Таа грутка во грлото е основен симптом за анксиозност. Игнорирај ја. Човек не може да се загуши сам од себе, ниту да снема комплетно воздух без физичка причина (а ти ја немаш). Медицината не познава таков случај.
Izgleda sve e od vremeto izgleda sve e od vremeto ili neznam sto i ja so nozete katastrofa sum i so disenjeto
Дечки јас сум на одмор во Турција као дојдов на брат ми друштво да му правам ама на сила сум. Значи 3 дена осеќам како боцкање во десната страна на главата и кога одам по вц морници ми поминуват низ телото и ми се ежи главата. Си правам разни филмови као да имам тумор и ме фаќат паниките. Хелп ми.
I mene pak mi e matno vo glavava neubavo cuvstvo i na zeludnik mi mava,tezok slucaj sme site hhhhh porano mislev samo jas sum takva ama mn sme bile kako za uteha
Периодов ми е катастрофа, под стрес сум секој ден, дури денеска цела соба лом ја направив. Одамна се немав видено во вакво издание. Имам вишок на енергија нема кај да ја потрошам.
Познато ти е чуство во таква состојба некој да те изнервира ? Јас тогаш бесот неможам да го контролирам
Да, јас само почнувам да плачам, и да се обвинувам себе си дека сум глупава и наивна затоа што ништо не правам.
Ne mi e jasno koga si vo vakva sostojba zosto ti ide odvnatre od dusata da plakas ili da vikas na cel glas za da se olesnis?
Затоа што сум премногу емотивна, и периодов ми е се така со плачење. Малце да и се развикат дома и плачам.
I jas ama pred da mi se pojavi ovaa sostojba ne bev mnogu emotivna.. Neznam ne sum naviknata vaka ne se ni plasev ni nisto..
И јас така, сега се плашам да се смеам, се плашам од се. Плачењето ми остана, апсолутно за ништо можам да се расплачам. А, некогаш кога почнувам да плачам и се скривам во соба и кога ќе дојде некој од моите претежно татко ми и од нервоза почнувам да се дерам како луда. И кога ќе видам дека се труди околу мене за да се смирам, само ќе продолжам да плачам, без да кажам за што.
Тешка е анксиозноста. Се смета за состојба а не за болест и се лекува со правилен начин на живот и на размислување. Инаку удира на се. Мислиш дека органски боледуваш до нешто, одиш на испитување, се е во идеални граници (крвна слика, притисок, и сл). Не ја посакувам ни на душман, а камо ли на пријател. Треба и медикаментозна терапија, но и здрав начин на живот дефинитивно, прошетки во природа колку што е можно на сонце (Витаминот Д ми кажа специјализантката дека е добар за нервите), колку што е можно повеќе да го искористиме сонцето додека го има, витамини, и по можност Јога или вежби од тој тип.
Ако сте веќе решени, почнете но постепено. Никако нагло, ќе му дојде како шок на организмот. Поддржувам !
А зошто се труеш, откажи ги додека не си станала зависник. Тоа само понатака ќе преиди во една заразна навика.
Прво прифаќање, па после успех. Често читам коментари еве се појави пак, па како да не се појави кога не си ни заминала? Може и нема да си замине 100 посто никогаш, ќе остане дел што секогаш ќе не потсетува на една болка и издржливост. Анксиозноста е шанса за нов живот, да ве потсети да живеете. Зошто се јавила? Затоа што не сте живееле, не сте се сакале себе си. Сменете го тоа. Да лекуваме причини, а не последици. И тешко е знам. Тогаш си велам, во ред има и такви денови, ќе биде подобро.
Хм немора да значи дека анксиозноста ти се појавила бидејки не си го живеел животот јас едвај чекам на пример да бидам како пред анксиозноста таков живот да имам..
Не е настинка, па туку така да се сфати. Анксиозноста е нешто како стрес кој се акумулирал со години, и сега се манифестира. Не е едноставно, лекувањето оди долго и неможе со некаков посебен режим на исхрана, туку медикаментозната терапија е на прво место, па потоа пожелни се психотерапии, и физички актовности.