a 4 meseci da ne gi naviknes sto znaci toa deka ne deluvaat ili treba uste vreme nekoi mi vikaat duri po 6 meseci moze da se oslobodam takvo dejstvo imala asentrata
Арно си кажа Чернодрински во една прилика: „Од глаата си патиме.“ Сè е во начинот на размислување. Во оној момент кога ќе научиме како да си ги усмериме мислите во вистинскиот правец, анксиозноста ќе ја снема. Колку повеќе мислиме позитивно, толку повеќе позитивни работи ќе ни се случуваат и обратно - доколку имаме мисли од типот „Тешко ми е.“, „Никогаш нема да ми биде подобро.“, „Не гледам излез од ситуацијава.“ итн. навистина, никогаш нема да ни биде подобро. Тешко е, знам, и јас моментално поминувам низ оваа ужасна состојба, дури мислам дека никогаш не ми било волку лошо. Го достигнав врвот со појавата на деперсонализација во моето секојдневие. Потрошив скапоцено време од мојата младост во страв од тоа да живеам. Да, да - да живеам. И јас имам проблем со паничните напади, понекогаш ми е тешко и да дишам. Но, ниедни лекови на овој свет нема да ми помогнат, доколку јас самата не почнам да размислувам позитивно. Не сакам лекови за спиење и не сакам да спијам, сакам да живеам. Сите сме млади, паметни, ЗДРАВИ девојки/жени и ништо не ни фали. Буквално ништо! Ни треба само малку верба во себе и со текот на времето we're gonna kick anxietys ass! Претпоставувам дека некој претходно ја има спомнато книгата „Тајната“ од Ронда Бирн во темава, ама ајде и јас. Обично не преферирам книги за самопомош, долго време оваа книга ми фаќаше прашина на полица, но, пред некој ден, во момент на очај, решив да ја читнам. Навистина е мотивирачка! Не знам дали ќе ви помогне, но, прочитајте ја ако сте во можност. Топла препорака од мене!
Ова е неподносливо, бев на матура кај братуцет а јас укочената седната и секој момент чекам да се онесвестам. Ги анализирам лугето клку лабаво и опуштено седат и им завидувам, си викам се е до мене, тие се опуштени и уживаат во моментот а јас седам, па проверувам како ми работи пулсот, па чекам да ми се сврте и да избегам. Дали ми се поизразени симптомиве и дека кај да е сум пред менструација, дали и времево незнам. Aма денес и вчера неможам сама себе да се поднесам. Доста ми е од ова глупава анкссссс животот ми го уништува, младостаа ми поминувааааа
Здраво девојки! Незнам колку уште сте активни на форумов,ама последниве денови ве читав како лектира И јас го имам истиот проблем,се надевам епизодичен,зашто ми се јавува последниве три години само во преодниот период зима-пролет,а понекогаш и пролет-лето. Долго се мислев дали да пишам и така да си олеснам на душичката,зашто многу ме напнуваат дополнително луѓе кои советуваат "Се е до психата,не мисли ќе ти мине". Имам читано многу за паничните напади и анскиозното пореметување и право да ви кажам покрај хипохондрик сум и сајберхондрик. Поради тоа избегнував да се дијагностицирам преку интернет со симптоми и слично,ама ете природното си надвладеа Немаше да се загрижам толку многу,ако оваа година паничните напади не беа проследени со буквално секој сиптом кој Меѓународната класификација на психички заболувања го одредува како дел од овие состојби(не сакам да ги наречам пореметувања,зашто звучат страшно). Најстрашно од се е што,не знам дали на некоја од вас и се случило,но рацете ми се кочат и тоа уште повеќе ги интензивира психичките манифестации. Морам да кажам дека последниве три години,откако нели почнаа,се соочувам со многу здравствени промени и проблеми на социјален план. Пред тоа бев буквално надвор од домот речиси 24/7 имав енергија да направам се и многу сакав да се наоѓам опкружена со мноштво луѓе и гужвите не ми ствараа проблем. Сега избегнувам јавни места,како кафулиња,ноќни клубови,дури и седенките со блиските ме оптоваруваат. Немам почувствувано момент на среќа долго време,чувствувам рамнодушност и безволност. Не сакав да побарам помош зашто мислев декаи оваа година како и претходните,сами од себе ќе ми минат. Но ете,бев упатена кај психолог и моментално пијам Хелекс и Дијазепам по потреба. Од секогаш сум била паничар по душа,повеќе сум мислела на последиците,пред што било да направам. Се чувствувам подобро откако знам дека не сум единствениот "фрик" кој се соочува со вакви тешкотии,но исто така ни на најголемиот непријател не му посакувам ваква мака. Се срамев да кажам за ова,и обично кога ќе ги доживеев лажев дека ми се слошило,но и најголемата болка не е така агонична како паничен напад. Еден ден имав чувство дека ќе полудам,се случувало да заминам без збор од испит,да чувствувам преголем наплив на енергија и адреналин во текот на сосема обични мигови,како пример гледање на филм или читање книга... Се надевам дека и со ваша поддршка ќе успеам да го совладам ова гадно чувство што ми ја одзема младоста. Како велат-трета среќа. Би ви била благодарна доколку и вие споделите некои ваши случки и дали на некоја и се случило да почувствува закоченост во рацете и силно тресење на телото? Инаку не ми било прв пат,од преголема возбуда да имам проблеми со кочењето на рацете.
Значи буквално истото ми се случи и јас бев на матура кај братудед и цела фамилија ја дигнав на нозе и вака-така сите дознаа што ми се случува. Инаку,јас чувствувам промена во расположението кога е врнежливо и облачно,а за време на ПМС и во текот на мензисот,сум многу раздразлива,гневна и настроена кон кавги. Симптомите исто така се појачуваат.
Костадинка сосема си во право за ова. И јас не сакав да читам ништо по форумиве,зашто се плашев,како што претпоставив,така и испадна,бидејќи читам за луѓе што со години,со психотерапии и медикаментозни терапии се борат со состојбата . Но пред да читам по форумите,зашто од мојата околина на никој не му се случило нешто вакво се чувствував како туѓа и благо кажано,поинаква од останатите,дека нешто не е во ред со мене и јас не сум човек како сите други. Но мене форумот ми даде сила да увидам дека вакви проблеми делат повеќето и дека се реални,и да треба да се соочиме. Тоа што ти си го доживеала со бајачката,може да било и еден вид автосугестија. Ама што и да било,мило ми е дека се чувствуваш подобро. Инаку и пред да ми се случат паничните напади бев два пати на бајачка,зашто од секогаш си бев малку плашлива личност и вториот пат ме уплаши уште толку,бидејќи ми кажа дека сум била баги урочена. Ако состојбата ми се пролонгира и јас планирам да посетам уште еднаш,па којзнае...Можеби и јас ќе се вратам со добри вести
Катастрофаааа па што е ова бе више аман еве на гости сум кај сестрами со другата сестра сите се смеат зборат а јас мислиш ке припаднам како ѓаволот са влегува во мене. Де кнедла во грло како да ме дави нешто што дури и неможам да голтам па грчеви во стомак што дури ми одат од стомак па накај ребрата уффф страв невиден. Како сте вие? Позззз
e pa decki eve jas piam apcina nedela dena i ko poloso mi e dali dodeka da dejstuvuvaat ili deka gi piev porano pojma neam ama ne mi deluvaat ,, se potam nozete mi se tresat srceto mi cuka ko izgubena vo vremweto i prostoro sum so pameto ko da ne sum tuka gospode bozeee.pocnav na seansi razgovori veruvam ke bidi podobro..vo mozokot postojano mi e deka sum zdrava srekna i so verba deka ke pomine a i veruvam vo toa zosto mozokot sum go natrupala so misli deka ova mi e ona mi e i mozoko veli da taka toa mu e..e pa sea jas ke go upravuvam mozoko ne toj mene znaci nisto ne mi e mora toa NE MOZAM da go ckrtnam ne znaci MOZAM be luge mozam se zalev do vcera ama sea mi treba vreme tesko e ama moram da go napolnam mozokot so misli kako srekna sum nisto ne mi e jas sum zdrava itn itn vervajte deka i siptomite ke isceznat dolgo vreme se macam so aksioznosta ama sea zastanvam na cvrsti noze ..da mu se protistavam se nadevam so gospod napred ke uspeam ustvari ne se nadevam tuku ke uspeam znaci sakam mozam ke uspeam zdrava sum srekna nisto ne mi e i taka mozokot na dr nacin ke deluva i ke se poopustime treba vreme ama kako so ne dosla aksioznost preku den nemozi i za den da pomini treba vreme jas rabiotam na slucajot..tesko mi e do bezkraj da ne vi rasapravam kakvi siptomi imam maki macam ama poke ne se zalam to e to pozz sekoe dobro )
Ne Sakam Ne Mozam Sakam Kako ? Ke probam ! Mozam Ke uspeam USPEAV !! .......................... VERUVAJ VO SEBE !! p.s.Lina se ke bide vo red, samo hrabro.....da, taka deluvaat AD vo pocetokot ti stanuva duri i polosho no toa se nus simptomi koi pominuvat za 2-3 nedeli....no mnogu e povazno toa sto odish na seansi i sto cvrsto si resila da ja nadminesh sostojbava....VERUVAJ VO SEBE!!!
SI PIELA I TI DEPRESIVI..SI BILA VO VAKVA SOSTOJBA SI USPEALA KAZI MI..TESKO FUNKCIONIRAM VERUVAJ AMA LIVCETO SI GO NOSAM SO MENE SO GOLEMI BUKVI DEKA MOZAM SAKAM KE USPEAM ..POSTOJANO VO GLATA GI POVTORUVAM SREKNA SUM NE MI E NISTO ZDRAVA SUM KE MU DADAM DO ZNAENJE NA MOZOKOT DEKA E TAKA PA NEKA GI ZEMI OVIE MISLI NE SAMO TIE OD PORANO NE MI E UBO TAKA MI E VAKA MI E E TESKO MI E SAMI SME NAPRAJLE TAKA ,ME NAPRAVI BUKVALNO BOLNA E GI FRLAM TIE MISLI NE SE ZALAM VEKE..SREKNA SUM NEKA SVATI DEKA NE MI E NISTOOOOOO MI CUKA NEKA CUKA SRCETO ,, OD POCETOK TESKO DISEV I MI DOJDE DO OVA MI SE POTAT DLANKITE NEKA POTAT,,LADNA POT SVETKI OMALAKSANOST, NOZETE SE TRESAT NEKA SE TRESAT BE NE SUM BOLNA ZDRAVA SUM KO DREN!!!!!!!VO MOZOKO SUM IZGUBENA ABE AKO KAJ KE ODI NE KE ZABEGA NE SUM BOLNA MI SKURCI DA SE ZAMARAM SO OVA CELA MLADOST SREKNA SUM ZA POCETOK SO SILA SE SMEAM SETAM KE ODAM NA KAFE DRUSTVO SE POTAM I ODAM VBERVAJTE ,,I OVIE SI MISLAM KE MI SE SLUCI OVA KAKO KE POLUDAM KAKO NOZETE MI SE PRESECAT MI SE CINI DEKA OVA KE MI BIDI ONA NEKA PREMINI VO: KAKO DA NE SO MU PAGA NA MOZOKOT NA PAMET GLUPOSTI!!!!!NE SE DAVAJTE KE USPEEME NE SE ZALETE SAMO EVE DURI PISAM KO SILA MI IDI MI SE CINI SO ZABI DA JA IZEDAM NEMOZAM DA JA SMISLAM AKSIOZNOSTA DA ME MALTRETIRA..ZIVOTOT E UBAV TREBA DA SE POTRUDIME KAKO MOZAT SITE DA ZIVEAT NORMALNO MOZAM I JA S I SAKAM KE POMINI TESKO E VERVAJTE AKO ZBORAM VAKA DUSATA MI PLACI AMA REKOV NEMA ZALENJE SAMO POLNENJE NA MOZOKOT SO NOVI MISLI RESTART NA MOZOKOT UBO MI E BE SREKNA SUM NISTO NE MI E IMAJTE NAJUBAV DEN MILI MOI
8 год.се борам со анкс и освен хелекс ништо друго не сум пиеле,одев на психолог,работев на себе со вакви мисли и мислам дека тоа најмногу ми помогна,сега повеќе мака имам со надминување на минатото и работите кои ми се случиле,но со позитивни мисли се успева.Всадување во главата на позитивни мисли,секоја негативна сменија со позитивна,велеше мојот психолог,напорно работев на себе,се борев со секој симптом со секоја мисла,за нас тие црни изгледаат секојдневие и ги оставаме да течат незнаеќи дека со ставање на нивно место позитивни мисли ние се лечиме,Продолжи да одиш на сеанси тоа повеќе ќе ти помогни него ад.Ќе успееш,верувај во тоа.
http://zenica.mk/2013/06/25/%D0%BC%D0%B ... %BE%D1%82/ Ви препорачувам да го прочитате и да го примените
девојки,јас да се пофалам....долго ме немасе на форумов и конецно мозам да рецам дека се цувствувам супер.....асентрата сега ја пијам по пола и се е ок.....само цврста волја,опустено и напред...поззз до сите и ви посакувам и вие да ја пребродите оваа проклета анксиозност