Анксиозност

Дискусија во 'Психологија' започната од dunja, 12 јануари 2010.

  1. nina55

    nina55 Истакнат член

    Се зачлени на:
    21 јануари 2013
    Пораки:
    124
    Допаѓања:
    8
    сакам да се консултирам со некој од вас.Пијам АД а овие денови чуствувам како ми се тресе целото тело.дали на некој му се има случено ова и дали треба да се напијам нешто за смирување.Поздрав
     
  2. jana1

    jana1 Активен член

    Се зачлени на:
    9 декември 2013
    Пораки:
    36
    Допаѓања:
    13
    Zdravo na site ,nema na koj forum ne sum zacleneta kade sto se spomnuva anksioznost a na nekoi sum duri i administrator ,na facebook imame svoja grupa koja normalno e skriena za onie koi ne se clenovi vo nea,ama ovoj forum na femina prvpat vecerva go vidov i si rekov moram da pisam i jas dva tri reda za moite maki :D :D :D :D .Vaka so ova sranje od sostojba li e bolest li e neznam vise so e ni jas samata a ke doktoriram na temava zimi se zs se ubiv od citanje za nea ,se boram polni 4 godini od koi site 4 god sum na AD ,prvo piev asentra i heleh za godina dena bev kako nova pa na svoja raka gi ostaviv pa koga me mavna nazad ma ni na nebo ni zemja bev ,pak na dr mi dade deprozel i lorsilan ,mi bese dobro 1 god ama ne super ,ali ok pak se podnesuvase pa pak na novo iako pijam AD jas se poloso i poloso bev ,koga me zamavaa nekoi crnbjaci nedaj boze deka ke si napravam nesto ili ke se mrdnam od umot ,pa me fati strav od sizofrenija po cela nok se osluskuvav vo tisina dali slusam glasovi ma uzas toa bese strasno ne se opisuva so zborovi toj pekol,mi dade dr elicea 10 mg i lorsilan 1 mg eve 2 godini gi pijam do pred nekoj mesec nisto podobro ne mi bese sega taka malku osekam olabavuvanje ali daleku sum od toa deka sum super ....ama da se nadevame deka eden den seto ova ke bite minato taka da acebitola i ecesk eve jas sum vi primer 5 godina ke fatam borba so ovaa ama tuka sum seuste ....
     
  3. jana1

    jana1 Активен член

    Се зачлени на:
    9 декември 2013
    Пораки:
    36
    Допаѓања:
    13
    Nina obavezno se napij ,neznam sto ti ima dadeno tvojot lekar ali sto i da e napij se ne si ja maci dusata
     
  4. Vase90

    Vase90 Нов член

    Се зачлени на:
    10 декември 2013
    Пораки:
    1
    Допаѓања:
    0
    Здраво на сите :) . Како што гледам и сум приметил дека има многу повеќе женски особи отколку машки :) ама тоа не ме интересира во моментов :) Сакам да побарам ваша помош.... секој ден скоро сум на интернет и само буричкам низ сите форуми и разни страници само да си пронајдам некоја утеха дека ништо не ми е :D . Имам 23 години, више 3 години мислам дека го поседувам Анкс. во мене :( Значи моите симптоми се овие: Забрзана работа на срцето и мислам дека ќе добијам инфаркт ( не дај боже ) или нешто ќе ми се случи... Најтешка и најголема непријатност ми ствара вртоглавицата, но тоа не е вртоглавица да ми се врти цела соба околу мене, туку како во главата да имам некој притисок, буквално во главата ми се МУТИ ( на мој начин кажано ) како некоја тежина, напнатост... стегнатост..., и ме фаќа паника ми се ладат рацете и ми се препотуваат, пример кога ќе застанам на ред во продавница ме фаќа таква паника што мислам дека ќе се онесвестам. Исто така кога ќе излезам во диско, или во некое кафуле низ градов, ме фаќа паника од многу гужва и кога има многу луѓе околу мене.... Помагајте, кажете ми дали и на вас ви е вака или јас си имам некој проблем ??? ;( ;(
     
  5. elisabeta

    elisabeta Популарен член

    Се зачлени на:
    25 мај 2012
    Пораки:
    1.888
    Допаѓања:
    7.540
    Со симтомите што ги кажа си навлегол во канџите на анксиознота јас ти предлагам како прво да сватиш дека си физички здрав иако е тоа тешко ,самодовербата сигурно ти е на нула , физички повеке да бидеш активен трчај вежбај нешто прави ,50 % со вежби ке ја намалиш анксиознота другите 50 со позитивна мисла дружење а најбитно е секогаш да се ставаш на прво место да не се секираш и да си ставаш на срце за све што треба и нетреба не му угодувај на другите гледај прво ти угодиси на душата ,ние на форумов тешко се справуваме со ова чудо и се бориме можеш да видиш страници и станици наназат и да се препознаеш во повекето постови поздрав и имај убави мисли
     
    На kostadinka24 му/ѝ се допаѓа ова.
  6. TonkaBonbonka

    TonkaBonbonka Нов член

    Се зачлени на:
    11 декември 2013
    Пораки:
    1
    Допаѓања:
    0
    Здраво на сите,

    Еве и јас да се пријавам. :) Имам 30 години, имам тригодишен син. Ппрвпат годинава во јануари имав симптоми на анксионзност. Прво не знаев што е (имав тахикардија која се случуваше без повод и причина, кочење на раце, мисли дека ќе се умира итн.). Испитав се' живо - тироидни хормони, крв, серумско железо, ехо на срце, екг, носев холтер.. И откако се утврди дека ништо не ми е физички, се обратив на психолог и психијатар, кадешто утврдија дијагноза - анксиозност.

    Пиев таблети Цитрам, кои по 4 месеци на своја рака ги баталив. Одев на психолог во меѓувреме кој првично ми помогна, но не работеше психотерапија, туку некако се' се сведе само апчињата и толку. Супер се чувствував, ама затоа по 3-4 месеци, пак се појавија тахикардиите, паниките, со тоа што овојпат беа многу поинтензивни. Не можев ни кола да возам, ни во автобус да се возам. Се затворив дома една недела оти таму се чувствував најбезбедно. Ме охрабруваа колешките, семејството и другарките, па почнав пеш да одам до работа и назад, а летово цело време одев со точак. Само така чувствувам дека јас имам контрола над себе и затоа не користев други превозни средства.

    Сега пак пијам Цитрам веќе 2 месеци, со тоа што одам кај саглам психолог кој со советите ми помага да ја вратам самодовербта. Таа вели дека хемијата е тука само за да послужи како подлога, но да не очекувам дека и ќе ми ја реши оваа состојба. Вистинските промени треба да се случат во главата, во мислите :)

    Ве разбирам сите. Страшно е, драматично е, тешко е да се игнорира кога се случува.... тешко е да се мисли позитивно во овие тешки времиња, кога мислиме за сите и се', а забораваме да мислиме на нас. НО, мора да се оди понатаму. Јас многу пешачам, се смеам, се гледам со луѓе, избегнувам депресивни другарки и луѓе... така се справувам и засега добро ми оди. Планирам уште една бременост во иднина, кога ќе ги баталам апињата, такашто не се откажувам.

    Ве поздравувам :)
     
  7. Lale3

    Lale3 Истакнат член

    Се зачлени на:
    2 октомври 2011
    Пораки:
    105
    Допаѓања:
    17
    premnogu se gusam jas i moeto prokleto gusenje................................................
     
  8. napoleon

    napoleon Истакнат член

    Се зачлени на:
    26 ноември 2013
    Пораки:
    35
    Допаѓања:
    7
    E баш сакав да прасам за проблемите со дишењето(недостаток на воздух)дали е константно кај вас односно нон стоп отезнато дишење и колку време трае тоа цудо пошто кај мене е цела година кога со поголем кога со помал интензитет ве молам за мислење зосто тоа е нај длупиот симптом сто го имам на се друго се навикнав како така. Поздрав до сите!
     
  9. jana1

    jana1 Активен член

    Се зачлени на:
    9 декември 2013
    Пораки:
    36
    Допаѓања:
    13
    Vase normalen si drugar ic da ne mu se sekiras ,a toa simptomite se tipcni za anksioznost ,bonbona a ti kaj koj dr odis ako ne ti e problem ke sakas li da kazes ,dokolku si od istocna makedonija ili Skopje mene bi mi odgovaralo da konecno posetam nekoj kogo go pofalile kako dobar dr...blagodaram
     
  10. GirlLove

    GirlLove Форумски идол

    Се зачлени на:
    4 јануари 2010
    Пораки:
    6.236
    Допаѓања:
    16.504
    Јас да се пофалам дека вчера почнав да вежбам скоро саат,реков сега ќе запнам па што сака нека биди...нека ми лупа срце...кога се осеќам дека многу силно лупа ќе земев воздух и ќе продолжев понатаму...мислите од типот..јас не можам,немам енергија..и разни разни глупости исчезнаа...Поздрав и само позитивна мисла :)
     
    На elisabeta му/ѝ се допаѓа ова.
  11. elisabeta

    elisabeta Популарен член

    Се зачлени на:
    25 мај 2012
    Пораки:
    1.888
    Допаѓања:
    7.540
    Само напред GirlLove само убави работи да читаме во иднина на темава стварно трудот и упорноста на крај се изплаќа ,ајде почнете да се трудите па макар многу тешко да е
     
    На GirlLove и natemila им се допаѓа ова.
  12. Darko90

    Darko90 Популарен член

    Се зачлени на:
    24 мај 2013
    Пораки:
    169
    Допаѓања:
    3.018
    Пол:
    Машки
    Има и машки особи без гајле...Ги имаш истите симптоми како мене и дефинитивно поседуваш Анкс.Проблемот наш е само во главата(психата)на ниедно друго место.И одма да ти кажам да не губиш време со испитување на срце,мозок,крв затоа што си здрав и симптомите ти се само од анкс.Сам кажа дека 3 години ти се случува ова мој совет ти е да појдеш на лекар да ти дадат некои апчиња за опуштање а и да позборуваш со некого за да ти олесни и да не го трпиш тоа во себе(не е ништо страшно ако поразговараш со психијатар).Гледај да не се затвараш и да бидеш поактивен,пробај во гужва да издржиш колку можеш и да не мислиш на тоа,со користење на апчиња верувај полесно ќе исчезне.Бидејќи си машко пробај да бидеш и физички поактивен фудбал,кошарка,трчање,теретана што било битно да ја исфрлаш некаде негативната енергија од себе.Фати си и женска за месец дена има да бидеш како прч :rofl: :lol:.И уште еден совет не истражувај многу многу по интернет зашто ќе прочиташ многу глупости.Доволен ти е форумов за да видиш дека не има многу како тебе и дека не си сам.Се надевам дека ти помогнав малку и дека за некое време ќе кажеш дека ти е подобро.Поздрав пријателе. :)
     
    На plava.90 му/ѝ се допаѓа ова.
  13. anuska.6

    anuska.6 Истакнат член

    Се зачлени на:
    6 април 2012
    Пораки:
    15
    Допаѓања:
    3
    не ми ни даваа лекарства, бидејки немам баш години за тоа. Саканиот ме натера да излеземе во град (нешто што не ни можев да си го замислам дека ќе го направам некогаш) и ме убеди едноставно дека јас можам тоа да го направам, дека ако ме фатат паники со такси ќе се вратиме и сите тие работи, и отидов. Уживав таа вечер како никогаш до сега, и видов дека не е тоа ништо страшно дека залудно сум поминала време дома.
    Значи женскички, животот е еден, не е вреден дома да седиме затворени. Оставете ги лекарствата нема да ви помогнат. Имајте позитивни мисли, дека сте најсилни вие на светот. Јас лично, кога ќе ми дојдеше паника, пиев вода па секогаш си носам со мене шишенце. Што мислите: кој треба да живее вие или паниката?
     
    На plava.90 му/ѝ се допаѓа ова.
  14. lady27

    lady27 Активен член

    Се зачлени на:
    7 ноември 2013
    Пораки:
    25
    Допаѓања:
    10
    браво сите да имавме такви децковци полесно ке беше
     
    На plava.90 му/ѝ се допаѓа ова.
  15. Izgrizan

    Izgrizan Активен член

    Се зачлени на:
    20 мај 2013
    Пораки:
    18
    Допаѓања:
    3
    omalaksanost i bledilo na faca osekat nekoj ? dr simtomi redovni se aj kazetemi ve molam
     
  16. iloveyou29

    iloveyou29 Queen of beauty

    Се зачлени на:
    14 мај 2012
    Пораки:
    5.860
    Допаѓања:
    32.471
    Пол:
    Женски
    Подолг период ми се случуваат некои работи , но секогаш го занемарувам фактот и си мислам дека се ке биде во ред, но почна се почесто и почесто. Доста читав и барав, но не најдов ништо конкретно односно изгледа несакам да прифатам. Почнаа да ме мачат страшни несоници и покрај апчиња за спиење тоа не се промени. Целиот биоритам ми се поремети, цела ноќ кога сите спијат, јас не спијам, туку цел ден. Понекогаш добивам голема болка во делот кај срцето и кога тоа се случи, си велам само да не престане да работи. Цело време се чувствувам депресивно, немам желба за ништо. Многу работи кои сум ги правела порано, сега немам желба. Несакам да излегувам, избегнувам места каде што има гужва, неможам да поднесувам галама. Си велев ајде период ми е ке ми помине но не е така. Чувствувам некој бес во себе, без причина и цело време сум нервозна и мислам дека ке експлодирам. Значи незнам дали мојата состојба на умот го предизвикува ова или стварно нешто ми се случува. Кога ке ми се случат вакви моменти пијам само дијазапам и понекогаш некое апче за спиење, друга терапија не сум примила. Незнам дали да одам на лекар, можеби од страв што ке ми кажат :|
     
  17. acebitola

    acebitola Активен член

    Се зачлени на:
    15 декември 2012
    Пораки:
    76
    Допаѓања:
    2
    има ли лек за ова грди мисли да ги трганм од главава казетеми се ми се циен дека срцето ке ми се распраа ке ми пукне од гради се имам некое не пријатно цуство помогнете ми ен мозам појке Ч////////////////
     
  18. LAVICA13

    LAVICA13 Активен член

    Се зачлени на:
    4 декември 2013
    Пораки:
    6
    Допаѓања:
    0
    здраво на сите ,дали некој од вас го имал чуството на гадење кое кај мене е постојано веќе два месеци а утринското гадење ми е хорор,пијам терапија зепира 10мг се чувствувам доброимам енергија ама ова гадењево не сопира ги имам направено сите испитувања за =елудник се е ок.убав ден :D узивајте во неговите убавини :inlove:
     
  19. TaciCarbonero

    TaciCarbonero Истакнат член

    Се зачлени на:
    23 ноември 2012
    Пораки:
    75
    Допаѓања:
    9
    Луѓе ве молам за помош! Веќе 2 месеци чувствувам болки во мускулите,трпнење на рацете и нозете(како нешто да ми лази по телото), зголемено срце биење,немам апетит,дури од сабајле имам страшно гадење што не се поднесува.Осеќам како да ме боли черепот некако необјаснива болка.Многу ми е страв да спијам имам несоница,омакалкасаност и што ли уште не ми се врти низ главата во поглед на тоа што ми е.Направив испитувања и се е ок и психијатарот ми препиша зепира и апаурин но некако не ми делуваат.Тресам се целата и немам волја за ништо.Таа вели да преминам на депрозел но некако мн полошо ми е он нив како да не ми ги поднецува организмот и уште поголем страв ме фаќа од нив.Како да го зголемам апетитот? Исто така имам и суво кашлање кое води до повраќање а нема што да повракам.Стигнав и до инфузии што е најтрагично :( Дали некој имал слични симптоми и како да го пребродам ова? Интернистите викаат дека се е на нервна база и не поминува,тресам се од студ и се ми е ладно ...Ве молам за мислење и доколку познавате добар психијатар во Куманово споделете искуства ке ми биде од корист...Позз
     
  20. strumicance

    strumicance Нов член

    Се зачлени на:
    15 декември 2013
    Пораки:
    1
    Допаѓања:
    0
    Здраво, и јас сум наов на форумот, и сакам нешто да споделам со вас. Исто како што ги процитав симптомите по се изгледа и мене ме фајќа анксиозност, во принцип ништо не ме боле, али на еднаш како да чуствувам некаков страв и ме фаќа таква страшна паника што мислам дека ке се онесвестам и ако знам дека ништо нема да ми се случи. Ми кажаа дека е тоа од некаков претрпен стрес , а јас има претрпено доста стресни ситуации па сигурно е од тоа, бев на сите исшитуванје се е ок, али мене никако не ме бива. Бев и кај неуропсихијатар еег ми правеше алли ми реце дека е до психата, и ми даде зипира и димитрин али по кратко време ги прекратив , бидејќи сакав сам на себе да си докажам дека можам да се изборам без лекови. Во еден момент ми успеа али сеа некако пак ме нападна :?: , а имам многу работи со кој треба да се радувам , зенами е бремена чекаме принова, плус тоа свадба не цека се убави моменти , а мене накао страв ме фајќа се си мислам несшто ке ми се случи. Ако имате нешто да ми кажете , помогнете повелете поздрав до сите...