Затоа што си на почеток..сеуште немаат.Треба да помине од 2 до 4 недели само да почнат да имаат ефект..време во кое организмот ќе ги прифати лековите.Би ти препорачала хелексот да го исфрлиш од употреба..не го имам лично користено..но знам дека е зависен..по мој другар..а и од многу други луѓе што даваат свој впечаток за лекот.Тој е за смирување но со тек на време..можеш да станеш зависна..пошо ќе ти се уарни..колку те смирува..и на крај од депресија и анксиозност ќе преминеш да се симињаш постепено од него..а и тој е тежок процес.Иначе од искуство..смени навики..прави работи кои до сега си ги сакала а не си имала можност..исполнувај го времето.И најбитно не губи верба во себее..и не се откажувај!Вреди..ќе бидеш на крајот среќна личност..но и плус со многу искуство позади тебе!Поздрав
heleksot ке го прекини докторот тој се пие крако време на почетокот на терапијата да ги ублажи нус појавите не се пие до крај на терапијата
Јас се борев со таа глупава депресија долго. Се додека не решив дека навистина треба да побарам стручна помош. Примав и терапија, пиев сероксат, а на почетокот и кратко време еглонил. Ја пиев оваа терапија подолго време, скоро една година. Но, како останав бремена, сероксатот инстантно престанав да го пијам од страв за бебето иако знам дека не се препорачува нагло да се прекине со него. Не почувствував дека ми фали а и искрено чим не сум почувствувала веројатно веќе сум немала потреба од него. Сега сеуште не се чувствувам дека стојам на цврсти нозе и со вратена самодоверба но, немам повеќе потреба од таква терапија. Се трудам поинаку да си помогнам. Некојпат ми успева, некојпат не. Со депресијата треба да сме трпеливи и да се бориме против неа, инаку ќе не собори за момент. Не е лесно, знам по себе. Но, кога треба да се направи нешто за себе од големо значење, ништо не е тешко, верувајте. Само ставете точка на се што ви ја предизвикува. Вие сте си најважни на себе и научете да се сакате.
Барам од вас некој совет како да ја надминам оваа ситуација и ако имал некој како вас како се носи со тоа. Вака во месец Јуни 2012 се судрив со проблем за прв пат во животот да добијам како паничен напад ствар од дека нешто ќе ми се случи мозочен удар или пак инфаркт кое и ден денс не можам да си го објаснам кое нешто подоцна медицински ми беше кажано како депресивен синдром а инаку работам стресна професија-адвокат сум , а по направени медицински проверки имав пореметен баланс на покачен шекер преку 8,триглецириди и холестерол.Од тогаш ми беше препишана терапија да пијам диазепам до 10 мг дневно и за покачениот крвен притисок 140/105 Бипресо.Трепаија земав околу 20 дена а со спроведениот режим на исхрана за кој и ослабнав ги доведив сите вредност во нормала-шекер,триглцириди и холестерол.Направив проверка на бубрези и срце и се беше во ред.По летниот одмор и за време на летниот одмор престанав да пијам терапија и се беше во ред некаде до средината на Септември 2012 година кога ми се повтори иста епизода но во многу поблага варијанта некако се средив со разговори со најблиски и стални прошетки и повторно престанав со терапија се до вчера односно денеска кога ми се повтори истата прва епизода како удар и потоа целиот испотев но не се срушив и немам такво чувство дека ке ми се случи или пак страв да ми биде но ете се случи. ШТО ДА ПРАВАМ не сакам да земам медикаменти но да се справам со ова, цврсто сум одлучен со ова да се справам. дали за овие денови да ја земам препорачаната доза на медикаменти да се стабилизирам ?не знам што да правам!Имам и мало дете одз акое морам да се приберам но некако ова не ме пушта. Причина за која мислам дека е тоа е тоа што за кратко време во местото каде живеам за кратко време од 1 година починаа двајца адвокати еден дури помлад од мене, кога треба да одма на судење во друг град како да добивам такви напади а и имав здраственби проблеми со детето за кое ме боли во душата. дајте некое ваше видување,потик или сл.Фала однапред
Депресија..кога би ја немало би било подобро но за жал во одредени периои поради одредени причини сакале ние или не се појавува..Е сега прашање е како се справуваме со неа и колку сме способни да ја надминеме..Најдобар лек за депресијата е дружењето со позитивни луѓе и почести прошетки на свеж воздух..Oвие периоди како што е есента..таа почесто се појавува..за жал
Овој пат се плашам дали ке ја пребродам депресијата,се борев со неа досега се успешно но сега мислам дека ми нема спас,се плашам да не се разболам секој ден се потешко и потешко ми е.....порано се мислев дали да разговарам со психолог,ама дури сега увидев дека ми е потребно да го сторам тоа а дали ке ми помогне не знам,депресијата може многу лесно да го сруше човек да направи да немаш волја за ништо,да размислуваш за самоубиства и ред други работи би сакала да ја искоренам од мене,ама не бидува....најтешката умствена болест е таа а доколки не зафати тешко нам.
Draga sweat moras da se poglednes vo ogledalo i da si kazesh "glavata gore, ma kakva depresija imam uste tolku mnogu nezavrseni raboti" ti si silna, mozes, sakash, Najlesno e da se predadesh no nishto nema da reshis taka samo ke zadadesh golema bolka na tvoite najbliski, zamisli nekoj od niv da razmisluva za samoubistvo, kako ke ti bide tebe? Te molam znam deka ti e teshko no morash da zaminesh kaj psihijatar i nishto ako ti dade terapija, vazno e da si pomognes zosto zivotot e pred tebe a posle toa se ke ti bide kako son. Pozdravce
1. Однесување - престанал да излегува - не ги завршува работите на работа - се повлекува од блиското семејство и пријателите - зависи од алкохол и средства за смирување - повеќе не ги прави работите кои му причинувале задоволство - не е во состојба да се концентрира 2. Мисли - Јас сум пропаднат случај. - Моја вина е. - Не ме бидува за ништо. - Ништо добро никогаш не ми се случува. - Не вреди да се живее. 3. Чувства - чувство на неиздржлив притисок - чувство на вина - раздразливост - нервоза - немање самодоверба - тага - несреќност - неодлучност - разочараност - нерасположение 4. Физички симптоми - постојано уморен - болен и исцрпен - проблеми со спиење - главоболки и мускулаторни болки - превртување во стомакот - изгубен или променет апетит - значително ослабен или поправен
Депресијата е болест, не е само период кој секоја жена го минува. Всушност од депресија не патат само жени има и многу голем број на мажи кои патато он истата. Тоа не е да се чувствуваш еден или два дена тажно.
Здраво до сите...Ете и јас како и многу од овдеги имаам тие синтоми на депресија аксиозност.. Па сакав со вас да го споделам и јас тоа... Прв пат ми се слуци пред 3години..Пиев лорселам и асентра...Толку добро се цуствував..Навистина лоресламот има дејство многу брзо...Амам јас продлзив да си ги пијам нормално,со надзор на психијатер...Се додека не ми се слуци една вецер ,,после три години вртоглавица со повракане....Веднасх бев хоспитазирна,каде сто лезев 15дена в болница..Ми ги направија,сите испитувана ,но не најдооа нисто..Докторите сумнаа на лорселамот,дека го направило тоа,и дека од три недели не смее повеке да се пие...откако ме пусхтија од болница..јас паднав повторно..тој страв,паника,лоси мисли....и како сето тоа повторно ке г поминам..Сменив психијатер,во кој веднас постепено ми го укинува лорселамот...И се цудесе како мозе тој доктор толку долго да ми го дава...сега само наутро ипоруцек од 1мг пијам лорселам,асентра од 50мг..и залиста навецер.е таа залистата го покрива лорселамот,бидејки лосо е да се остави наеднас..Сакав да прасам дали некој го пиел лорселамо??И какво искуствоима?И како да се повратам старата..Сум заборавила,како да се борам..И сајтови цитам,книги..нисто не ме дига..поздрав
povtorno jas ...Luge stanav mnogu rano...Kako se budam mi se pojavi nov sintom ...Sega pogolem strav ... ..Se prashuvam do koga taka....Pred saat vreme,mi se sluci nekoe trnenje so peckanje na celata glava,so prodolzenie na stud na grbot...Sto li ke e sega toa....Sakam da znam dali nekoj imal takvo neshto trnenje na glava,i dali e od aksioznosta so mi se slucuva...p.s. trnenjeto traese okolu minuta...pozdravce ..
Здраво девојки. Темава ми е многу опширна, пробав да го најдам одговорот на моето прашање, но треба многу да читам. Затоа еве ќе прашам одново, може ли некој да ми помогне и да ми даде препорака за некој добар и не многу скап психијатар кој се справува со депресија и анксиозност? Еве вечерва е новогодишна ноќ, а јас... можам да мислам само на тоа како мене ми е лошо и би сакала да не постојам...
Прво да ја смениш оваа змијава на профил одма тука негативно чуство се ствара ,кај ти текна змија,инаку знам јас многу добар психијатар од Битола.
Не знам дали смее вака јавно, но сепак ќе си кажам-Оди кај D-r Zaneta Karagoceva Prodanovska во Anima, brojot e 3133 066,работи со сини картончиња и само нешто незначително доплаќаш. Прекрасна е! Јави и се барем!
Многу ми е жал ако змијата ти ствара негативни чувства, но јас сум си вљубеник во змии. Сепак, ветувам ќе ја сменам.
Во моментов се осеќам грозно, имам некој комплекс на пониска вредност кој во моментов дојде до израз, се осеќам како да сакам да побегнам некаде и да не се враќам веќе затоа што се тука ме потсеќа на мене. Комплекс на инфериорност, отфрленост и потценетост, не знам зошто, мислам дека и оние кои се наоѓаат во депресија се чувствуваат понекогаш слично, како да не можат да се вклопат и прилагодат во средината, не знаат како да контактираат со другите, се чувствуваат чудни и поинакви. Сега се опишав себе. Се губам и не знам повеќе да зборувам. Многу иритирачко чувство, ме вади од такт и за малку ќе скршев нешто преска. Во основа имам често симптоми на депресија но ова само ме води во депресија затоа што се затворам, не знам да комуницирам со луѓе, чудна сум им и тоа ме потиштува,ме разочарува и се повлекувам. Така станувам осамена и депресивена. Проблемот е што заборавам како да разговарам со другите, како да кажам нешто, дури и кога го пишувам ова имам проблеми да разјаснам па бришам и однова пишувам реченица. Имате ли претстава што е ова што ми се случува и како гледате на тоа? Тотално сум непожелна во друштво кога сум во ваква состојба, а морам да речам дека и немам друштво и блиски пријатели поради тоа што често се осеќам вака и не знам како да комуницирам. Дали сте виделе или почувствувале вакво нешто, мене ми оди на нерви и не можам да се поднесам ваква.