А што би се плашел од смрт кога енергијата е бесконечна , страво е биолошка појава се плашев од смрт но не вреди , и онака кога ќе умреш не си свесен и на никого не му е гајле , јас одбрав да бидам фул позитивен преку денот и да се надминувам себе си ! И да лабавам
Искрено, не е ненормално, всушност на одреден начин е природно. Нема човек што барем на одреден момент не се осеќал така. Но знаеш што? Смртта најдобро може да те натера да го цениш животот. Животот како и да е ќе заврши некогаш, тогаш зошто да не го искористиш времето да уживаш колку што можеш повеќе? Секој од нас добил прилика да живее, нема зошто да се плашиш од смртта, туку прифати ја таа прилика за живеење и прави ги тие нешта што те радуваат. Зошто да си го трошиш времето на паничарење, кога можеш да го користиш на уживање?
Da potpolno si vo pravo eve denes podobro se custvuvam ama nekogas odednas kako da pagjam a sum daleku podobra od toa sto bev pred nekoj mesec ama toa e ke pomine so toa se raduvam deks ke pomine i ke pocnam da ziveam sosem normalno ko sekoj covek..
Ако јас не искажам бес, лутина, тага и не го исплачам тоа, после има цел месец ме боли глава и ми се јавува анксиозност
Здраво на сите. Јас пак тука . Пред два месеци ми се појавија отоци на нозете ... незнам дали беа од седењето пред компјутер или од терапијата ... тие апчиња ме направија 84 кила ... а не јадев многу за да станам толку кила... ги прекинав апчињата и сум на диета сега .. ослабев 6 кила досега и отоците ги снема .. највероатно беа од апчињата ... добро функционирав до пред некој ден се додека немав стресна ситуација дома ... од тогаш се чувствувам многу расеана , отсутна и имам болки во слепоочницата ... знам дека ми е од стрес и од анксиозност .. не сакам да се враќам пак на апчиња.. имам само нус појави и ме поправаат .. можеби треба повеќе да излегувам надвор , многу саати работам на компјутер ... имам речиси се што сакам во животот ... преку ден реновирам куќа , купувам секакви возила а не ги возам ... оваа анксиозност ме уништува себе си и животот ... знам дека треба нешто да се смени .. некој совет да кажи ? Поздрав!
Имав случај со роднина , корона позитив. Три дена константно размислување зљ тоа, какп е тој, кои симптоми, што оаеќам јас итн.. сношто се олабавиц малку и од сношти се осеќам како цело време да ми се спие, како нестрпливост, како да сум замрлушана.. што можр да е?
Si se uplasila toa e samo.. ne dozvoluvaj da mislis samo na toa zosto krajot od stravot rezultatot od stravot e nepodnosliv sto pobrzo najdi nesto sto ke se zanimavas da ne dojdes do stepenot na koj sme nie
Site ne unistuva ne mozeme da uzivame vo zivotot. Ke pobedime morame ednostavno znam deka mnogu ke ni e maka koga ke svatime kolku nepotrebno sme trosile vreme za ovaa anksioznost
секој миг си велам ... зошто баш мене ми се случува ова мене ? дали некогаш ќе го победам ова? веќе се ближи времето здравје господ да се омажам ... како ќе го издржам сето тоа? душата ми вришти ... како можат некои да немаат гајле и ич да не се замараат ... секој ден се молам на Бог да ми помогни и на сите да му помогни со тоа што се борат .. а фактички се бориме со себе ...
Jas nekolku meseci odkako s eomaziv odkako se mi dojde na mesto me napadna anksioznosta... se plasam od smrt.. se plasam od bolesti.. razni simptomi.. sega so plunkovite zlezdi imam problemi site vikaat ne e nisto strasno ne e nesto.sto nosi posledici no pak mene me plasi se pomislata deka mi e nesto... nemozam da uzivam potpolno.. i jas se prasuvam od kade kako uspeav da stignam do ovoj stepen . Tolku bila teska borbata so samiot sebe.. znaci nesto ekstremno..site vikaat ke pomine i sakam da veruvam deka ke pomine
Не се бори, предади се, препушти се, не го бркај она девојче кое беше безгрижно, бунтовно, весело, што знаеше што сака. Не го потискај, нека излезе на површина. Тоа девојче си ти, а не таа која моментално си. Таа сака да ти помогне, соедини се повторно. Направи ретроспектива, која беше ти пред 10, 15 години и каква беше. Најди ја, таму е во срцето, онаа што никогаш не беше анксиозна.
Iskreno me rasplaci so komentarov.. me vrati na mnogu ubavo vreme kogaaa nisto ne mi bese gajle koga pravev sto sakav bez da mislam na posledici i paak bev daleku pouspesna i podobraod sega na koja kontroliram sekoj moj cekor. Mn bev druga licnost mnogu se potisnav vo sebe mnogu se zatvoriv vo sebe... mn raboti osekam odvnatre me macat a nikako da svatam sto sakam jas od samata sebe sakam da vriskam na cel glas. Sakam da razberam sto baram od samata sebe sakam da znam zosto ovaaa jas se izmacuva. Se izmacuvam za nesto a ne mozam da go najdam odgovorot.. se gledam na ogledalo ne sum jas potpolno ne sum jas pogledot mi e smenet ... mnogu mi godi tie zborovi sto ti mi gi pisuvas ama mnogu
Врискај, не потискај емоции. Ако ти е срам во природа, врискај во перница. Ќе сфатиш дека истите симптоми, на немир, тахикардија, забрзано дишење ќе ги добиеш со врискање, епа срце тоа е анксиозноста. Исто кога плачеш, трепериш, пробуваш да земеш воздух, срцето боли. Познато ти е?!?! Затоа велам, плачи, вришти, дери се, урлај, шутирај, вади тоа ,,демоните" од тебе. Знам дека немаш појма како да се вратиш на јадрото, на твоето ТИ, ама таму е, чека да биде ослободена. Не ја бркај, верувај ми дека таа знае што сака и таа знае како да живее.
Da moram da se oslobodam moram od se.... odkako ke se isplacam navistina kako da se preroduvam .. moram da se najdam samata sebesi.. a mnogu mrazam i koga kukam voopsto nelicam na sebe vaka jas na site sum im davala sila okolu mene i zatoa ne znam kako da se iskazam kako da se iskazam sto custvuvam.. navistina sakam da zboruvam onaka bez prekin da zboruvam sakam toa me podobruva.. no nemozam da mu trupam na mazmi i toj si ima stres od rabota a jas sum tolku polnaa prepolna ...
Почни од некаде и збори му. Сите имаме стрес на работа. Ти е гајле, за твое здравје се работи. Старата ти, ќе се устручаваше да замара некој, не. Јас почнав на сите во фаца да им плескам, се што ми пречи, се дистанцирав од луѓе кои лошо ми влијаеја, се доближив до оние кои ме прават среќна. И да ти кажам поарно ми е. Што помалку ти е гајле за другите, толку и подобро ќе ти биде. Води се според срце, а не разум. Разумот те донесе, таму кај што си. Што ти лежи на срце, тоа и ќе си го кажеш, не ќути, не размислувај, не си прави филмови. Биди добра за себе, лоша за другите. А така и другите ќе те сакаат, во спротивно ќе молиш за трошка внимание и ќе те газат и наметнуваат свои идеали за како ти да живееш. Знаеш многу добро како се живее, само ти фали храброст и слух. Повеќе слушај се себе си, помалку околината. Знам дека звучи надреално ова што го зборувам, ама со тек на време, ќе сфатиш што дрндам.
Ne bas .. potpolno se soglasuvam so tebe.. iskreno pocnav mnogu da se razocaruvam mozebi i poradi toa dojdov do ovoj stepen... vidov kolku lugeto okolu mene gledaat samo za sebe. Jas prebrodiv mnogu imam 29 godini no previse raboti negativni doziveav.. a starata jas se izbori so site problemi. Iskreno se borev so se i sesto okolu mene i silata mi se iscrpi.. tolku sum iscrpena.. najubavite godini mi bea odzemeni so edna mn glupa dolga vrska posle toa razvod. I sega taman srekna srekna i ettteme tuka. Baram slamka koja ke me izvlece nadvor ..i zatoa se zacleniv tuka da mozam da kazam sw sto mi lezi bez nikoj da me osuduva. Jas mislam deka anksioznosta e se ona sto sum go potisnuvala vo sebe od mojata 16ta godina ... mn gi mrazam tie sto mi nastetija. Mn se nerviram sama sebe kako dozvoliv nekoj raboti. I luta sum na samata sebe najvise ...
Имаш многу за простување. Многу да работиш на нештата кои те држат заглавена во минатото. Но можеш, знам дека од оваа гледна точна изгледа тешко, но фокусирај се на сегашниот момент и пополека започни да правиш чекори. Не се брзај.