Ја ја сфатив дека нема друг контакт освен неговото живеалиште. Да отиде без заеднички пријатели у друг град и да го бара "еј здраво ме памтиш" е малку незгодно. Е сега ако имаат заеднички пријатели нека одат заедно или у неговиот град или на некое место. Па и подобро ќе го запознае. А без заеднички пријатели најдобро да го побара на социјални медиуми
Фала ви на советите. Ама навистина на социјални мрежи не можам да го најдам.Мислам го најдов само на фејсбук ама има стари слики и веројатно не го користи веќе подолго време. А на инста знаеме сите дека не сите се потпишани со име и презиме па не можам да го најдам. Инаку не реков дека му ја знам домашната адреса и не би идела до дома кај него буквално хаха знам дека е тоа ептен манијачки. Само знам местото каде што живее а тоа е мало место каде претпоставувам дека лесно ќе го најдам ама ми беше дали е океј така зошто друг начин немам И не, немаме заеднички пријатели од далеку различни места сме.
Свесна сум дека сум затрескана хахах ама јас сакам да го најдам само најпријателски навистина. Од причина што сакам да останам во контакт со таква личност па и да е пријателски. Сакам да знам дека јас што е до мене се сум си направила, да не ми биде криво па и да има девојка. Другото нека биде како што треба да биде.
Затресканост, заљубеност и пријателство, не идат баш ама ок штом викаш. Може па и ќе станете пријатели, не се знае тоа. Вака е стварно заебано кога ќе сретнеш некој, два реда муабети како што викаш сте напраиле само, а толкав впечаток ќе ти остаи, што не можеш од глава да го извадиш и сеа дека немаш контакт па се нервираш иако ете го знаеш местото од кај што е. Што да кажам, ако толку многу сакаш, може треба да ризикуваш, да пробаш, да видиш, викаш спремна си и да си се помириш ако нешто тргне како што не си замислувала.
Имам еднаш веќе добиено корпа порано и ми беше многу полесно искрено после тоа, наместо да се измачував што би било кога би било. Мене некако тоа повеќе ми е тешко, а вака сум пробала, не иде, не е обострано и готово. Инаку ти благодарам за тоа што ме разбираш
Zdr me interesira mislenje i sovet♡ Sto bi napravile, posle dolgo vreme da nemate kontakt so licnost...Poradi nekoi pricini, morav da stavam kraj..I sega mi pisuva kao, ja sum bila kriva sto sum prekinala kontakt* a nikogas toj ne me pobara, eve sega nesto pocnavme muabet posle 3 mesecii, na pocetok me obvinuvase, a sekako i toj e kriv, poveke od meene, bidejki me ignorirase...I imavme.raspraavii... Random zborevme nesto, ne spomna za viduvanje, ali kako da pottiknuvashe so razgovorot natamu, deneska cel den ne mi pisaa..Okej ne sme vo vrska i ne forsiram, sepak toj covek za mene ima ostaveno golem trag vo mojot zivot, go znak podolgo vreme, mislev deka sum go zaboravila ama ne emocciite se javia pak sto mislite treba da napravam? I ako se vidam, za sto da zboram e najispravno, sakam da prodolzam so nego, mi nedostiga mnogu imase i ubavi momenti koi gi pamtam..
Според мене пишал за да види дали има шанса со тебе. Предходно не те побарал. Делува како да нема сега каде, или не нашол друга па тропа на стара врата. Мој совет продолжи понатаму без вртење назад. Сега бидејќи те фатила носталгија ги памтиш само добрите моменти, а што правиме со лошите? И тоа рендом иницирање на муабет, а без отворени карти и од старт да понуди да се видите, за да знаете на што сте. Е најголемото црвено знаменце. Нема каде дечково или сака две столици
Прави онака како што ти кажува срцето. Моменти биле и поминале. Сепак ти знаеш што се сте поминале, колку е искрен,и колку сте спремни да работите на вас.
Исто ко јас да се читам пред некоја година. Јас бев во врска со тип што беше многу дружељубив и што се понашаше вака на социјални мрежи. Буквално неговото име стоеше под секоја слика на девојките што ги имаше за пријатели. Го седнав на маса и му кажав дека ми смета, посебно кога се работеше за слики каде што девојчињава имаа покажано малку повеќе отколку што треба. На почетокот му беше смешно, као љубоморна сум, не треба да бидам таква бла бла. За да веќе кога по вторпат му беше кажано, почна со коментари од типот: ти имаш нула самодоверба; тоа се само другарки, тоа се само познанички, па ти ли ќе ми кажуваш јас што да правам и сл... Раскинавме после ради други причини, ама чим нешто ти смета разговор и само разговор, па ќе видиш после што понатаму.
Колку и да мислиш дека ја сакаш почитуваш и че надмините се, или што и да ти рекла, е одличен манипулатор. Батали ја, и да не се замараш со оваа, че се поболиш.
Дечки ми треба совет пак…. Постојано се прашувам Како некој може да биде толку тврдоглав? Како може до толку да се нема осет? Едноставно како може да е таков после толку време… Врска на далечина иако живееме на 6 километри, се гледаме еднаш во неделата (макс 2) бидејќи дечкото е зафатен, 2 тренинга мора да се направат во денот ама за со женската време- еднаш неделно. Јас го прифатив ова као ајде ќе биде боље, ама дечкото значи ни на една основа не се труди да не го осетам ова негово отсуство (во смисла се слушаме 2 пати дневно по 1мин). И на тој краток разговор ќе си кажам ја се за денот, а он ќе каже а супер јас ќе спијам сега- не ми ни дава простор да бидеме емотивни блиски, спушта муабет (таков си бил одсекогаш, да ги влечеш од него зборовите како со клешта и тогаш нема да каже општи и глупави работи а не пак некои поголеми ствари). И ајде си викам може е нормално со години сме заедно, но јас се чувствувам осамено. И сме правеле муабет за ова сум пробувала и со добро и со инат и лошо и секогаш јас сум кривата, едноставно не знае типот како се комуницира. Последниве неколку дена се слушавме многу ретко и кратко, ме праша пред некој ден зошто си лута и му кажав во смисла еднаш дневно се слушаме и само ми кажа не не е така во смисла како почнуваш пак глупости дури и цинично се изнасмеа и толку од разговорот. Јас се однесував вчера поладно со него, типот се налути премногу, ми вика ако уживај си само така ти продолжи на што јас му одговорив со океј, и цел ден потоа не се јави (а не планирам ни јас). Лут е бидејќи сум му одговорила на пораката така а он денови уназад е ладен према мене. Значи он сака јас да трчкам по него, да види дека сум загреана дека му кажувам убави зборови (што секогаш го правам), а кога ќе ги побарам и јас внимание и љубов не добивам ништо - само спуштање на муабет. Дали јас погрешив што лошо ги ладно му одговорив на пораките? Дали да го побарам да разговараме? Пробувам сама да си одговорам едноставно зошто го прави ова, како што растеме заедно се станува поинателив и воопшто неќе да признае свои грешки…
Девојко уште после првите 3 реченици се чудам зошто си воопшто со типов? Очигледно еднострана е врскава... Па уште и се лути ако добие ист третман. Замисли во брак како ќе ти е со некого што незнаеш ни деновите како му минуваат што се вика... Ако едноставно сте различни карактери не е тој за тебе...
Ти ги прочитав и предходните мислења. Ако ова е истиот дечко, тогаш овој проблем се провлекува подолго и е дел од неговиот карактер. Одбивање на разговор, без обзир за другиот, целото тоа себично однесување си е дел од него. Цело време е еднострано давање на внимание. Не можеш да ги смениш луѓето, твое е дали ќе го прифатиш каков што е, или ќе прекинете да се гледате.
Според мене во врска не мора да се гледаш секој ден, нормално е тоа но во зависност од тоа колку години имате и колку обврски имате. Ама некој да не оддели време за тебе,а да може два пати да оди на тренинг не ми се допаѓа. Барем да го надомести тоа ете со зборување подолго на телефон ама ни тоа не го сака. Мислам најдобро е отворено да го седнеш да си направите муабет и да му кажеш што ти смета ама да не ти одбегнува да ти одговара или само да рече дека ќе биде подобро. Знам дека не ти е лесно да прекинеш врска ако го сакаш а особено вака ако е подолга. Ама размислувај и за во иднина како ќе ти биде да живееш со таков човек ако не проба да се смени на подобро.
Од обичен разговор стига до голема караница- секогаш сум имала нешто да ми смета едноставно требало да го разберам дека е зафатен. Јас договарам нова година, јас барам места за одмор, идам носам пасоши итн… и за се тоа добивам: не можам сега со твоите глупости, стварно немам време крај краева дома ќе останам за нова година.. (и така последниот ден уште немавме план за нг, среќа пак по мое залагање и молење на дечкото отидовме на журка каде што јас најдов карти).. Настрана сите овие залагања едноставно и кога ќе се потрудам не се цени тоа, кога ќе пробам да комуницирам му нагласувам не се расправам со тебе сакам да разговараме на убав начин и да си најдеме средина и џабе! Ескалира во караница, во викање итн.. И после е со кренат нос, он е лут, а што е до мене најубаво е воопшто да не збориме за проблемите значи се убаво под тепихче. Сега и да пробам да разговарам со него ќе биде инаетлив и нема да сака да ме сослуша и шак пн ќе биде жртва а јас лошата затоа и не ни сакам да го побарам. Едноставно не може да се седне и да се позборува со типот.
Види ти најдобро знаеш како се чувствуваш, ти колку и да ни ја објаснуваш ситуацијата нема да можеме ние скроз исто да ја осетиме. Во врска мора да можете отворено да зборувате за се што ви смета и на двајцата и тоа да не се сфаќа како караница. И двајцата да се трудите да се подобрите за да ви биде подобро. Тој е свесен дека тебе ти е убаво да излезеш да прошеташ а тој не сака. Па и уште не цени кога ќе се потрудиш. Според сега ова што го напиша јас мислам дека најдобро ти е да ја прекинеш врската со него, знам дека е тешко ама и сега ти е. Ќе помине со тек на време и ќе си најдеш некој кој ќе знае правилно да те третира.