Jas veke tri dena kako kifkam, od koha pocnavme so klimite na rabotaz smrznav.. i uste nekni stomakot me bolese, pretpostavuvam od nastinka i kako sto ne odam vo wc otidov duri 2 pati.. denes beter sum.. ama denes mnogu i se voznemiriv i nz dali mi e od stres ilk od nastinka? Stomakot go osekam epten custvitelen
Буквално истото ми се има случувано. Хипохондрија ме има толку фатено што самата си ги имам создавано симптомите како болка и пецкање во левата рака, што толку се преплашив и отидов веднаш до матичната и ми рече дека најверојатно ми е поврзано со некој нерв опишувајќи ми ја истата болка јас што ја имав. Ми даде апчиња на природна база за смирување и уште едни за тахикардија. Ми рече ако не се смири за една недела да дпјдеш повторно. Јас се смирив за два дена. Така да дефинитивно ти е на психа, ништо не ти е, здрава и права си, вежбај колку што можеш повеќе спортувај, здрава храна овошје и зеленчук, хоби некое што вистина те исполнува и ти ја крева самодовербата. Ако те смирува појди до лекар но верувам дека ќе потврдат дека ти е од вознемиреност и анксиозност. И пмс-от дополнително ги влошува само симтомите, имај го тоа постојано на ум.
Ова: Ова: И ова: Треба редовно да се споделува во темава. Подобар совет и поголема вистина не постои. Искрено се надевам дека луѓево (поготово оние што редовно си пишуваат) тука ќе го прочитаат, осознаат и применат. Се' останато е само верглање у место.
Ве молам некој предлог дали ќе се некој витамини или таблети на природна база за смирување,за стрес.Чуствувам бес,нервоза што неможам да се контролирам повеќе,навечер неможам да спијам,до 5часот наутро сум будна и за сето тоа време мислите ме удараат во глава што психички станувам нестабилна.
Девојки дали ви се случувало да не можете цел ден да земете длабоко воздух? Како глад за воздух чувствувам константно.. читав на интернет триста болести најдов премногу ми е страв...
Не ти треба ни витамини ниту пак нешто за смирување. Исфрли го бесот надвор, зошто го чуваш во себе. Уште подобро, имај физичка активност и насочи го бесот кон тоа. Возење на точак на долга релација,трчање, вежбање и те како подобро делува од хелекс и останати хемии. Тек тогаш земи магнезиум, па ќе видиш кој рај е. Медитација кај луѓе со бес и лутина само спротивен ефект ќе има. Исфрли го од тебе прво. Се што ти доаѓа на ум, па макар да идеш на водно и да вриштиш и пцуеш. Не инхибирај емоции, колку повеќе сакаш да ги стишиш, толку повеќе ќе ги чувствуваш, ако ме разбираш.
Диши преку дијафрагма. Верувам дека се бориш и го креваш градниот кош. Не!!! Кога земаш воздух, стави ја раката на гради, а другата на стомак. Таа што е на стомак треба да иде горе при вдишување. Држи неколку секунди и полека издишувај, а раката на стомак треба да оди надоле. Дишењето не е твоја работа да го мислиш. Пробај да го задржиш здивот, ќе видиш како ќе се избори телото за воздух. Вежбај техника на дишење. Навидум изгледа тешко, особено во моменти на паника, но е многу лесно кога ќе научиш правилно да дишеш. Значи дишење со кревање на граден кош е целосно неправилно.
И јаа се слагам. Неможам да замислам дљ одам на јога, уште понапната ќе бидам. Радо би боксирала вреќа
Мене не ми помогна јога , медитација не знам ти што барав барав и најдов конечно тае бо и кик бокс да ти бил лекот. Мавам додека не стигнам до тоа да не чувствувам ништо и јас се препородив.Зависи до човекот Добра исхрана и обавезно време сам со себе и пуштање музика до даска дома и играње со часови.
Поздрав. Кој беше некој кажа искажување емоции, точно Еве јас денес се преморив, треба да добијам. Емотивна сум и си плачам сега за работи од минатото. И подобро ми е. Кој сака нека пише. Не можам да спијам, не ми е плус и комфорен креветот. Плус сум повредена не смеам да се движам. То је то Јеа
Zdravo drustvo, jas sum nova na forumov veke poveke od mesec dena imam steganje vo vratot, mi se zdrvuva i trne leva raka, srce bienje, suvo grlo, vcera i leviot obraz mi trnese. Bev na kardiolog samo nekoja tahikardija mi najdoa, mi dadoa Propranolol, tie se za tahikardija od ankcioznost, no misli me macat dali da pravam magnet. Imam prijatelka psihijatar, mi dade 5HTP na Health Aid i mi rece nikako da ne pocnuvas ispituvanja, se e psiha. Btw najgolemiot problem mi e za magnetot sto uzasno mi e strav od koronava da se akam po bolnici. Ve molam za mislenje i iskustvo za magnet na glava.
Jas sum 6 pati snimena na magnetna rezonanca na hipofizata I mozam da ti kazam oti nisto ne e strasno te snimaat pola saat i gotovo
Вчера се симнав на кеј, викам да се раздвижам, пошо имав нешто проблеми, нервоза ептен ме пукаше. Цела нервоза ја истурив врз пешаците на велосипедска, дури и обожавам кога пешачат парови и ја фаќаат цела лента, цела лутина си ја исфрлам, пцујам, свирам, добацувам. Дома кога се вратив, се ми беше како под конец. Лепота
Што кога и времето поминато со физичка активност ми предизвикува немир? Возам често точак надвор, излегувам и се движам но и додека го правам тоа едноставно паметот ми е насочен кон премислување, лоши мисли итн..?
Јас пак ќе кажам: медитација. Почни со неколку минути на ден со помош на апликација, "Headspace" има одличен 10 дневен курс за почетници. Само важно е секој ден да практикуваш, после неколку недели ќе забележиш разлика. И тоа не само во физичкото смирување, туку во мислите и перспективата. Исто така, почни да пишуваш во тефтер. Што е тоа што го мислиш, како се осеќаш околу тие мисли, зошто баш така, како се чувствуваш, зошто баш така, како прават тие чувства и мисли да се осеќаш, исфрлај сè од себе, размислувај околу тоа, рефлектирај, ќе научиш сама да ги решаваш проблематиките. Самото запишување е многу важно. Исто така, слушај мотивирачки видеа и подкастови. Ти ја препорачувам "7 good minute". Ќе те научат на многу позитивни нешта кои со конзистентно слушање ќе започнеш да ги применуваш.
Конечно открив дел од анксиозноста. Тоа е татко ми. Знам дека еднаш како мали не избрка од дома, заедно со мајка ми, ( воедно таа ни кажа дека демек му пререкла нешто) појдовме кај баба ми и знам дека плачевме сите. Кога и да беше а и сега ако нешто не е тој како сака ни вика на сите. Нешто негово никој нема фатено, и одма почнува со кавги. Денес, пример, мајка ми не е тука, јас исчистив, средив, направив ручек и на крај ми се изразвика, дека не сум била педантна, мрза и дека на мојата нога ништо не и е и глумам. Почна да ми вика дека сум неспособна , ништо не сум работела и бара ситници само за да се расправа со мене. Поставив за јадење, он се бањаше и наместо да се среди, фати зеде со бањарката си седеше на јадење, ич не ми е пријатно. Секогаш ја оставам масата растурена , и ме чека јас да досработам и не ни расскрева , јас ништо не сум работела па иуште масас да не раскреам, а јас си работам на компјутер. Кај и во пмс сум уште ова тормозење да го слушам Вика, удира силно со вратите.а Што сум јас виновна ако има некој кавги на рабпота? Мајак ми ми вели , поќутувај му, е немом поќе, нееемом. И да сработам нешто, за него не е сработено и маани ми наоѓа и ми местел работи нарочно за да види дали ќе ги средам,јас па мн заприметувам Кога нешто, не е во право му се контрам и ми се заканува дека ќе ме натепа, или ќе ме убие, се треба да бии по негово. Јас си продложувам по мое. Се затворив в соба и еве плачам. Дечкото ми рече дека не ме почитувале и имам проблем, шо реално е така. И мислам да не ми се скара поради ова. Оттука и стравот и срамот да прашам нешто, дека ќе ми се развика некој. Само жално е што не размислувааат родителите
Еднаш некој рекол не се дијагностицирајте со ниска самодоверба депесија пред да увидете дека сте опкружени со идиоти, и е тоа точно