Здраво Феминки,одамна ме немаше но ве следам редовно.Бев добра два-три месеци лошите мисли и стравовите се намалуваа и кога сега пак ме фати паника како тоа да не можам јас самата да се контролирам.Психологот ми вели мора да ја пуштиш контролата нема ништо да се случи но јас се повеќе паничам и ми се чини ќе полудам.Што да правам? Инаку среќен роденден Натемила ти посакувам да ја победиш оваа одвратна состојба и да бидеш секогаш среќна и весела
Мене ми помага разговор со најдобрата другарка, слушање на музика, гледање на комедии, никако некои тешки мистерии или хорори кои само ќе ми ја оптоварат психата. Земи средувај си ја собата, занимавај се со нешто, прави нешто што ќе ти го пренасочи вниманието. Во моментот додека ти го пишувам ова имам дереализација но свесна сум дека е од анксиозноста и ја игнорирам. Да и се мочам на анксиозноста веќе, и на мене ми е преку глава но мора да продолжиме понатаму...
Ти благодарам на одговорот и на поддршката.Aман више од нејзе,живеам за денот кога ке можам да се чувствувам слободно и среќно повторно.Се надевам дека бргу ќе дојде тој ден
Здраво девојки Прочитав повеќе мислења напишани во оваа тема,не успеав сите премногу се па би сакала да ве прашам дали всушност и јас патам од анксиозност .. еве како се чувствувам.. ми смета многу силна бучава,гласно зборување,се нервирам премногу често дури и за најмалата ситница,го немам трпението додека работам нешто,често сонувам лоши сонови,па откако че се разбудам повеќе и речиси неможам да заспијам,се плашам од темница ( иако во минатото тоа не ми претставуваше проблем ),заборавам и тоа премногу..туку што ќе ја изговорам мислата по 1 минута веќе ја заборавам,имам чувство на несигурност,па постојано морам да се навраќам за да проверам дали навистина сум го направила тоа ( пример : исклучен шпорет,пегла,печка и сл. ) страдам од многу силни главоболки проследени понекогаш со отрпнување на делот кај слепоочниците,постојано чувствувам некаква загриженост ( не дека немам причини за тоа,но не до тој степен ),имам промени во расположението..понекогаш се случува и да плачам и без да има толку голема причина,ова ми се случува особено во периодот од ноќта,понекогаш сакам да бидам опкружена со луѓе,а понекогаш несакам никој да има до мене,избувнувам за се едно нешто,иако пробувам да се контролирам неможам . Се извинувам на долгиот текст напишан овде,но би сакала да ми кажете ваше мислење за ова,дали моите симптоми се совпаѓаат со вашите и дали е всушност ова анксиозност .. доколку е,би сакала да ми кажете како можам да си помогнам . Причината што јас се сомневам во анксиозноста е периодот во кои всушност изгубив неколку важни личности од мојот живот а тие загуби беа проследени со многу стрес,нервирања и сл..Поздрав
Јас осеќам константно некоја тежина во душата , но се држам , добро е , било и полошо .. Дај боже да биде подобро .. Не се предаваме
Секој ден исто, значи потресена до крај,исплашена, вознемирена а нема зошто. Стравот заслужено го ставам во категорија најглупа емоција. Нема од што, а се плашиме... некогаш пробувам рационално да размислувам за своите стравови но после некое време пак си доаѓа анксиозноста. Ама не се предаваме како што рече форумџиката над мене
Ќе дојде и нашиот срекен ден,ден кога ке заборавиме потполно на оваа глупата состојба... кај некој можеби покасно,кај некој порано но битното е тоа што сите ке испаднеме од ова ! Никој не бил со анкс до смрт ... Има лек и од ова,само треба да не и обрнуваме повеќе внимание бидејки колку повеке внимание и одбрнуваме таа повеке влева во нашиот живот и ни го расипува !! Секој ден бидете си позитивни и бидете благодарни на животот и позитивноста ќе се смести сама во нашите животи <3 НатеМила срекен роденден и сите желби-реалност <3
This self-help course will be helpful for individuals who have problems with anxiety, depression or anger. The course can also be adapted for other problems. Clinicians can use the course with their clients, using one step each weekly or fortnightly session. The best way to use the CBT Self-Help course is to download it, one step at a time. As you complete each step over at least a few days (with LOTS of practice), then return and download the next step. http://www.get.gg/cbtstep1.htm
Фала ви на ситее за убавите честиткиии, една од моите желби е сите да се спасиме од нашава состојбаа. ДА се сите здрави а после се по ред Ве сакаамммм.
Еве јас да ви се пофалам замина и полагањето за возачка, положив..ѓабе толку напнатост и паники..ама оди па објасни му на некој што искусил анксиозност да не си праи филмови и да не размислува толку длабоко ... ама тоа е такви сме..... Инаку вчера катастрофа поминав... цела ноќ не можев да заспијам, се мачев само што ке затворев очи, од внатре ми идеше како превртување во стомак и она чувство на трема во гради, и ме будеше одма, се изнервирав и напнав многуу се нервирав што сум таква што не можам да се стабилизирам и смирам ... и станав се напив дури пола хелекс реков барем да заспијам, и пак, само се смирив бев како зашеметена и не знам ни дали заспав во некое бунило станав утрово... и ајде мина целата таа церемонија со полагање ,, трема и се... и сега сум нормално заморна веќе ко потепана и од апчето и од замор... и не дека не се опуштив после тоа, ама сеа се осеќам лута на себе и нервозна зошто бев таква, зошто не ја минав таа трема како што треба стабилно, зошто испив апче навечер... се тоа ме мачи како грижа на совест да имам сеа што не сум била доволно храбра... многу се нервирам што сум ваква никаква што паметот ми е како закочен кога ќе почне да минавлагаат мислите во некои глупи детаљи за секакви ситуации ии се и сешто мислам и си правам филмови,и се вознемируам сама себе и не можам да му одам против и да се смирам ме нервира више оваа анксиозна психа оффф. Зарем сите низ ова минеме? денес врнежливо ама се надевам ќе се расположамм наскоро... гушки
здраво девојки. Сакам да ве прашам нешто дали ви се случува од време на време да гледате сенки онака со крајот на окото и да слушате како некој ве вика? ве молам одговорете ми
Со цел сликовито да објасни што треба човекот да направи кога е под стрес или се бори со одреден проблем, еден психолог ја раскажал оваа приказна која сигурно и на вас ќе ви биде од корист. За почеток, подигнал една чаша вода. Во тој момент сите го очекувале прашањето „дали чашата е полуполна или полупразна?“ Но, психологот само се насмевнал и прашал нешто сосема друго: „Колку е тешка оваа чаша?“ Одговорите варирале помеѓу 200 и 400 милилитри, за на крајот публиката да разбере дека тој воопшто не ни прашува за физичката тежина. „Физичката тежина не е важна. Сè зависи од тоа колку долго ја држам,“ објаснил психологот. „Ако ја држам 1 минута, не е проблем. Но, ако ја држам цел час, ќе ме заболи раката. Ако ја држам цел ден, раката ќе ми се вкочани. Во секој случај тежината не се менува, но што подолго ја држам, таа станува толку потешка. Стресот и грижите се како оваа чаша вода. Ако размислувате за нив некое време, ништо нема да ви се случи. Ако размислувате малку подолго, ќе почнат да болат. Ако размислувате за нив цел ден - ќе се вкочаните, неспособни да направите било што. Сетете се да ја спуштите чашата.“ Затоа девојки насмевнете се, заборавете на сите проблеми (потрудете се барем за момент) затоа што еднаш се живее. Ништо не е вредно да се нервирате, и за секој проблем има решение.
Дека некој ме вика не но ми се случчило како некој да ми диши на уво и како некој да ме счеди те слушам чекори.Поздрав
cestitki <3 ne se nerviraj,vecher legni si i utre ke bidesh kako nova ) i ne misli na toa kolku si razocharana od sebe i ne se nerviraj oti si bila takva ... prviot cekor koj chovek treba da go napravi za da ja izlechi anks e da veruva vo sebe i da se saka,a posle seto drugo