Анксиозност

Дискусија во 'Психологија' започната од dunja, 12 јануари 2010.

  1. Missy980

    Missy980 Активен член

    Се зачлени на:
    24 август 2017
    Пораки:
    116
    Допаѓања:
    93
    Пол:
    Женски
    Ви се случува ли поради анксиозноста да не можете да доседите со луѓе, да не ги слушате што зборуваат, се да ви е магливо?
    Јас веќе престанав да патувам, немам желба да се дружам, мачна ми е самата помисла дека треба да седам со луѓе и да ги слушам што зборуваат, буквално се ми е магливо.
     
    На lovestonedd, La diabla и Ringishpil_ им се допаѓа ова.
  2. bubic.k

    bubic.k Популарен член

    Се зачлени на:
    10 март 2014
    Пораки:
    1.025
    Допаѓања:
    3.783
    Пол:
    Женски
    Дали имате чувство дека сте виновни за се или пак да се осеќате безвредно? Само тешко на душава ми е , нелагодност некоја
     
    На Scorpio87 му/ѝ се допаѓа ова.
  3. Ketchup

    Ketchup

    Се зачлени на:
    23 декември 2014
    Пораки:
    6.796
    Допаѓања:
    46.427
    Јaс кoгa и дa излезaм вo пoследнo време, сo силa збoрaм, сo силa се смеaм, буквaлнo не сум зaинтересирaн.
    Мoментaлнo не, нo имaлo и тaкви мoменти, нaјчестo кoгa ќе се искaрaв дoмa сo мoите.
     
  4. martin01

    martin01 Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 декември 2012
    Пораки:
    494
    Допаѓања:
    530
    Пол:
    Машки
    Da.
    Nemora da se ima anksioznost za da se pojavat tie simptomi. Pad na sejker vo krvta mozi da dovedi kako da lebdime i koga zboruva nekoj go slusame kako nejasno smeta zboruvanjeto ni pravi macnina. Pogledot e nejasen kako zamagleno kako visok svetlina :) grozno custvo.
    Najcesto mi se desava to koga sum gladen pojke od 2 sati i sekogas na tabota mi se desava,nemozam da dodrzam da doj pauza da se trgnam od dosadnite lujge.
     
    На Nigredo Odor и Missy980 им се допаѓа ова.
  5. Katty52

    Katty52 Истакнат член

    Се зачлени на:
    11 мај 2017
    Пораки:
    243
    Допаѓања:
    345
    Пол:
    Женски
    Здраво на сите. Сакам да ви кажам еве неколку работи од искуство со анксиозноста и тоа дека иако се изборив, кога имам стресни моменти повторно се чуствувам анксиозно, ама факт е дека секој човек се чувствува АНКСИОЗНО понекогаш. Само што ние што премногу читаме на интернет се повеќе и повеќе и затоа си мислиме дека знаеме се за анксиозноста и така постепено тоа се почесто и почесто ни се случува. Еве тука на форумов има луѓе кои дури 10 години се борат со анксиозноста. А зашто на пример некои луѓе што еве се осеќаат потресено и слично не велат дека се анксиозни? Затоа што тие не ни знаат што е тоа анксиозност. Никад не искуцале на интернет ' Зошто срцето брзо ми чука, се потам, и се плашам', па за да им излезат одма 'Симптоми на анксиозност' и така одма тие се замислуваат во таа анксиозна состојба. Го знам ова по себе. Бидејќи мене не ми требаше доктор за да ми го каже ова. Самата си го прочитав си ги утврдив симптомите и готово Анксиозна сум. И така ден по ден.. секој ден читање околу анксиозноста, така и го најдов форумов, а и верувам сите го најдовте форумов поради тоа што сте истражувале премногу за анксиозноста А понекогаш се прашувам, што ако не постоеше интернетов и никогаш не дознаев што е тоа ансиозност. Никогаш немаше да се будам и заспивам со мислата еј анксиозна сум. Сето тоа ќе беше многу поедноставно и брзо ќе поминеше. Ама за жал не беше тоа така. Секој ден одење на доктори за да те уверат дека не ти е ништо дека самиот ум те мами.. Ама јас тоа, исто како и сите вас , не го сфаќавме озбилно. Ќе збориме со стручни лица тие се ќе ни објаснат, си идеме од кај нив среќни расположни, но дома после 2 саата пак исто. Пак срцето или ќе ни подрипне, или ќе ни затрепери некој дел од телото, па дури и прст да не здоболи одма почнуваат тие црни мисли да навираат. И тогаш започнува тоа срцебиење, потење, паника. А некаде длабоко во нас знаеме дека ништо нема да се случи и чекаме тоа да пројде. Значи секогаш пред да дојде до таа паника најпрвин мислите нас ни се појавуваат. Ова ќе се случи, сега ќе умрам готово. Значи ете тоа е тоа што сакаат сите психијатри да ни го објаснат. Да го контролираме ние умот, а не тој нас. И мене понекогаш ми е тешко, ама одма ова ми паѓа на памет на вас што ви го зборам. Анксиозноста ме фати крај на 2016 па се до пола 2017, ама среќа тоа беше краток период, иако за мене се чинеше како доста долг период, не ни можам да замислам како им е на оние 10 год што се анксиозни. На крај како што спомнав втората половина од 2017, конечно се освестив. Тогаш се се смени. Повеќе се дружев излегував наоѓав занимации и слично . Фала Богу подруго е кога не си под контрола на мислите. Но морам да признаам дека понекогаш стварно се осеќам депре, најголемо влијание кај мене има времето, и ако слушнам лоша вест се паничам. Ама тоа е се само за еден ден. Од следниот ден почнувам пак нормално се да функционирам. Сакам да ве прашам нешто сега. Еве најпрвин тие што со години се анксиозни. Колку пати мислевте дека ќе умрете до сега? И што бидна живеете сеуште, ама вашиот ум ве контролира. Вас анксиозноста неможе да ве умре, ама ќе ви го одземе животот. Живот во страв не е живот. И така сите ќе умреме еден ден, ама секој ден да мислиме како да ни е последен ... Еве вие што сте 10 години анксиозни, наместо во страв сте можеле незаборавно да ги поминете тие 10 години. Уште колку години ќе си одземете од животов живеејќи во страв? Сфатете едно НЕ ВИ Е НИШТО! Извинете за рефератов, долго време ве набљудувам и гледам најголемиот дел од вас се плашат поради треперење, а тоа не е ништо друго освен анксиозноста поради тоа се случува треперењето. Поздрав до сите.
     
    На mila mila, spetar, Lellla и 2 други им се допаѓа ова.
  6. greenday

    greenday Истакнат член

    Се зачлени на:
    29 август 2011
    Пораки:
    253
    Допаѓања:
    421
    Пол:
    Женски
    Денес почина познаник моја генерација и сум крш. Читав коментари од неговата девојка пишеше како животот е бесмислен се е бесмислено и почнуваат грозни паники да ме фаќаат не знам што да правам. Си викам така е се е бесмислено и страшни паники ме фаќат си мислам дека и јас умирам. Ужасно ми е .. ужасно. Се гушам и се ми се мати пред очи. Не знам веќе што да правам...... ќе умрам од страв дека и мене нешто ќе ми се случи или пак на некој од моето семејство..
     
  7. man 77

    man 77 Нов член

    Се зачлени на:
    21 јануари 2018
    Пораки:
    6
    Допаѓања:
    1
    Пол:
    Машки
    dali e mozno od aneksioznost od vase iskustvo pri jako srce bienje da se kacuva pritisok 160 -110 prviot napad koga go imav posle prviot stres kaciv 240 i neznaev sto se slucuva pa me stavija na terapija za pritisok i pri poseta na psihijatar i na deprozol se dodeka ne go pronajdov forumov da razberam deka jas ustvari imam problem so aneks i sega si postavuvam prasanje dali da prodolzam so terapija so deprozol a za pritisok da isfrlam ili ??? imal li nekoj slicni iskustava imate li nekj sovet vie sto ste se izlecile od aneks.
     
  8. Katty52

    Katty52 Истакнат член

    Се зачлени на:
    11 мај 2017
    Пораки:
    243
    Допаѓања:
    345
    Пол:
    Женски
    Мене притисокот ми се накачуваше кога имав панични напади, а во текот на паничниот напад се има брзо срцебиење, така да.. А инаку за апчињата прашај си го психијатарот, тој најдобро знае .
     
  9. -Buba-

    -Buba- Истакнат член

    Се зачлени на:
    22 февруари 2018
    Пораки:
    109
    Допаѓања:
    483
    Пол:
    Женски
    Навистина е жалосно што гледам некои тука се борат и по 10 години со ова нарушување.. Бидете храбри и силни, извлекувајте ги позитивните работи од животот и поминете го на најдобар можен начин.. Инаку да споделам уште некое мое искуство (зашто претходно веќе пишав), кое многу ми помогна, тоа е читање на мотивациски книги, имам прочитано неколку, тоа се: Калугерот што го продаде своето ферари, Моќта на потсвеста, Моќта на мислите, From panic to power.... По читањето на книгиве верувајте се преродив.... Почнав да го гледам животот од друга перспектива, а и што е најбитно научив да се справувам со паничните напади... Бидете упорни, тешко е, знам, но вреди... Поздрав и поддршка до сите
     
    На Ringishpil_ и Katty52 им се допаѓа ова.
  10. Missy980

    Missy980 Активен член

    Се зачлени на:
    24 август 2017
    Пораки:
    116
    Допаѓања:
    93
    Пол:
    Женски
    На мене ми се качува така притисокот, дојдов до степен да мерам ЦЕЛО време. Ме ставија на терапија која пак ептен ми го бутна и прекинав да ја пијам. Но, немој ништо на своја рака. Дури и да е од анксиозност, тоа не го исклучува фактот дека притисокот е висок. Најубаво холтер да си ставиш прво, така најубаво ќе се утврди дали си за терапија.
    Инаку обично долниот притисок се поврзува со анксиозност.
     
    На man 77 му/ѝ се допаѓа ова.
  11. Missy980

    Missy980 Активен член

    Се зачлени на:
    24 август 2017
    Пораки:
    116
    Допаѓања:
    93
    Пол:
    Женски
    Јас ти ја разбирам поентата ама апсолутно не е точно дека не ни е ништо. Да, ми е нешто. Тоа нешто е неможност да се концентрирам, да имам куп физички симптоми, да станувам асоцијална, тажна, да не можам да седнам со пријатели без да одам 10 пати во вц за да дишам длабоко за да се смирам. Тоа е нешто, едно големо нешто што квалитетот на живот го сведува на нула. А тоа што тука има луѓе што со децении се борат со тоа (меѓу нив сум и јас), само докажува дека за ова нешто можеби и нема лек, бидејќи психијатрите те клукаат со апчиња и покачуваат дози, за приватните психотерапевти треба да си милионер за да си ги дозволиш, а кај државните си како на лента, едно бројче во “мој термин”.
    И на крај, тоа нешто поради сите нервози се развива во покачен шеќер, покачен притисок, редовни тахикардии, сето тоа предизвикува нов страв од болести и пак се влегува во ист лавиринт.
    И еве, јас по 15 годишна борба со ова, се уште знам да си речам “не ти е ништо”, ама веќе ни сама не си верувам. Затоа што и те како ми е нешто. Да игнорирам? Епа треба да сум под најтешка дрога за да игнорирам пулс од 120, замагленост, безживотност... А од друга страна, не знам како да си помогнам повеќе.
     
    На Scorpio87 и Ketchup им се допаѓа ова.
  12. Katty52

    Katty52 Истакнат член

    Се зачлени на:
    11 мај 2017
    Пораки:
    243
    Допаѓања:
    345
    Пол:
    Женски
    Pod poimot Ne ni e nisto mislev na faktot deka ne boleduvame od nisto sve sme zdravi pravi a sami si izmisluvame eden kup bolesti. A ovoj citat sega sto go citam od tebe, samo mi pokazuva deka ti si se resila da si prodolzis taka, gotovo si zamislila nema lek za ova i tolku, potpolno e pogresno toa shto taka si go zamislila celiov ovoj proces.
     
    На Ana.brojka и babyblue23 им се допаѓа ова.
  13. Missy980

    Missy980 Активен член

    Се зачлени на:
    24 август 2017
    Пораки:
    116
    Допаѓања:
    93
    Пол:
    Женски
    Да, јас во последниве 6 месеци кренав раце, точно... Во последниве 15 години пробав се, од мотивациски книги до јога, медитација, пешачење, алтернативна медицина, психотерапија... И ништо не ми помогна. Врвот го достигнав кога ме удри фактот што без терапија не можам да издржам ни бременост и дека голема е веројатноста дека поради оваа состојба нема да имам дете. И тоа ме доуништи.
     
  14. Katty52

    Katty52 Истакнат член

    Се зачлени на:
    11 мај 2017
    Пораки:
    243
    Допаѓања:
    345
    Пол:
    Женски
    Nemoj da krevas race. Nemoj da dozvolis eden UM da te kontrolira. Nemoj! Eden den kje te projde seto ova toa sum sigurna. Veruvaj premnogu ke ti bide krivo za site ovie godini. EDEN E ZIVOTOV DEVOJKO EDEN! Site ke umreme koga togas! Poentata e da go zivees najdobro shto mozhesh. Koga ke ti dojdat biko kakvi misli zemi najdi nekakva aktivnost bilo sto napravi samo ne se otkazuvaj! Sekoj covek barem ednas minal niz anksioznost. Ama tie nikad ne krenale race..
     
    На Ringishpil_ и -Buba- им се допаѓа ова.
  15. hellocity

    hellocity Популарен член

    Се зачлени на:
    28 август 2017
    Пораки:
    3.096
    Допаѓања:
    6.687
    Пол:
    Женски
    Kako vi vlijae proletta??
     
    На Scorpio87 и Marija) им се допаѓа ова.
  16. LUCI 99

    LUCI 99 Популарен член

    Се зачлени на:
    24 февруари 2015
    Пораки:
    970
    Допаѓања:
    3.022
    Пол:
    Женски
    Боледуваме и тоа како , кога има проблем човек со духот и душата не се гледа од надвор изгледа здраво но незначи дека болеста ако не се гледа дека не боледуваме , не сте свесни дека боледуваме од една од потешките болести која би го парализира животот , еден инвалид што не може да оди е посреќен од нас затоа што душата не му е болна .Ова воопшто не е играчка па да се рече ајде не ти е ништо , колку да е повеќе кога животот ни го уништува ... се извинувам за негативниов пост но се нервирам кога некој си мисли за анксиозноста дека не ти е ништо ајде стрес е ке помине ... да ке помине утре по ладот .
     
    На Scorpio87, Missy980, Nellie и 1 друга личност им се допаѓа ова.
  17. JollyGirl

    JollyGirl Форумски идол

    Се зачлени на:
    15 јуни 2012
    Пораки:
    6.108
    Допаѓања:
    75.391
    Пол:
    Женски
    Тотално си во право.
    Премногу луѓе не ја сфаќаат сериозно душевната болест.
    Ќе речат: Не ти е ништо...Како не му е ништо на човек кога нема мир во себе?
    Едно од полошите нешта е да немаш душевен мир.

    Некој има дијабетис, некој има ампутирана рака, некој мигрена, а некој анксиозност. Баш штета што многу луѓе не ја сфаќаат сериозно оваа состојба, а повеќето или се срамат да кажат или не се запознати со анксиозноста.
    Ако се пожали дете дека има црни мисли, дека мисли е болно, дека нема волја за ништо, тогаш родителите често знаат да кажат: -Оди излези и дружи се.
    Во право се дека треба да се дружи, ама прво треба да се открие од каде потекнуваат тие мисли, а не само оди излези да му речеш.

    За ваква состојба би помогнало смеење, вежбање, трошење енергија, играње на музика, дружење со луѓе што те расположуваат, хоби што те прави среќен, ама доколку не помага ништо тогаш само психијатар/психолог би помогнал, инаку не се чува во себе никаква негативност.
    Многу лошо е да изгубиш контрола над мислите, па црните мисли едвај чекаат да навлезат и те јадат лом те прават.
     
    На Scorpio87 и LUCI 99 им се допаѓа ова.
  18. Bunny2

    Bunny2 Популарен член

    Се зачлени на:
    26 декември 2010
    Пораки:
    1.301
    Допаѓања:
    1.639
    Нов тренд е некој да си анксиозен во посеследно време, не знам дали сте приметиле.А всушност ретки се тие што стварно знаат што е тоа.
    Девојки само волја да имате и се ќе биде подобро.Има луѓе што немаат ни волја да си помогнат,што буквално треба да ги влечеш на психолог/психијатар како не знам што да е тоа или боже мој ако им дадат антидепресиви лелее страшно.Нема магично стапче како се лечи ова и иако сите имамр иста дијагноза ова се лечи индивидуално,и кај секој различно се манифестира.Не знам како да ви објаснам.Додека сами не пробате различни начини како да си помогнете на форумов само предлози може да си читате.И не, не значи дека ако на некој му помогнало јога дека у на вас ќе ви помогне.Или ако некој успеал сам дека и вие можете сами.Не се зезајте со оваа работа и што побргу сфатите дека имате проблем ама РЕШЛИВ толку подобро за вас.Отколку да се тапкаме по рамо и "ќе помине бе само мислете позитивно".Се е индивидуално,кај некој поминало за 2 месеци кај некој за 20 години итн.Затоа бидете отворени кон совети овде ама не се споредувајте толку.
    Јас и тоа се тестови 2-3 составени од различни прашања кои се одговараат со да-не,или точно-неточно.Супер се да ги направиш ако сакаш подетална анализа на карактер и поточна дијагноза.
     
    На ivanоо7 и -Buba- им се допаѓа ова.
  19. lovestonedd

    lovestonedd Истакнат член

    Се зачлени на:
    3 јануари 2018
    Пораки:
    59
    Допаѓања:
    412
    Пол:
    Женски
    Ги читам постовиве во темава и загрижувачки е навистина,колкав замав земаат вакви појави и психолошки состојби, како некоја епидемија да владее у пм, што не е ни за чудење со оглед на нашата околина и случувањата, темпото на живот во целина.
    Пред да се зачленам на форумов, бев во катастрофа психо состојба, како целиот свет да ми беше на рамена,се повлеков од се, факултет баталив, дојдов у ситуација да почнувам да го лажам друштвото за икс причини само да не морам да излезам од дома,како што рекоа погоре, ми немаше поента излегувањето и мешање со луѓе,правење муабет и да се смеам со сила, иако тие ми се омилените ликови на планетата. Баш во тој период врв ми беше дознав дека дечко ми ме изневерил,тоа ми беше капак. Се ми се насобра, како крај на светот ми беше. Заборавив да напоменам, дека во тој период од околу 2 ипол месеци бев како зомби, спиев по 2 3 саати само и тоа со прекини. Ке се разбудев и одново во глава преживувам и премотувам трауми и сцени од детството па наваму,разговори, па што би било кога би било и сл.
    Тортура буквално,се додека една другарка ептен ми обрна внимание, доаѓаше секој ден кај мене дома и ме поведе со неа на психолог,иако првин бев против. Немам срам од тоа воопшто,туку мислев дека сама ке можам да си помогнам, а не ми идеше од рака никако. Многу ми беше тешко да се отворам за се што ме мачи , пошто сум превише затворен лик,али она најде начин да го скрши тој одбранбен зид околу мене и исплива се на површина. Како повторно да почнав да дишам.Сеанса по сеанса почнав да наликувам на себе си.
    Да напоменам само дека од старт реков не сакам никакви медикаменти, пошто знам дека ке се навиканм и зависник да бивам немам намера. Затоа почнав да зимам капки Валеријана на природна база, ептен ми се погодија. Имаат смирувачко и опуштачко дејство и помагаат при несоница.
    Така да ете предлог решение од мене, обавезно разговор со стручно лице, и пробајте со капкиве може ќе ви помогнат, понекогаш лекот е 5 пари што викаат. Ќе пишував уште ама сега видов колку е часот и се одјавувам.
    Поздрав и држ те се, не сте сами ! :muscle::muscle::l:
     
    На Scorpio87, Marija), Bunny2 и 2 други им се допаѓа ова.
  20. Katty52

    Katty52 Истакнат член

    Се зачлени на:
    11 мај 2017
    Пораки:
    243
    Допаѓања:
    345
    Пол:
    Женски
    A da zemes eve da prasas psihijatar ili pak otvori na youtube na kanalite VERUJEM U CUDA ili Ana Bucevic i ke vidis deka ova sto go zboram e sosem tocnom Ama za zal mnogu od anksioznite smetaat toa e bolest i baraat lek...