И јас делам исто мислење со Зоки. Сега кога знаеш на што си, редно е да превземеш акции и да се запознаеш со дечкото, пошто каков и да е, нема тебе да те чека цела вечност. И за друг пат, немој да ги играш игрициве. Се што докажуваат е дека немаш доверба во него и оддаваш впечаток на личност која сеуште не е зрела. Со овакви потези се што можеш да направиш, е да изгубиш некого засекогаш.
Како вашите партнери се согласуваат со вашите браќа/сестри и нивните партнери и како според вас би требало да изгледа нивниот однос? Дечко ми и дечкото на сестра ми се разлика околу 10 год. Приметувам дека мојов не сака да се дружи, но бидејќи така налага ситуацијата сметам дека кога имаме некоја собиранка ќе се потруди да "истрпи". И мене лично некогаш ми смета, ама се додека е ок со сестра ми тоа ми е небитно. Да појаснам, дечкото е супер, само збори постојано, упаѓа во збор и кога ќе пивне не можеш да го станеш да си идеме. Вчера му беше роденден и бевме поканети и двајцата. Да не завлекувам, не сакаше да дојде.. Викам ок, јас ке идам да направам чест, и само да ти кажам дека не е убаво да не дојдеш ама ти си знаеш. И почна.. Јас имам др обавези, ја нонстоп праам ќеиф на др, немам време за себе, не можам да се дружам со дечиња и сл. Викам никој од тебе не бара да се дружиш ко што се дружиш со твоите другари, убаво е да направиш чест, ако не ради него, ради сестра ми. И мене мн пати не ми се седело со некој од негова околина, но сум седела и гледам да имам ок однос ради него. Ме налути што не сакаше да дојде, пошто во иднина ако останеме заедно сакале, неќеле ќе се гледаме, ма да уште повеќе ме налутија неговите зборови. Што мислите вие и дали имам право да се лутам?
Не мора да се дружи секој ден со него, ама поради сестра ти треба да го почитува, разбирам можеби тој дечко е напорен и слично, ама од почит према сестра ти мислам дека треба да отиде, еднаш или два пати ќе избегне, но постојано нема да може бидејки на тој начин тој ќе се одалечи од сестра ти, а и таа ако забележи може да биде ептен непријатна ситуацијата. Абе и јас не поднесувам некои личности од страна на мм, ама затоа пак не сум секојдневно со нив, на некоја собиранка одам од почит спрема мм оти сепак се дел од неговата фамилија, седам еден час и си одам. Тоа е Нормално е некој да не ти одговара за друштво или муабет ама ако ти е ептен близок неможеш да се однесуваш така. Го разбирам и дечко ти, тој тип не му одговара ама тебе она ти е сестра и со самото тоа кога таа ќе дојде некогаш логички е и тој да дојде со неа, тогаш што? Од дома ќе избега само за да не седи со него?
Истото го мислам, не ни барам да се дружат, доаѓал не викам дека не, ама вчера ме разочара. Не толку со тоа што не сакаше да дојде, туку со муабетите што ми ги изнакажа. Го разбирам, реално некогаш не може до збор да дојде, му упаѓа у збор, овој се нервира.. Ама дечкото си е таков со сите, не само со него. Мене ми е побитно што е сестра ми среќна со него и што секогаш ги испочитувал моите, и во добро и во лошо. Тоа што е таков го препишувам и на год.. Му викам ако ти планираш иднина со мене, ќе мораш да се навикнеш на тоа..искрено не би сакала во иднина да се натегаме на секое идење. Јас секако отидов сама пред се ради сестра ми, а него го извадив дека заглавил на работа. Не сакам да се инатам и да го направам истото, но како да го убедам дека не е во ред тоа? Можеше да дојде на саат време и да седи со мене,некако ме повреди тоа и се осетив ко да нема почит ни кон мене, ни кон моите. Не сум била во ваква ситуација, и некако ми е испомешано. Дали јас претерувам и му наметнувам "обврски" според вас?
Тогаш не вреди да се расправаш за дечкото од сестра ти. Сфати дека не го поднесува и премини преку тоа. Не вреди да си расипуваш однос ради трети особи кои денес се, утре не се.
Јас мислам дека си во право. Исто мислам дека не би бил он ич толерантен ако ти одбиеш да идеш СО него кај некој од негова страна, такви се.
Кај нас е 'нормално' да се дружиш со некој од 'култура'. Никој не мора да оди никаде, ако не сака. Ни ти, ни дечко ти. Ама ќе одиш и ти, и ќе му се лутиш на дечко ти ако не оди... и во брак ко ќе бидите, исто ќе биди... Оти: 'Шо ќе речат луѓето?!' И јас исто прам... И маж ми...
Не се работи за "некој" туку дечко на сестра ми со кој е заедно повеќе год со планови за иднина. Дечко кој за цела моја фамилија бил секогаш тука и за свадби и за погреби. Не ми е битно што ќе кажат луѓето, туку тоа што он е максимално испочитуван и од моја и од страна на моите, и нормално сакам да возврати со почит. Размислувам и за во иднина кога ќе треба да идеме кај сестра ми на гости, не сакам да го гледа попреку или за секое идење да се расправаме. Еве ни јас не сум толку блиска со снаа му, ама секогаш кога требало сум ја испочитувала како дел од негова фамилија. Не сакам да му наметнувам ништо, а и не е тоа постојано.. Толку ли е тешко тоа бе луѓе? Па не барам јас да иде секој ден на кафе ко со неговите другари.
Од искуство на "натегање" можам да ти кажам, дека работите нема да се променат во иднина, ако тој нема волја. Не вреди да зборуваш, да објаснуваш и да создаваш тензии меѓу вас, освен да одлучиш до каде е твојата граница на компромис. Не/културно секој има различни погледи и ставови. Сè што ќе одлучите е нормално за вас, а неприфатливо за другите. Секогаш поинаку се третираат различните постапки од општопознатите "така треба да биде зашто сите прават така".
Дечко ми на почетокот со мене не беше таков ама со тек на време многу се промени. Почна работата, па и друштвото тоест неговите другари женети а глумат ергени да му ја полнат глаата со разни глупости а он да оди по нивен памет. Неколку пати го фатив во лага, не признаваше ама некои работи се повеќе од очигледни. Нормално изгубив доверба во него, колку и да пробам да верувам пак едноставно не можам нешто ме кочи не е тоа тоа. Не знам од каде излезе идејата со прстенот, навистина не очекував. Се збунив многу а и нанервирав уште повеќе. Неговите секој ден а и тој со нив напнуваат кога да дошле да ме побараат не знам веќе што да правам. И моите ми вршат огромен притисок, тие се постари луѓе и поконзервативни. Јас го сакам дечко ми и мжожеби натаму ќе се средат работите меѓу нас ама не сакам да брзам со ништо официјално. Пробав да зборам со мајка му и да и објаснам што и како стојат работите пошто очекував разбирање. Ама добив одговор дека сите мажи биле такви лажеле и ми се налути јас не сум била сериозна. Не можам веќе.
Тие можеби си го знаат синчето па ајде сега прилика да се ожени,немој да дозволиш никој ама баш никој да те предомисли,верувај и на својата интуиција и чувства,тоа е она вистинското. Можеби за некого е доволна љубов ама за тебе гледам не,и јас сум таква,ако не можеш да преминуваш преку лаги и лабилен карактер што оди по умот за другарите,тој не е за тебе и не очекувај дека ќе се смени,нема.
Не си ставај здрава нога во трн свесно. Не си во шеријатска земја па да немаш право на глас и да те командуваат старите и да склопуваш брак ради нив. Имаш избор и исклучиво твој е. Сама си го кроиш животот, да не биде утре некој деуг кривец когс ќе те читаме у Брачни проблеми и во темата за свекрви. Јасно е во кој правец иде ова.
Eve i razlicno masko mislenje. Vrskata ne e samo peperutki i uzivanje, tuku i kompromis i zrtvuvanje za partnerot. Devojkata ne go tera da odat da go osvojuvaat Karakorum, tuku da se strpi saat vreme nesto sto nea i znaci ocigledno. I po mene pogolem problem e obrazecot na negovoto odnesuvanje, ova sigurno nema da e edinstvena problematicna situacija. Sekogas vo zivot ima vakvi situacii, dali e baba, tetka vo prasanje ili vakov slucaj. Sekogas sum pravel izlez od komforna zona i ne bi bil so devojka koja ne saka barem malku da se zrtvuva zaradi drugi ludje. Toa e sebicnost i samozivost.
Раскини ја веридбата. Одма! Шо е то притисоци од сите страни??! Мора да те остават сите на рает, со ладна глава да донесеш одлука, а не вака.
@m.m12345 на почеток сите се добри, подоцна на некои од нив им паѓаат маските. Пак ќе кажам, ти ќе бидеш во брак со нив во иднина, не останатите. Престани да тераш ќеиф на другите, и не се теши дека работите ќе се средат, можеби моментално ама не и за понатаму. Проблемите не се решаваат со прстен на рака. Ама одлуката е твоја. Со среќа.