Тоа се симптомите на анксиозност, стресот што си го создаваш сама кај тебе ти го прави тоа.Холестеролот со терапија ќе го решиш, немаш потреба од паника.
strasno sum razocarana doktorot vika statini ne ti davam gledaj dieta a jas preeska na rabota sedam imav klient me fati taka kako da mi zastanuva srce pa posle mi se grcese raka pa brzo se unoruvam koga odam se potam vo race noze , se mislam za ad ama neznam mn me popravija minatiot pat eliceata , i kako celo vreme imam bolka vo gradiii tezina kako da mi otkazuva srcw
Те дрма анксот затоа ти е така.Ако е изворот на тоа што ти се случува е само холестеролот, тогаш ќе го решиш брзо.Ете пробај со диета, и купи магнезиум, пиј секој ден, за грчевите да ти се изгубат, само немој оние кесичките со прашок.
И јас сум анксиозна и тоа одамна..лекови не помагаат,лекот е во самите нас. Да не бидам погрешно сфатена..помагаат ама само периодично. Додека самите не ставите точка,туку запирка секогаш ќе ја имате глупата анксиозност!
Се е точно, само зависи кој и како се справува, некои едноставно треба од некаде да почнат со справување, макар и со лекови.
Дали сте посетувале групни работилници или курсеви за анксиозност? Дали ви помогнале? Искуства? Поздрав и имајте мирен ден
denes so 2 ekstra teski napadi , prvo sabaljeto so tezina vo zeludnik i gradi prepotuvanje na race i noze nemozev vozduh da zemam imav plitok vozduh mislev udar e nemozev povejke i se gubev kako da mi podlipnuvase srceto , sega pak uste eden slicen imav i cel den bolka vi zeludnik i vo gradi , kazetemi nekoj so elicea dali stvarno poprava , nekoj ke se smee ama mediumsko lice sum i mi zavisi izgledot, a koga i da pocuvstvuvam tahikardija koga meram ok mi e
Страв ми е... Почнав да плачам брат ми... Му се јавив ми рече да не паничам и да не плачам пред луѓе било срамота.ќе. Ми се сителе само и ќе ме озборувле... Молам некоја за порака, од страв не можам од клупа да станам, под сенка сум, а треба да одам на работа
Од што ти е страв? Мора да се соочиш со стравот, само така се надминува анксиозноста. Ништо нема да ти се случи, не се плаши.
Свесна сум дека одамна ми реплицираше на моето мислење и ти благодарам што одлучи да споделиш искуство и да ја разграничиш целосната мисла. Ми се појави поради нагло завршена врска која беше магична, исполнета со многу љубов, доверба, среќа ... ќе речат повеќето love bombing дека кратко се гледавме, но секое наше гледање беше фантазија, нешто што неможам да го опишувам со зборови. Меѓутоа, сплет на околности со тешко срце и душа се разделивме. Далечина, работа, обврски... се си има удел. И тој и јас западнавме во анксиозност, знам бидејќи секогаш беше искрен со мене. Ми недостасува уште една од поубавите врски во мојот живот, меѓутоа тоа ме дотолчи. До бескрај. И не можев повеќе емоциите ме совладуваа, само тој можеше да ме смири, да ме лечи. Ми беше потребен, ми беше како дрога од која нема спас. Толку многу сум го засакала и го сакам уште иако си продолживме со животите, не сме се блокирале на соц.мрежи. Често пати ми се јавува да ме праша како сум, но не знае дека премногу западнав. Првите две недели беа хаос, после како поминуваше времето забележав дека емоциите се под контрола, се преселив, нова работа, нов дечко ( сега бивши имам пишувано за тоа) и многу подругачје ги гледам работите, што од емотивна страна, што од општа страна. Ретко останувам во контакт со токсични луѓе, ретко влегувам во конфликти, ретко се објаснувам и премногу се сменив. Што ми се допаѓа што таков ефект дава ова терапија. Но, на крајот емотивно сеуште се осеќам слаба кога ќе ми рече некој не те сакам, ти вака, ти така тоа ми стана слаба точка веројатно треба повеќе време како што рече докторката се пијат девет месеци па пауза па пак. Посакувам да си најдеме сите баланс да си ги контролираме емоциите, мислите и да сме без терапии, ама да морам да се сложам дека е многу тешко и треба сопствена соработка, самотивација а терапијата е само помагател во истото. Треба време, вежби и борба.
Да дадам еден апдејт за проблемов. Испитав се што ми рековте и дефинитивно само од психички причини ми се појавува. Кога добивам паничен напад или кога сум во гужва, престимулирана, вознемирена, ми се јавува тоа затегнување во грлото. Ги правам вежбите што ми ги предложи @Katie90 и многу ми помагаат. Откако почнав да ги практикувам, не губам толку воздух до степен да се изгубам во просторот како претходно, се држам под контрола.
Како тоа мислиш дали да кажеш? Не разбирам. Мислам, и да не кажеш-ќе види. Терапија не ти препишуваат?
Препорачајте добар психијатар на приватно за жена во години пост менопауза, излечен карцином, страв од болести, депресивна..
Па... Не знам зошто би ти било стереотип да зборуваш на таа тема со матичен лекар? Мислам... Многу јасно дека треба да знае, најмалку поради потенцијална терапија во иднина, да речеме. Не гледам причина зошто да не знае, па таман да е не знам што и каква болест, треба да е во доверба (ако веќе мислиш дека ќе каже на луѓе кои не сакаш да знаат за тебе и слично).