Utre sum kaj maticnata ginekolog. Uzas sum so glavobolki a tek 3 tableta, i tesko.mi e mn. KE I GO POKAZAM VAG.EHO i ke ja prasam.za Jasmin tabl. Bkagodaram mn.
Секој ден си плачам. Не знам дали е период, ама ова трае подолго. Надвор за со луѓе сум најсреќната, најисполнетата, а одвнатре си тонам. Ако споделам нешто што ме мачи конкретно, веднаш добивам критики. И почнав да се затварам и дистанцирам. Тежок ми е моментот што не ме сфаќа никој околу мене. А и не можам да најдам асален психолог и тоа ме обесхрабрува уште толку..
Дечки помош! Утре имам интервју преку зум со странска фирма. Јас супер го владеам јазикот и сум 100% сигурна во своите способности и што можам да постигнам, но ЗНАМ дека анксиозноста ќе ме спречи за да се претставам поубаво и све ќе испобркам! Ве молам за совет како да се смирам? Прво интервју ми е. Дијазепам да земам? Значи од сега ќе пукнам!!
Јас сум утре на свадба, и уште од сега ме дрма анксиозноста, се мислам да пијам нешто за смирување пред да одам инаку нема да можам да доседам.
I da doznaes nisto nema da smenis, nema konkreten lek za fibromijalgija. Jas gi imav tie simptomi i nakraj mi dijagnosticiraja nevropatija, pijam antidepresiv dulsevija i bolkite isceznaa
Здраво, имам маче за кое сум премногу приврзана и ја чувам 15 години (од трето одделение а сега завршувам факс). Со староста и се јавија проблеми, од крајот на минатата година до сега не сум мирна во себе. Прво имаше операција на тумор, се опорави месец два, но сега пак е болна со вода во белите дробови, на лекарства е. Не изгледа воопшто расположена, едвај јаде и така натаму, болеста го прави своето. Мене ова многу ми влијае психички. Ми се кине душа да ја гледам така, цело време сум под стрес, не ми се прави ништо, цело време сум на штрек додека сум надвор дека ќе ми се јават од дома дека нешто се случило, не можам ни да направам нешто надвор повеќе од причината за која сум излегла. Цело време сонувам работи поврзани со ова, ноќеска станав цела задишана. Можеби некој ќе рече само милениче е но јас многу сум приврзана, не можам да замислам да ја нема, но тој ден колку и да не сакам некогаш ќе дојде. Некој совет, нешто што може бар малце да ме прибере? Пијам лунерба на природна база бар да заспијам и плус б витамин и магнезиум.
Зошто не сакам да се дружам? Нит другарка, нит другар, нит дечко, ни мечко. На работам комуницирам со над 40 луѓе во денот Нз дали е тоа ПМС сум. Мислам никој не ме сака ни цени Нит имам цел, нит сакам нешто да правам во иднина.....
Како сте денес? Вчера истурка некако ама денеска од сабајле сум со панични, знам дека е од времево премногу е тешко и загушливо, притисокот го мерев не ми е лош, ама како рацете да ми се тресат, препотувам сета во градите како да ми е тешко и одма филм ме мава , се напијав диезепам, а ќерка ми уште малку ќе треба на училиште да ја носам баш во најжешкото
Zdravo. Treba da odam na zabolekar, a veke eden mesec odlozuvam. Mnogu mi e strav, se si mislam koga ke mi stavat anestezija ke umram, deka srceto ke mi otkaze. Kako da go nadminam toa?
Фибромијалгија е состојба кога стресот се рефлектира со болки низ цело тело. Не постои конкретен преглед, туку симптоматски се утврдува. https://zmc.mk/blog/fibromi-algi-a-koi-se-prichinite-i-kako-se-manifestira-ovaa-sosto-ba/
Deckiii, mene vo posledno vremw mi e mnogu loso vaka navecer koga se stemnuva i navecer. Mnogu mi e strav imam derealizacija i taman koga se vratam nazad pak dojde taa derealizacija strav, tesko mi e, mi se place, mi e strav da zasoijam noke od sonista kako da se realni i neznam sto da pravam preku den taka taka, no navecer e mnogu strasno. Probuvam samata da se ubedam se e vo red i znam deka e no nekako pak se vrakjam vo derealizacijaya. Nekolku dena e okej mozebi nekogas i cela nedela i potoa pak nastapuva derealizacija. Porano mi bese problem preku den , navecer se bese okej, no sega obratno. Ve molam nekoj sovet navistina mi e potrebno.i gledam kako zamagleno kako musicki da imam pred ocite koga sum vo derealizacija i toa mi e uste postrasno i koga prestane derealizacijaya nema nisto se e normalno no sega mi e mnogu strav. Ve molam za sovet!