месеци)и јас викам на цел глас по баба ми бабоооооо бабооо ја удирам да стане ,и наеднаш се будам и одма ја будам баба ми јас да не викав случајно по тебе да те будам,не бре ми вика што е работата сега ништо велам,ништо не ми е ,а најстрашно ми беше едно и ке го памтам додека сум жива,легнувам да спијам и наеднаш како некој позади мене и како да ми се местат сите органи во стомакот некакво чудно чуство неможам да опишам,осекам како се буквално се ми се поместува ми се мрда,сакам да се разбудам но неможам,кога ми се случува нешто вакво се осекам како си ја подигам главата од перницата за да се разбудам но неможам никако многу се нервирам од овие кошмари кажано
Не знам како би можела да ја спречам оваа парализа,но многу се плашам затоа што не сум во состојба да направам ништо. Скоро секоја вечер ми се случува ова, и како да навлегувам во некоја длабочина темна, језива...уф страшно е... Не знам дали е ова до психата на човекот, но зошто на некој многу често му се случува а некој тоа го нема воопшто доживеано? Што е причината?
мене ова ми се случува кога спијам на грб што многу ретко ми се случува да спијам така ама обавезно сонувам демони и ѓаволот го сонувам ама во човек преобразен и кога ќе се разбудам ако викам во сонот и при будењето се слушам како викам ,ама најчесто се борам со демонот во сонот ,и мене срцето брзо ми чука кога ќе се разбудам
Lele i mene mi se ima sluceno... Spiev i osetiv kako nekoj me vlece za kosata i probuva da me izvadi od krevetot...se na teloto mi bese ukoceno,a mnogu me bolese vratot kade sto mi ja "vlecea" kosata.. mnogu mi bese strav i pocnav da se molam.. za nekoe vreme osetiv kako mi se opusta vilicata, a potoa verojatno od zamor zaspav Koga se razbudiv bev preplasena, a celiot nareden den mnogu me bolea muskulite, sto ukazuva na toa deka ne bilo son
Порано вриштев на цел глас за да ме слушне некој и да ме разбуди. Сега веќе се навикнав, чудно но додека спијам сум будна ,знам дека е парализа во сон не паничам и чекам да се разбудам
Ми се случи пред некој месец дена, ушите ми зуеја многу, цела бев закочена и многу се испотив, неможев да мрднам ама среќа знаев што е ова и не се исплашив, да не знаев ќе се влечев по психијатри.
И јас веќе почнав да се навикнувам... Таа парализа ме мачи интезивно една година... Одев и по бајачки,престана па после почна пак... Сега знам дека е парализа,не паничам и чекам да се разбудам.
А имате пробано да изгуглате,ќе си најдите и причини и објаснување и за парализа во сон и за она шо го викаме ’’сенки’’.За се то има научно објаснување,има медицинска гранка сомнологија(проучување на соновите и нивно нарушување),повеќето се безопасни.Не за друго мирна да ви е главата да не се плашите(или нешто натприродно да си замислувате) многу се чести нарушувањата на сон.
Јас имав прочитано дека има поголеми шанси да сонуваш убави работи ако спиеш на грб и решив една вечер да пробам да заспијам на грб, а обично спијам свртена на страна. И таа вечер доживеав парализа во сон. Само со очите можев да мрдам, и видов како на ѕидот пишуваше happy birthday, а наредниот ден на еден другар му беше роденден , и пробував да ја свртам главата да видам дали имам некој во соба ама не можев. Иначе не осеќав ништо како некој да ми седи на градите, или пак да гледам демони ова она.. Коа се тоа прекина некако интересно ми дојде и пробав пак да влезам во таа фаза и успеав на 2 секунди само и после се олабавив и продолжив да спијам. Не бев испаничена зошто баш три дена пред тоа другарка ми ми имаше раскажано слично искуство. Ден после тоа изгуглав и читав за тоа и пишува дека се случува главно поради голем стрес и спиење на грб.
мене многу пати ми се има случувано ова и баш вчера ми се деси пак спијам на грб и целата се укочувам мачам се со раци мрдам со глава мрдам викам на цел глас со сета сила но уствари јас ништо не правам и страб ти ми е тоа што секогаш кога ке ми се слуши ова мене кебето ми е над носот и устата и баш тогаш снемам воздух неможам да дишам и кога веќе неможам да издржам почнам да мрдам но џабе и си викам дека некој ден јас вака ќе се загушам многу ми страв, и не ми е јасно секогаш кога ќе ме фане парализа секогаш ми е покриена устата и носот со кебе и на грб легната незнам не се обајснува од што и како довага ова и мене не ми е јасно зошто се дешава ова
Ми се има случено и мене неколку пати ова,ама одамна, многу е застрашувачки,не можев ни да дишам нормално,скроз се укочив.Фала му на Бога,ми се нема случено одамна,да не се подречам.
И мене ми се случува доста често, најверојатно поради тоа што и често спијам на грб. Најудобна положба за одмарање на грбот ми е и најлесно заспивам така. Немам поим како би се одвикнала, понекогаш дури и ако заспијм на страна се будам легната на грб. Кратко ми траат ваквите „парализи“, ама вистинска агонија ми се тие неколку секунди или минути.
Еднаш „намерно“ го предизвикав ова. Намерата ми беше астрална проекција. Лежев добар пола саат без да мрднам ни со дел од телото, и „го заспав“ не можев да мрдам т.е. се парализирав го „убедив“ мозокот дека спијам. И не знаев како да продолжам натаму и само ги отворив очите и 3 сек. си постојав здрвена. Беше помалку страшно затоа што знаев дека ќе се случи тоа, а без да знаеш е страшно чувај Боже.
Сега уште малку ќе прам 22 па уште ми се случува да "пајѓам во дупка" и ко ке скокнам леле си велам и срцето ми чукат 200 на сат хехе..а за ова другово ми се има неколку пати случено и имам испаничено вкрај... но за срејќа сега за сега немам такво искусено пак..Но многу мразам да станам здрвена цела..Еднаш на сон сонвев како ме каснале змии на нога..и ко се разбудив одма се опулив на ногата и бев цела со крв..ко гледам ѕидот цел со крв ..сум се издрапала веројатно како што сум бегала на сонов од змиите..но едно ме интересират како успеав да се издрапам баш на иста нога и на исто место како во сонот???? Ден денес не знам што се случи
Фала богу ниеднаш досега ми се нема случено и не би сакала да ми се случи, ќе се плашам да спијам после. Инаку познавам другар на кој постојано му се случува, навистина морбидно. На почетокот мислев дека е мит додека не прочитав нешто повеќе за тоа и слушнав искуства од луѓе.
И јас сум го правела ова. Само поентата е да достигнеш кулминација во медитативната состојба. Да го испразниш мозокот и сл. И за почетници не е баш препорачливо уште веднаш да се доживее АП. Пробувај со полесни техники.
Знам многу за ова. Имам читано и слушано искуства. А мене да ми се случи, мислам ќе умрам од страв, иако знам се околу тоа, ќе ми биде страв.
Мислев дека само мене ми се случува ова ама гледам дека повеќето го доживеале,последен пат ми се случи пред неколку вечери,беше многу темно во собата и сакав да го светнам телефонот но неможев како да снемал батерија,станав,отидов да ја светнам сијалицата ама никако да се светне и потоа сфатив дека всушност телото ми спие,не сум будна,ме фати страв сакав да се разбудам ама се мачев,неможев,некако како да отидов во соба кај моите ама и таму не успеав да ја светнам сијалицата,нешто ме гушеше цело време,неможев да дишам мислев дека мрдам во креветот а всушност бев здрвена,викав,по многу обиди конечно се разбудив и ми отиде погледот во прозорецот и некако како душата да ми се врати на место,прозорецот како да го видов од многу блиску и полека се оддалечував и така со ококорени очи,како на филм и бев изморена како да сум трчала некаде. А најјезиво ми се деси пред 3 години кога доживеав една неубава случка и се извлеков едвај жива и можеби од страв или од стрес цела недела ми се случуваше на сред спиење како наеднаш го подигам станувам и почнувам да викам со страшен глас,машки,како демонски глас да имав и само викав како некое животно ама како никој да не ме слушаше иако беше доста гласно и некако како реално беше и веќе разбудена и изморена од викање бев,утредента ги прашував моите дали ме слушнале кога викав ми велат немаше ништо.