^ За почеток пробај да не го анализираш секој симптом или секое чувство кое што ти се појавува во текот на денот.Сериозно, знам дека анксиозноста те тера да бидеш overthinker, ама мораш да преземеш нешто во свои раце и да рсзграничиш дека е нормално и симптоми на пмс, и понекогаш да ти се плаче, да бидеш нервозна, ако си дозволуваш да се опседнуваш со секоја ситница која ти се појавува во текот на денот, нема да можеш да се извлечеш од состојбава.
Исто и јас имам забележано промени во расположение додека сум во ПМС, сум по нервозна од вообичаено, а за време на овулација не. Пробај со магнезиум и Б6 мене ми помага да се опуштам, некоја рекреативна активност прошетка во природа, спортување, опуштање со добра музика постојат милион начини на кој може да се опуштитш и да се ослободиш од стресот.
ne e ankioznost depresija se spomnuva no moze navistina botoxot ke pomogne,bar nekomu slucajno naletav pa da spodelam ama sekoj stres, ostava posledici, ne e bas nisto tokmu sekojdnevniot stres poebno dokolku e kontinuiran treba da se spreci, ponatamu stresot i nervozata doveduva do razvoj na razni bolesti
ova za botox sto pogore spomnav ,mi se izgubi linkot pisuvase (za depresija,) deka bez ogled kade e injektiran , na lice ili nekade na teloto, pravele istrazuvanje , , go podbruva i normalizira raspolozenieto i simptomite na depresija
Лично мене ми помага Б6/Магнезан, чај од маточина со глог,мајчина душичка и нане. Благото исто ме смирува. Има една апликација(сликата подоле), каде што ти дава вежби за дишење, смирување за време на паничен напад, визуелизација. Истовремено може да практикуваш и некоја физичка активност(не мора да е ништо тешко). И да, топло ти ги препорачувам капките од валеријана.
Три дена по ред се чувствувам дека полудувам и се околу мене гледам како опасност и со трема и разговарам и се дали е можно да ми е покачена анксиозноста од алкохол?
Да и јас тоа сaкав да прашам. Дали пред да отидеш на психијатар и да почнеш со седативи(крајна опција), имаш пробано нешто друго? Ова го пишувам со најдобра намера, без да те повредам или осудувам тоа што земаш седативи и слично. Се занимавам со оваа област и со сигурност можам да ти кажам дека анксиозноста нема да се реши со лекарства, иако да, ќе се осеќаш моментално подобро, ќе ти се намалат симптомите, може ќе мислиш дека си ја пребродил, но, се дур не се реши коренот на анксиозноста таа секогаш ќе се враќа во најразлични облици. Топло ти препорачувам да започнеш и на психотерапија, со цел намалување на седативите, превземање поголема контрола врз својот живот, во краен степен и од потполно нивно ослободување Сепак уште еднаш да напоменам, не го сфаќај ова ко напад, зашто тоа не ми е целта. Знам колку е тешко да си заробен во оваа состојба, но убедена сум дека ги имаш потенцијалите да го надминеш ова.
Плус еден добронамерен совет од мене, кога ќе се напиеш седатив во саатите додека трае нивното дејство гледај да правиш колку можеш повееќе да правиш активности, а не да се напиеш и да седиш или спиеш @GirlLove
Вака, јас сум 3 години на терапија. Ад и седатив. Немам пробано без нив освен еднаш кога самата докторка ми ги прекина. @QueenBeyonce не го сфаќам го напад напротив, ти благодарам што ми даваш совети Кога ќе се напијам седатив иначе, работам нешто, за на работа, излегувам и сл. Многу ми е тешко да се навикнсм на срединава. Ск - Бт преселувањето ми дојде тешко
Дада те сфаќам, нагло прекинување не се ни препорачува, не смее, особено на своја рака. Но сепак може со соодветна психотерапија да почнеш да ги намалуваш. Особено добро ќе ти дојде разговор со психолог. Инаку да, прилагодувањето е многу тешко, особено ако си личност со рутини, со своја комфорт зона. Тука потполно те сфаќам. Но пробај извлечи го максимумот на место на кое живееш сега, пробај создади нова рутина, откриј нови места, луѓе и слично. Инаку за советите нема на што, секогаш
Во последно време навечер кога ќе легнам ми иде напад на плачење. Инаку кога имав 14 години случајно ме испратија на разговор со психолог, бев на очно и правев муабет со докторката имав проблем со видот и почнав да плачам и ме испрати на психолог каде што ми кажаа дека имам лесна анксиозност...Пред еден месец дешавка: лежев и одеднаш почнав да плачам навечер беше накај 2 по полноќ и почнав брзо да дишам како да пробувам да земам воздух како да објаснам. Не можев да го регулирам дишењето, после хипервентилација. 30 минути не можев да се смирам, плачев цело време и после осеќав некоја болка околу градите, се осеќав премногу уморна и заспав. Скоро секоја втора вечер вака ми се дешава. Не толку интензивно ама сепак... Инаку имам претрпено загуба на блиска особа пред неколку години и од тогаш немам отидено на разговор со психолог затоа што едноставно не можам да се отворам таму и да правам муабет за тоа и други работи што ме мачат. Затворен тип сум како да кажам. Само со најдобрата другарка зборувам за такви некои работи.. Дали е паничен напад? Што да правам, ми недостига таа личност... Можеби и затоа ми се случува ова со плачењево. Како да се натерам да отидам на психолог? Инаку медитирам секој ден ако игра некоја улога тоа..
Хипервентилација најчесто е поврзана со паничен напад. Колку долго ти трае тој момент? Плачењето е добро. На тој начин си ги прифаќаш емоциите, се соочуваш со нив, дозволуваш да се исплачеш, да се ослободиш од тензијата. Јас пример, не можам да плачам колку и да ми е тешко, а тоа е лошо, зашто се собирам. Првиот чекор да заминеш на психолог е најтежок. Знам дека ти треба многу храброст. Секако дека кога прв пат ќе отидеш на психолог нема да ги отворите длабоките теми за кои ти е тешко да се отвориш, туку ќе започнете чекор по чекор се дур не стигнете со степен на добро воспоставен однос исполнет со топлина, доверба во психологот... Знај дека доколку во моментот не сакаш да зборуваш за нешто, не мора да го зборуваш. Знај дека психологот нема да те осуди за ништо, туку тој е тука да те поддржи и да ти помогне да се пронајдеш себе и да го решиш проблемот од корен. Гледај на одењето на психолог ко едно ново искуство во кое подобро ќе се запознаеш себе, каде што ќе научиш како да се носиш со се она што ти се има случено и да му дадеш една поинаква димензија. Знам дека првиот чекор е најтежок, но замисли се себе како сакаш да изгледаш и како би изгледал после целиот провес. Сигурна сум дека ќе ти се допадне сликата.