Е така малку позитива!! Убаво ви кажа @natemila фрлете малку на љубов! На по едно цело и на сабајле и пладне и навечер
Абе ние мoжеме, aмa прaшaње е дaли мoжaт oд спрoтивниoт пoл дa издржaт... Ќе требa дa ги стaвиме и нив мaлку нa терaпијa...хaхaхa
Некој совет во врска со утринска анксиозност? Имено, не сакам да се будам порано од 12... Ќе се разбудам наспан и во 9, 10, ама секогаш сонувам пререални сништа и страв ми е да се разбудам, како да не сум подготвен за предизвици. А не дека нешто лошо ме чека. Немам конкретна причина да се плашам, ама ете, не сакам да се будам рано. Од друга страна, прекрасно се чувствувам ноќе, кога знам дека повеќето имаат заспиено а јас сум буден. Тогаш сум најмирен. И седам до доцна, тогаш живеам и убаво ми е. А не е здраво. Трае веќе 2-3 години... И кога ќе се разбудам се чувствувам засрамено, бескорисно... Можеби е до периодот во кој живеам, таков ми е... Имам шанси да се вработам, но некако тоа чувство на утрински страв ме спречува во тоа...
Lele kolku vreme trae ova ko ke be fati kako del od rabotite da ne gi gledate celosno? Loso mi eptem depersonalizacuja me fati kaj drugarka sum nemozam Doma da si odam
Луѓе, ова сега ме дотепа. Само што ми кажаа дека на колешка и се слошило паднала во кома и крај. Умрела!!!!! Едвај пишувам ова не требаше сега рацеве ми се тресат
Срцка....за жал луѓето се раѓат и умират...тоа не треба да ти создава дополнителна паника. Едноставно треба да се помириме со фактот дека луѓето си умират тогаш кога ни е пишано. Затоа додека сме тука да си го направиме животот убав.
Lele abe tesko da sluslis deka umrel nekoj sto sekoj den go gledas I rabotis so nego, nekoj podalecen koga ke pocine ne se traumatiziram AMA nekoj sto sekoj den se druzam bogami odma ke se zdrvam.
Luge ne da se zdrviv ne funkxioniram gi imam site simptomi ako vecerva ne zavrsam na itna dobro ke bide
И мене истото ми се случува. Некако рационално објаснување за да се тешам ми е дека едноставно животов ми е срање во моментов и дека заради тоа сакам да го пролонгирам времето на спиење, не сакам да се соочувам со реалноста. А колку што имам читано ако човек е доволно наспан, кога пак ќе легне да спие (а реално телото е одморено и нема потреба да спие), во таа дремка, во тој недлабок сон, често можеме да сонуваме така - реални работи. Во суштина статијата беше нешто околу.. зошто се будиме од бурен сон и објаснувањето беше дека.. кога телото е одморено го тригерира мозокот да се разбуди и на еден начин му прави предизвици кои ќе не дрзнат да изреагираме некако со што би станале, би се разбудиле. Без разлика во колку ќе си легнам, можам во 7, во 9, во 3 по полноќ да легнам и пак ќе спијам до 12-1. Пробав да вклучувам аларм, демек секој ден 10 минути порано да станувам за да се доведам во нормала ама не можам и не можам. Ако имам некакви обврски од сабајле, не спијам цела вечер и продолжувам кај шо треба да одам. Навечер учам, додека не се стемни не можам да се сконцентрирам. Џабе спуштени ролетни, џабе се. И у 11 навечер кога ќе ми светнат очите, мозоков ми функционира ко да сум испила 3 енергетски одеднаш. Често останувам до 5-6-7 сабајле за да извлечам нешто продуктивно. Because procrastination. Барам и јас лек за ова, овака ми е од кога сум на факултет, веќе 4 години, а последнава година се осеќам како паѓам у дупка, не можам да најдам начин да се спасам.
Ете... Ко да си ја прочитав сопствената приказна !!! Ис-то е и кај мене... Ох... А еве сеа додека пишувам (22:00) некако ми се приспива. Што е најјако - дури и коа ми се приспива ја одбивам и чекам покасно да дојде ))))))))))))))
Непочитување на природниот инстинкт.. Во нормално општество сега треба сите да легнуваме на спиење.. Јас сега сум најбудна и најсвежо се осеќам од цело деноноќие. Ќе ме држи до кај 3.. И одвај чекам сите да легнат на раат да си праам се шо треба да праам. Иако живеам у куќа од скоро 300 квадрата со уште 2..
Епа да, и јас чекам. Еве сега цимерот од другата соба тропка у кујна, мене тоа ме вознемирува, не сакам! Хахаха смешно е ама и не е , искрено... И - да: сите спијат. Јас сум моментално во Словенија и потврдувам дека е нормално за младите да заспиваат во 22, максимум 23:00. 00:00 е веќе нешто WOW , ко за нас што е седење до 5-6 сабајле. И секогаш ми е чудно кога ќе ми речат дека ќе одат на спиење и дека стануваат во 7, 8 или 9 зашто така им е супер. До сега некако ми беше океј, ама во последно време, како што кажав погоре, почнува да ми претставува проблем ова ((((
На пример јас немам гајле со спиењето кога и да си легнам дали во 22 или во 3 секогаш се будам во 10 , се е навика , една недела со сила станувај во 10 после се навикниваш
Денес бев во Веро, и у тој затворен простор коа ме фати една паника, дереализација..Се како на сон стана дури луѓето не можев да ги исперципирам оти се стана премногу раздвижено. Мислев ќе се изгубам и угушам, а што е најтрагично не одам прв пат таму, туку деновиве се натаму ме носи патот и пак истиот страв, еве денес дури и бетер. Ама останав до крај, не излегов надвор и покрај превисоката тензија што ја чувствував ради дереализацијата. После бев во ГТЦ сама среќа супер се снајдов и бев подобро.. Сега се частам со чоколадо ради претрпената тортура, па на спиење.
Не знам зошто ама и јас не ги сакам баш затворените трговски.Веро ми е онака ок ама сити мол мислам дека ќе приумрам Толку е голем,толку многу луѓе,гужви мислам дека се губам.