Mi varira cel den denes nz zosto taka dolniot mi e ok sega mi e 135/77 srceto 85 no osekam voznemirenost nekoja
Gi nadminav (ili barem mislev taka) ,no ete pak pokazav slabost i se vrativ nazad. No nema predavanje ne se obeshrabruvajte
јас деновиве ужасно се чувствувам... само негативни мисли не можам да опишам колку ми е тешко... џабе и терапија и се ... имам чувство дека ќе пукнам... никаде не сакам да одам страв ми е ... офф премногу ми е тешко дури ни хелексот не ми помага
Dnesss mi e katastrofsa sinoka nogu pivo ispiv pa potoa i apce elicea se napiv i denes.edvaj disam mrdam (((
Deneska kako razlika od drugite denovi kako sto znaete bese prv den ne Mesec Ramazan kako drugite sto postiv i ja sum postia i bese odlicno se nadevam i drugite denovi takoj ke bide
и јас сум иста промената на времето мн влијае на нас анксиозните малку да ни падне притисокот да ни се заврти во глава одма паничиме а знаеме дека нема ништо да ни се деси преосетливи сме на се
Јас знам дека сега скоро никој нема на форумот но осеќам болка под левата града и како раката да ме врти. Отворив на гоогл и веднаш симптоми за срцев удар и мислам дека уште толку ме заболе се....секогаш така навечер ми се случуваат такви работи ако не тоа нешто друго ќе е..
Девојки и момци ве читав уште пред да се зачленам, токму на оваа тема, минатото лето, кога имав потреба од совети. Од искуства од споделувања... Минатото лето за прв пат ја почувствував анксиозноста..паничните напади за жал.. на почетокот беше многу лошо, не знаев што ми е..мислев дека сум болна, изгубив апетит, срце биење, бев буквално во кревет една недела, без желба за храна, за излегување, за зборување, за живот.. мислев слаба ми е крвта и нешто сум болна.. после разговор со матичната а претходно и со блиски луѓе на кои имав потреба да им кажам одредени работи, болки , да им кажам што ми ја мачи душата, заклучивме дека всушност претходните бродоломи во приватниот и професионалниот живот оставиле траги и дошло време да излезе се од мене... Нешта собирано со години, и нешта од последните месеци. Бев на разговор со психотерапевт, и ми беше кажано дека не сум во депресија, (паничните напади поминаа анксиозноста беше тука, како и стравот од секој нов ден, нетрпеливоста, стресот и солзите) туку сум хистерична, бесна и лута. Пиев х некои две недели, отидов на одмор, првите три дена кошмар, другите 10 беше убаво. Се вратив и продолжив со животот без лекови и сесии. Цел изминат период имав и стресови, тешки денови, во пмс анксиозноста беше навистина изразена,(на моменти помислував дека всушност имам изразен пмс, читав за тоа и ги имав сите симптоми, а и кога првиот пат кога се запознав со паничен напад бев во период на пмс пред добивање) меѓутоа во глобала бев ок. Само не успеав да простам, а знаев дека тоа е кочницата што не ми дозволува да бидам спокојна, здрава и среќна. Зимата се верив. Правам свадба за некој месец, и се треба да е убаво, убав период пред мене, а јас повторно сум немирна. Изминатиот месец почнаа повторно симптомите, нервозна сум, хистерична, плачлива, анксиозна, страв од непознатото и страв од познатото. И што е најстрашно во истиот период како и лани, добивам турбуленции во професионалниот живот, и тоа баш кога не треба, лани останав без работа, сега без плата. Не се чувствувам добро, најискрено, тешко ми е, ми се плаче(плачам), постојано сме во расправии со момчето, хаос ми е на приватен и професионален(материјален) план, а јас треба да се спремам за свадба. ... Она што најмногу ме плаши е дали ќе го издржам периодов, а да не потклекнам, да не ми се случи во главата хаос. Не знам дали е од подготовките за свадба, од тремата, стравот, дали е од периодов лето(минатото одвај го поднесов) ме плаши жешко, ме плаши дали ќе биде со во ред. Лани апчиња пиев само две недели, сега размислувам дали да почнам да пијам пак, дали да одам пак на психотерапевт, размислувам на свадба кога би се напила х што би се случило..ќе имам ли потреба од тоа... што да направам, не сакам антидепресиви, или можеби нешто ама на природна база, витамини... да се запишам на некоја активност... не знам и навистина се чувствувам многу глупаво и тешко... Што и да ми кажете би било во ред, искуство, совет, што би требало да направам само да помине летово и свадбата па после како ќе ми даде бог така... што и да е само нешто да ми кажете, да знам дека има решение и најважно од се дека не сум само јас, не сум сама... Се извинувам за рефератот.. Благодарам
Mora dasi davame sila jas denes celden sum vo krevet bez apetit iso nagoni za povrakanje.Majkami e celden do mene mi idi da izbegam od sopstvenata koza.Samo hrabro se nadevam na podobri vreminja
денеска цел ден ми потскокнува срцето... а легнам или седнам одма ми подскокнува ... прееска ми подскокнуваше така околу 1 саат и воопшто не бев вознемирена оти знаев дека ниш не е ама еве сега пак иии веке почнав да се загрижувам ... само исправено можам да седам му се случуело на некој др . вака цел ден ?
Јас да се пријавам ,супер сум ,кога не бев добра тмурното време ми годеше сега кога се осекам нормално и полна со енергија дома не сум завртена само шетам , вежбам и во теретана и се дружам, тоа луѓе му е мајката ,само физичка активност