Napravi si krvna slika i ke vidis dali e virus ili bakterisko i nema potreba od paniki, sekoj nastinuva na ova vreme
Ти благодарам, настината сум. Оооооо најдов некој како мене, пиши мииии. Инаку пак јас цел ден како мравки да ме лазат на главата аман што е тоа нормално ли е? И мн сум нервозна денеска ми се иде човек да отепам.
Какво ти е секојдневието? Имаш ли некаква физичка активност, велосипед, пешачење, некој спорт? Каква ти е исхраната, претежно избалансирана или не баш? Колку саати навечер спиеш, дали барем 7-8? Што правиш секој ден за да се опуштиш? Читаш ли книги? Дали можеби црташ или се занимаваш со некое друго креативно хоби? Какви се луѓето со кои најмногу поминуваш време? Позитивни, негативни, пријателски настроени или обратно? Искачаш ли надвор редовно, да те фаќа воздух? Пиеш ли вода редовно?
дали некој за време на оставањето и по оставањето на антидепресивите имал вртоглавици и чудни сензации ,во смисла во видот
После вирусот ми остана голем страв од вртоглавици, лошење, толку многу што психички ми влијае...Од страв не можам на раат да седнам во ресторан, почнува да имам вртоглавици, чувство како во сон, ми се затнуваат ушите, како да ќе се онесвестам..Чувствувам треперење по цело тело, читав дека од стрес се активирале мускулите. Матичната ми рече дека е на психичка база. Поради тоа чувствувам леснотија во телото, нестабилност...ми влијае сето тоа на сонот... пулсот ми е во ред па не знам дали станува збор за анксиозност...тестови секакви направив се е во ред..кога почнувам да мислам повеќе, уште толку чувствувам треперење по телото.. Некој поискусен да ме упати?? Дали психолог, дали психијатар..како сама да си помогнам??
Zdravo na site jas sum nova na forumov. Ovie dena se custvuvam kako da imam nesto vo glavata ne ja osekam kako da ne e moja. Osekam trpneenje, bolki, vrtoglavici, kocenje na nozete zatnuvanje na usite, bolka vo useto kako polno da mi e nesto, kako da ne sum ziva. Imav i porano problemi piev elicea ama sega imam bebe malecko go dojam i ne smejam nisto. Mi se losi i mnogu se custvuvam neubo. Si mislam deka imam tumur vo glavata i samo neubaj misli imam deka ke umram i kerkickata kebostane sama. Mi se zamagluva vo ocite. Bev kaj maticniot mi vika nisto nemas, a mene pak mi e loso. Dali nekoj se custvuval vaka ili samo jas? I dokolku znaete psiholog vo Ohrid da mi kazete nekoj? Kako da si pomognam? Pozdrav
Денес е ден ,после долго мачење со сама себе, анксиозност и депресија, и работа со психотерапевт,да сфатам дека јас цело време сум била ок, тоа низ што сум минала е мое најболно и најосвестувачко искуство, после кое не сме така наивни и немаме доверба во никој освен себе си, бидете внимателни со какви личности сте опкружени, фамилија, пријатели,колеги ништо не е повредно од вас, дистснцирајте се од токсичност. Поставувајте јасни граници,до каде може. Никому не му е гајле додека тонете, ниту можат да разберат што сте минале, и на погрешни личности колку и да вредите џабе е да се докажувате, ако они сами тоа не го ценат и гледаат. Затоа чувајте се, не се откажувајте од себе си никогаш, верувајте во себе и во Бог и ќе биде се во ред.
Sovet dobronameren za site vas.Ispitajte si tsh i ako vi e nad 2.5 pijte terapija.Jas imav anksioznost cek zivot,a rezultatite mi bea vo granica,4 ili 5.No toa e gorna granica ,vo Amerika optimalno e 1 do 2.Od koga ja spustiv na 2 ,nemam napadi na panika i nikakva anksioznost.A imav i napadi vo spienje i pulsot mi se krevase mn.pzd
Разговарај со психолог но мислам може да пиеш и бедоксин за време на доење ако колку толку те смирува. И пробај да ја гледаш светлата страна на животот, не се затварак дома со бебето. Шетај повеќе и со него но и сама, дозволи си бар 1 саат во денот за себе немој да дозволиш да се изгубиш себеси.
Психички ти е, поради лошите мисли..истото и мене ми се случи, психата била чудна работа. Мораш да ги пренасочиш мислите, се е во ред, ништо нема да ти се случи..јас гледам да излегувам повеќе, да мислам на позитивни работи..не се затворај дома и уживај со бебчето, нека ти е извор на позитивна енергија