B6 апчињата за што помагаат фактички? Последниве неколку дена сум анксиозна и напната и од нигде никаде се вознемирувам. Дали ќе ми помогнат апчињата колку толку да се опуштам? Се мислам дали да ги купам утре... Мислење??
Jas gi piev koga mi se gadese, mi se losese od sve nemav apetit voopsto,piev nekoe vreme tri pati po dve pred jadenje,pa taka mozev da jadam, taka mi rece psihijatarot da gi pijam
Не се апчиња како лек туку се витамини. Да, помагаат. Погоре читав 6 пишале ама 6 дневно се премногу, а зависи и од тоа колку се содржи во едно парче. Почни со едно па види како ќе ти биде. Не мора да земаш за почеток некои скапи.
Иста сум денес...крш.Како без сила без енергија, ко да лебдам.Чудно чуство.И ко одам си имам мака со десната нога од нервот , горе кај кукот и тоа ме мачи...некои безвеза чуства.
Ве молам за помош. После многу тежок период во животот (смрт на татко ми со кој бев многу блиска) се соочувам со нешто што не можам ни да опишам со зборови колку е тешко. Имам дијагноза почетна депресија и препишано доста тешки лекови кои по консултација со матичен не ги пијам. Имам многу тешки периоди и плачам по 1 час и повеќе без престан веќе една година, како да ми фали некој дел дури предметите не ми се исти и не ги гледам на ист начин. Освен тоа имам многу кошмари и сонувам дека татко ми ја води мајка ми и нон стоп сум потресена. Не мислам дека тоа е некој знак мислам дека не сум добра. Мајка ми е здрава млада личност а јас се тресам кога не ми крева телефон и постојано сум со црни мисли, не можам да опишам што се ми се случува. Не можам да се тргнам од дома цело време мислата ми е дома, еден сат да ме нема веќе ми се лоши. Некој совет како да излезам од оваа ужасна состојба и да најдам смисла во животот?
Хелекс, Заласта, Сероксат Матичниот мисли дека сум премлада за овие лекови и дека треба сама да се борам со прошетка, читање книги, слушање музика.. И исто мисли дека ќе ми е претешко после да ги оставам лековите.
Истите лекарства ги пиев и јас само наместо Серкосат пијам Зепира. Хелексот ги оставив после 3 месеци, Заласта после 2 месеци и сега уште некое време ќе пијам Зепира. И мене истото ми го кажа матичната ама јас не ја послушав, бев во многу лоша состојба. Јас мислам дека треба сама да си процениш дали имаш потреба од лекарства. Ако мислиш дека ти треба помош од лекарствата, конзумирај ги слободно. Нема да бидеш ни прва ни последна што ги пие. Мене многу ми помогна секојдневните утрински прошетки со слушалки. Кога ќе почувствував како повторно ми станува лошо, повторно испаѓав од дома. Некако ме гушеше затворениот простор. Ништо не ми држеше внимание. Исто помага и пишувањето. Пиши се што ти доаѓа на ум. Ќе видиш како ќе се почувствуваш ослободена. Ако ти треба разговор со некого, слободно пиши ми во инбокс.
Ќе прашам овде како поактивна тема.. Значи имам анксиозност веќе 2 и пол години, сум пробувала разни начини да ја ублажам состојбава, имам разговарано со психолог на платформата разговор.мк, но џабе... Деновиве имавме смртен случај во мојот дом што дополнително ме направи да не знам каде се наоѓам, што од тага, што од анксиозни напади. Ќе ве молам да ми препорачате некој добар, предобар психолог кој што би можел барем малку да ме врати на нозе. Не е битно во кој град, буквално секаде би отишла, само да е проверено добар.
Треба да имаш повеќе сесии со психолог, од една-две нема резултати... Мој совет е да биде со физичко присуство, бидејќи така повеќе можат да се доловат емоции.
Да да знам, и самата сакам повеќе сесии, па макар и со месеци тоа да трае. Барам препорака за некој да одам со физичко присуство, бидејќи како што кажав од онлајн немав никакво подобрување.
Здраво, како сте овие денови мене ич не ми е арно, мачнини ме тера на повраќање, главоболка, и од левата страна осеќам некоја болка, и сето тоа одма лоши мисли, што би можела да се напијам да ми биде подобро?
Јас сум исто крш.Како вртоглавици да имам...чудно Крвна слика правев топ ми се сите параметри. Дали од времето или друго незнам. Во филм сум дека имам тумор на мозок...што не ми се црти во глава...безвезе се
Iva kaj Dr. Rubina vo Avtokomanda. Jas odev kaj nea 6-7 meseci. Predobra vo pristapot, polna so razbiranje. Sekako najvazniot del ne e kaj psiholozite, tuku podgotvenosta i otvorenosta na promeni na toj koj posetuva. Bilo koj psiholog nema nisto da vi dade, tuku samo ke se obiduva da vi pokaze deka mirot veke go imate vo vas...
Сочувство за татко ти најпрвин. Не можам ни да замислам колку боли да изгубиш член од семејството. Ти посакувам само убавини и радости понатаму во животот, а татко ти секогаш ќе биде жив во вашите срца. Саканите никогаш не умираат! Него, ако навистина ти е претешко и никако не можеш да се дистрактираш, не мачи се толку. Пробај кај друг психијатар или оди пак кај истиот и разговарајте за друга поблага терапија ако сметате со матичниот дека оваа е премногу за тебе, разговарај отворено. Терапија воопшто нема да наштети кога е потребна.. Депресијата и анксиозноста повеќе штета ќе направат ако ги оставиме да нѐ мачат катаден. Се работи за мозок кој после претрпени трауми едноставно не може да си го најде местото самиот, за процеси кои не е така едноставно да се вратат во норма. Камо да беше така лесно само со музика, читање и пешачење да можевме да застануваме на нозе. Помагаат и те како истите, ама пре би рекла за одржување на подобрувањето откако веќе терапија или можеби психолог би помогнал да дојдеш при себе. Кога престанува да се лачи доволно серотонин во мозокот нема ништо лошо во тоа да се поттикне со терапија, а кога ќе си се осетиш подобро ќе си ја намалуваш постепено и никако нема да ти биде потешко. Е тогаш ќе гледаш да си повеќе активна, ќе најдеш и нови хобија и сл за да се одржиш во кондиција. Да не должам, ако ти е стварно претешко, а верувам дека ти е не се мачи и разговарај за поблага варијанта, мада и оваа не изледа боже пази. Антидепресив, антипсихотик и седатив ништо страшно, за некој месец би ти ги тргнал кога ќе види дека си подобро и веројатно ад ќе го поземаш некое време и толку. Ќе бидеш добро и дозволи си да не се мачиш толку. Не сме од челик, луѓе сме. ❤️