Дефинитивно треба да олабавам, знам секогаш се тргнува од тоа дека се има ниска самодоверба и слично но јас немам проблем со самодоверба, туку не знам како да го контролирам тој момент на љубомора. Во минатото сум имала неколку врски кај што ме изневерувале и секогаш тргам со таа помисла.
Истото го мислам, ние сме различни но секогаш сме се надополнувале. Ако ги одземеш овие работи ние имаме стабилна врска но ќе се случи некој ваков проблем и после тоа следува период на расправии и караници.
Затоа што тргаш со таа помисла сама си ствараш тензија и напнатост, после тоа го исфрлаш врз партнерот, ваквиот однос не знам колку време ти трае ама ќе почнеш да го гушиш, ако е подолго време веќе и сигурно го гуши за се да дава отчет. Неговото понашање и за тоа што ти рекол која си ти да му кажуваш што да прави е поради твоето однесување кон него, затоа што го притискаш и напнуваш со љубоморни испади, едноставно му има дојдено преку глава и поради тоа така рекол. Едноставно кога е он излезен со другари, излези и ти со другарки, зошто седиш дома и го чекаш, тебе седењето сама највеќе ти влијае на размислувањето.
ако така продолжиш и го напнуваш без реална причина на крај навистина ќе те изневери. Еве тргам од мене. Да ми досаѓа секој ден со такви прашања, кај си, што си , зашто вака зашто така, со кој си која ти е овај онај, па ќе ми пукне филм и навистина ќе изневереам само за да има за што да збори и да се нервира. Никој не е ничија сопственост.
Проблемот е што сум свесна за сето тоа, и јас истото би го напраила и сум имала такви дечковци во минатото но јас сварно не знам како да се справам со љубомората.
Е ама нели заедно сте со години, дури и живеете заедно. После толку години уште ли се сомневаш дека може да ти прави нешто зад грб? Знаеш и самата дека нема ништо, а упорно љубомориш. На кого си љубоморна, на другарите ли?
Немам да ти дадам конкретен одговор, најверојатно на помислата дека е искочен без мене или дека некоја ќе му се пушти и слично.
Е па врзи го дома за радијатор... а ти ако си свесна за твоите постапки побарај си психолог и најди го коренот на таа твоја љубомора. Поработи на себе. Љубоморните особи како тебе се несигурни во себе си.
Ако гледаш така и на работа можи некоја да му се пушти и во кафич дури со до тоалет и на фб некоја да му пиши без да видиш, нели ? Не знам како сте долго време заедно, ако си премногу љубоморна и сакаш секој негов чекор да го знаеш и ти смета ако излези сам. Од тоа произлегува шо ти рекол дека не го интересира твое мислење и како да прави. Искрено јас во ваква врска би откачила одма и љубов ќе ми помини и се. Не го гуши дечкото дај му простор, најди се некоја занимација или хоби или излези и ти кога ќе излезе тој со другари. Не можи тој да биди само со тебе и секоја секунда да ти кажува шо прави, не е роб. Ако сакаш да го задржиш олабави малку.
@Bejbi07 Немаш доволно доверба во самата себе, сметаш дека не му си доволна, па секоја женска која стапува во контакт со него ја сметаш како потенцијална закана и конкуренција. Што ќе добиеш ако ја контролираш личноста која тврдиш дека ја сакаш? За да го задоволиш твоето его и да го претвориш него во марионетка. И зошто да го чекаш кога некаде е излезен? Не се затворај дома, живеј го животот кој не се врти само околу дечкото. Ако продолжиш вака, врската нема да ти продолжи.
Potoksichni lugje od ljubomorni nema. Najteshki za podnesuvanje, i od najmala sitnica mozhat da napravat skandal. Morash da namalish so ljubomorava, iskreno ne znam kako ushte te trpi dechkoto ako sekoe iskachanje praviah skandal i mu go vadish niz nos, ako posle sekoe iskachanje so drugari do pokasno go prashuvash "kaj si do sea" namesto "kako si pomina". Najteshko e funkcioniranje so vakvi lugje. Zamisli se na negovo mesto. Zamisli toj da e bolno ljubomoren. Kako bi ti bilo tebe? Ako za se pravi skandal, pa da treba da se opravduvash. Definitivno si mnogu toksichna lichnost za dechko ti i idi na psiholog, olesni si i tebe i nego.
Сепак со контролирање нема да спасиш ништо. Пред да изреагираш бурно или пред да му замериш нешто само сети се дека резултатот од тоа веќе ти е познат. Секој сака слобода и доверба во врска.
Најпрво би сакала да замолам да не ме сфаќате дека тролам, или дека измислувам да ми биде интересно. Имам 28 год и бев во долга врска која беше ужасна полна со недоверба, лажење и слични проблеми. Додека бев во таа врска постојано размислував на дечко од основно. Дечко со кој не сум имала ноту бакнеж ниту врска, но секогаш сме имале посебен однос. Секогаш пред мои другарки знаел да ме забележи дека имам некаков проблем и да ми понуди помош, решение. Од секогаш ми бил мил и бил на посебно место кај мене. Тоа и го примети тогашниот дечко и доста расправии имавме околу него, љубомореше и слично. Неколку пати ескалираше и со тепање. Во тој период само он имаше забележано дека сум физики малтретирана и ме убедуваше дека морам да ја прекинам врската. Потоа заради љубомората од страна на дечко ми изгубивме контакт. Додека бев во таа врска, додека имавме прекиди два пати само се случи да излеземе да прошетаме, без да разговараме за дечко ми, само се гушнавме меѓутоа ништо повеќе. Пред да се фатам со дечко ми сп него имав поблизок однос, можам да кажам и дека ми се пушташе меѓутоа во тој период јас тоа не го гледав така затоа што омаше 15, 16 години и таков беше со повеќето женски. За кога ја почнав врската со тогашниот дечко неколку пати да ме посоветува дека тој дечко не е за мене и еднаш дури и ми префрли во смисла јас те молам три години да се фатиме ти излагаш со лигуши.. Знам дека можеби ќе добијам критики што додека пдев со дечко ми постојано мислев на него, посебно за време на тие караници и физички/психички малтретирања. Постојано се надевав дека баш он ќе ме спаси. Знам дека звучи забегано но во тое моменти само тоа ми се вртеше низ глава. Постојано го сонував, особено го сонувам последниве 3, 4 години. Соновите се скоро секогаш исти, заедно сме и среќни сме. За да пред некој ден дознааж дека запросил друга девојка. Му честитав, ми кажа фала. Толку беше од комуникацијата. Цел ден го поминав плачејќи, и во неверување. Се молев да не е точно. И сега плачам. Се каам што никогаш ништо не му кажав а сега е веќе касно. И знам дека можеби ова не е нормално за 28 годишна девојка но се чувствувам беспомошно. Буквално имам чувство како да ми починал член од семејството. Не можам да функционирам.. цело време ми се врти сликата од прстенот во глава и им ги пречитувам коментарите и честитките. Се осеќам како луда. И никогаш нема да си простам што никогаш не се осмелив да му кажам било што. Не можам да верувам дека ќе се жени.
Ме наежи.. Прво се надевам дека си завршила со идиотот кој те малтретирал. Другиов остави го да биде среќен, а ти дај му време на времето и чекај да се појави некој друг со негови карактеристики. Би сакала да збориш да го прашаш дали стварно ја сака и некако магично да ти се врати, Али невозможно е. Сигурно понатаму ќе имаш ваква личност, искористи ја не ја пропуштај.
Неколку пати се осмелив да пишам дека се надевам дека знае што прави, ама не се осмелив да го пратам. Се чувствувам како најголем дебил. Не знам што чувствува не знам што мисли.... ја немаме таа блискост што сме ја имале некогаш но знам дека никогаш нема да си простам што не си дадов шанса за сето ова време што не се осмелив да кажам ништо, што секогаш чекав подобра прилика за разговор.Не можам да ја опишам болката што ја осеќам. Дури и да најдам некој таков секогаш ќе ја осеќам таа празнина. Вака ужасно не сум се чувствувала ни кога сум раскинувала врски, како сега кога се работи за особа со која не сум ни била никогаш со неа. Буквално незамисливо ми е дека никогаш веќе нема да може да биде тоа што можеше да биде. Ужасно се чувствувам.
Не пишувај ништо. И зошто воопшто се измачуваш мислејќи на него, реално и не си изгубила ништо. Ќе си дојде твојата прилика.
Се надевам дека повеќе не си со личноста што си била тој долг период и што си доживеала се освен љубов. Можеби мојот одговор ќе биди искритикуван сега, но доколку мислиш дека сеуште чувствува нешто кон тебе, пиши му ја таа порака и ич не се думај. Ако веќе се каеш за се што не си направила сега, уште имаш време да смениш некои работи. А доколку поминал долг период и веќе му си паднала во заборав, тогаш немам некој совет освен: Инвестирај повеќе во себе, порасни умствено, интелектуално, душевно и емоционално. Телото само ќе ти каже каде понатаму, се најдобро