Devojki neznam dali imam anksioznost, imav pred nekolku meseci maj, juni posle pauza i eve sega pak, vsusnost nikogas ne iscezna samo malku ja potisnuvav i mislev vo drugo,.. Znaci postojano se plasam od nesto, imam strav deka nesto loso ke mi se sluci se boram sama so sebe eve povtorno se si mislam deka imam nekoja bolest isipituvav togas i krv i teroidna se bese okej, a jas sedam i taka se plasam i poradi toa mi se zabrzuva pulsot, samo koga slusam muzika se opustam.. Neznam sto da pravam togas bev na doktor i doktorkot mi rece da probam da ne mislam vo takvi raboti i da ne meram i puls i pritisok deka ne mi e nisto a jas eve sega povtorno so tie stravovi i nemozam normalno da ziveam, mislam deka ova e nekoja blaga forma na anksioznost ili jas samo se prikrivam ama neznam nekolku meseci eve ne mislev bev vo red a sega povtorno sto da napravam da ne mislam vo takvi raboti, nemozam normalno ni da sedam gledam tv ili Teflon i se mislam kako nesto ke mi se desi deka ke mi se zavrte , neznam ni jas od sto se plasam ama osekam nekoj pritisok nekoj strav nekoja panika neznam navistina... Imam 25 god
многу мизерен одговор: не плачи пред луѓе срамота е доколку имаш некогаш потреба слободно пиши ми. Што можам ќе ти помогнам. Туку сакав да прашам нешто. Искрено не сум за апчиња. Напротив, мислам дека нус појавите и реакциите од таквиот тип на медикаменти се полоши од самата првична состојба во која сме се наоѓале. Се трудам анксиозноста да ја ставам под контрола. Се убедувам дека немам дека не ми е дијагностицирана дека симптомите на аритмија да вртоглавици и главоболки се од стрес дека нема врска со напнатост и анкс. Панични напади имам секогаш кога детето ќе ми даде знак дека ќе се разболува настанува и сл. Имаше 2 пати конвулзии првиот пат ги пребродив со не толку голем стрес но вториот пат буквално со тресење на телото. Ми се чини дека и јас имав напади од што се тресев. Од тогаш не сум опуштена. Едноставно никогаш не можам да се релаксирам да имам мирни моменти да сум опуштена. Се нешто чуствувам дека ме грчи душевно дека не можам да се олабавам. Зарем е можно толку да сум под стрес? Единствено што пијам е суплементи имам и одено на психолог (иако темите за сесиите беа други).
Neznam ama navistina se sum pod strav nekoj i jas jas od sekogas sum panicarka bila ama ne do tolku kako sega postojano da custvuvam strav vo sopstvena koza, velam da ne spomnuvam ama se se desi od koga se slucu tragedijata so puls jas bidejki sum od Kocani toa go doziveav po tragicno i kako da navleze stravot od togas vo mene i sega za se panicam, ama sea pocnav i od samata sebe od nesto da ne mi se sluci vnatresno da ne ne. Sum nesto dobra neznam ni jas kako da objasnam, ama znam deka pred tragedijata ne se osekav taka od togas pocnaa aritmii i ostali raboti znam deka od toj mesec mart se desi da nesto ne e u red so mene i prethodno sum se plasela da napomenam ama ne e bilo tolku izrazeno...
ПСАЛМИ 121 Господ мој Пазител Песна на воздигање 1Ги подигам моите очи кон горите: откаде ќе ми дојде помош? 2Мојата помош е од Господа, Кој ги создаде небото и земјата. 3Тој нема да остави да се сопне твојата нога и Тој нема да задреме, твојот чувар. 4Не, не дреме и не спие Тој, Израелевиот чувар. 5Господ е твој пазител, Господ е твоја сенка, на твојата десна рака. 6Сонцето нема да ти наштети дење ни месечината ноќе. 7Господ да те чува од секое зло, да ја чува твојата душа! 8Господ да го чува твоето излегување и враќање, од сега и довека
истата сум после конвулзиите на детево. И се си мислам дела пак ќе се повторат дека ќе се разболи пак дека ќе му се случи нешто лошо.... како девојка имав доживеано тешка сообраќајна незгода едвај се спасив па немав толку некои комплекси стравови и сл.
Ke ti recam da ne mislis deka se ke bide vo red ama istata sum i jas, ama kako i da e da ne se povtori zivej go zivotot normalno toa nema da se desi pak se e vo nasite glavi samo i poradi toa kako da prezivuvame a ne ziveeme a ne treba taka ama jas veruvam deka ke pomini toa custvo na strav kako sto pomina i prehodno ...
Никој што пие лекови за ментални болести не пие од убавина .Ако требаат лекарста некогаш баш сум за.Блиска моја роднина беше многу против,глумеше јака дека може без нив и заврши на поголема доза и повеќе лекови од мене,бидеќи игнорираше првични симптоми.Лично пијам лекови за анкс и дијабет и многу ми помагаат,исто одам и психолог.Кога требало сум ги прекинувала без проблем кога ќе ми каже психијатар.Ова не е трајна состојба кај некои.За дете многу боли и треба да бидеш стабилна без паники. Сега ке одам на јога ,исто одам во црква,по манастири и на литургија,ми дава мир и смирение.Се разбира ти како сакаш ,ова е мое искуство секој знае што му помага најубаво.
татко ми пиеше некакви лекови не ми текнува точно кои беа и дојде во многу полоша состојба одколку што беше. Според тие искуства јас сум против.
Ако не пиете апчиња, а сте во тешка фаза на анксиозност и депресија, ќе добиете шизофренија и стално ќе ве носат по психијатриски болници, па кој сака нека не пие.
Zosto pisuvas vakvi raboti vo osetlivi temi kade sto lugeto po sekako se plasat ? Treba da biras zborivi mislam tvoe pravo ama sto ke postgnes ako isplases nekoj luge koj i onaka ziveat so strav ....
значи пишав погоре дека на татко ми полошо му дојде од апчињата одколку без нив. Дали ти имаш некое позитивно искуство па да скокаш толку?
Мој совет е да не се обидуваш да ги потиснуваш мислите и чувствата, туку да ги гледаш како набљудувач. Кога не им даваш толку на директно значење, полесно е да избледат побрзо. Нешто што мене најмногу ми помогна во справување со анксиозноста е да прифатам дека ништо не зависи од мене во однос на околината (како што меѓу другото те мачи тебе во моментов - случката со Кочани). Ова е многу лесно да се каже, но за да се осети внатрешно, треба доста работа и трпение.
Анксиозност и депресија не е исто,со депресија клиничка од кревет не стануваш,друг треба да те бања некои имаат и суицидни мисли ,на работа немаш сила да одиш, нефунционален да се грижиш за себе не пак деца да имаш за чување.Со анкс тешко е, -имаш стравови,ама пак гураш ден за ден како така.Ова се различни болести,шизофренија е друго и е доживотно.Психијатриска болница е за лекување ако треба,не дај боже.Негатива не треба да шириш,ТЕ МОЛАМ,доволно се сите уплашени.
Анксиозноста и депресијата се нус појави на шизофренија а не причинители за шизофренија. Шизофренија е проблем со хемијата во мозокот кога нема доволно допамин и глукамин. Анксиозноста е најчесто заради недсотаток на сератонин кој се троши од премногу стресен период, живеење во стрес некогаш и не знаејки дека сме во стрес и дека ни е тоа нормално.. доколку не е лечена и добро третирана може да прерасне во агорафобија ( страв од отворен простор), и повлекување на личноста. Депресијата со анкзионоста не се заедно. Може да си депресивен а да не си анксиозен и обратно.
Јас ви кажав, вие како сакате сватете,жена со депресија доби шизофренија зошто одбиваше лечење,и сега е демир хисар, мислам дека овде сте многу со згрешени дијагнози и погрешни терапии,не може после 15 год лечење упорно да не си добар и се понеарен од ден во ден,без ич напредок, не може години да одиш на психијатар а секој ден да плачееш по форуми, никој од тука не може да ти поможи,затоа плаќаш психијатар,не може секоја менструација да ја претворат во хорор филм,два три дена ке помини, сите имаме страв, сите еден ден ке умриме не значи дека треба цел живот Треба да живееме во страв во својата комфот зона и да чекаме да умриме,ако лековите не ви помагаат,сами сте криви за состојбата во која се наоѓате
Ај не претерувај. Имам во околина лице со шизофренија и нема благе везе со депресија и анксиозност. Полека малку со дијагнозиве. Бев денес баш на психијатар му кажав за оваа твоја теорија се фати за глава се изнасмеа. Таа жена која ја збориш си имала шизофренија а не депресија.