Пијамн 7 дена веќе треферо 7.5мг , аклонилн 3x2mg и празине 5мг.Одам како роботн и спијам по 13/14 саати.Дали треба време да ги навикнам или... Поради кокаински кризи ги пијам
Ќе кажам јавно,МНОГИ БИ САКАЛА ДА МОЖЕВ ТАКА ДА ПЛАЧАМ.Љубоморам на ова,да можеш да се истуриш и испразниш кога ти е тешко.Ми треба епетен бед музика и некој мрачлив муд.Најмногу ме тера на агресија да се исповикам ,исподерам на сите што ме нервираат и да урлам ,па и нешто да искршам.Ете ова ме смирува да не ми се сврти лошото накај мене.Не е продуктивно и убаво ,ама така се осеќам.
Добив, толку голем бокс. Што една личност дека сум била толку депре, а знае убо со што се справувам. Јас разбирам му реков. Се борам. А, тој така без осет ми лупа в лице, по втор пат.
Не. Немам ни појдено. Не ни ми се оди. Буквално ми се плачи само. Сеа ќе си закажам одма кај психотерапевтот, па после со апчиња
Јас си одам редовно на два месеца на контрола си имам список што сакам да го прашам за што да разговарам. Ептен ми е погоден.
Најискрено не знам зошто го сфаќаш ко навреда, ама најискрено, сериозна сум. Знам дека си пречувствителна ко што си кажа претходно, ама вистински не сметам дека е навреда некој да ти рече дека си депре. Не знам, може гледаме низ различна призма, еве и друг нека каже. Шо има везе, сериозно...
И јас исто мислам, иако и јас сум пречувствителна, ако ми каже некој дека сум депре па голема работа, нека си каже шо сака.
Време е да поработиш на себе си.Ама буквално.Да ојачаш, да зголемиш самодоверба и да не се замараш со секој и сечие мислење.
dali go nadminavte problemot ova so bocki po glavata i bolka vo usniot kanal mene konkretno.mi se slucuva toa ama na ednata strana na liceto. se plasam i veke sum depresivna nevrolog poseten mi vika nevroloski problem nemas a jas priblem imam
Дали некој што пие Елицеа се соочува со срцебиење и стегање под гради? Пред 2 години имам пиено од 10мг и ми беше ок. Сеа почнав пред 1 месец пак да ги пијам, на 5мг сум ама не се чувствувам убаво. Ептен ме притиска под гради. Не знам дали може да е од елицеата.
Како се справувате со чуството на повраќање, заматен вид, потење, тресење и срце биење. Кога и да треба некаде да одам јас го чувствувам срцето како чука, ми се повраќа, се препотувам, мислам дека ми се врти дека не гледам убаво и многу често плус и раце ми се тресат. Кога можам да не одам, јас не одам и се "спасувам" од овие симптоми но некогаш МОРАМ + САКАМ да одам и нема спас... На пример денес имам два такви "настани" и не знам како ќе ги поминам. Имате некаков трик, за додека да соберам храброст за психолог да искористам некој трик или што и да е
Си повторувам во себе дека не сум во никаква опасност и дека ништо лошо нема да се деси на местото каде што треба да одам. Се трудам да мислам на убави работи, а не на најлошиот можен исход во ситуацијата. Тоа најчесто успева да ми ги смири тие симптоми, а кога не успева, се јавувам на некој близок да го споделам тоа. Или, си наоѓам некоја занимација по пат, пример ќе си пуштам некое видео да гледам или некој подкаст, или нешто за читање ако сум со автобус, а кога сум со кола, си пуштам музика.