Ne krijam od nikogo ne mozam i da sakam eve vcera pak do 4 i pol e deneska stanav sabajle u devet ne znam nekako sve zaspana sum a koga spijam ne mozam da spijam vcera ispiv 4 tapletki valerijana za da mozam da spijam i me fatila son ama kako da nesum spiela ic i me faka strav dali mozam da spijam ili ne placam zosto sum vaka zosto ne mozam i jas da bidam srekna site se mazat u stranstvo;zosto samo jas da ja imam ovaaa cuda ne znam sakam da sum srekna so mazmi sto go sakam najmngu na svet ama ete pocna od edna vecer ne mozev da spijam i eve do kaj dojde imav napad ama najdov daja kontroliram i toa e sea ajde nakaj skopje i pak na psihijatar sto da pravam se dodeka ne iscezne celata mnogu mi davas podrska fala ti mnogu i pisuvajmi koga keja citas porakata...
I jas ne mozam da spijam veke gidina i pol i od nesonici stanav ankciozna ama pijam apcinja za spienje so da pram taka sum i posmirena, so valerijanata nema da spies bash to e na biljna baza odi si na psihijatar ke razgovaras ke ti kaze sto ponatamu mozda si bila privrzana so tvoite zatoa ti e tesko stranstvo ke se naviknis poleka
E da premnogu sum bila prevrz Tocno e premngu sme bliski daj boze da se naviknam inace ke poludam ama ke pocnam so apcinja cetvrtok u skopje a petok u psihijatar moram
Do sega ne te fatilo srce pa tamu ke te fakja. A zosto da meris pritisok tolku cesto? Imas hronicno visok pritisok?
Дали некој од вас има пиено Флунисан таблети и дали има некакво добро искуство?Јас ги пијам и сега во овие 4 дена се чуствувам многу анксиозна ме фаќа страв кога ги оставам работите.Ако има некој пиено нека пиши некое искуство
Neznam zosto veke vaka da mi se sluci. Spijam i kao vo son se slucuva nesto se isplasilo u druga soba bratuced mi i ja si stanuvam proveriv sho e nisho od macka se isplasil. Ali mene toa mi ostava posledici se isplasiv mnogu i nonstop mislam sea na toa. Kao traumi Vi se slucilo vas ova? Normalno sekoj ke se plasi taka od spienje ama da ostava posledici traumi nemozam da razberam. Bas denes praznik a ja za nigde.
Здраво феминки, пијам Елицеа 5мг, веќе 8ми или 9ти ден. Првите 3 дена ми беа лоши, а ноќите непреспиени. Сонот ми се колку толку изрегулира, апетитот ми е солиден, но се чувствувам празно, безволно и чувствата ми се оттапени. Незаинтересирана сум за било што, буквално сум апатична спрема се. Незнам од лекот ли е или е до мене работава, нормално ли е вака да се чувствувам?... ве молам за одговор, ви благодарам.
Istoto i na mene snosti mi se sluci. Taman zaspav i taka vo poluson mi izleguvaat puski pistoli se razbudiv nemozev da se kontroliram mozokot mi bese zbunet mislev deka ke umram... strasno mi e denovite neznam sto mi se slucuva posle tolku vreme pak me napadnaa panikite.
Мене ми помага тоа што ќе испитам дали има доктор,некоја ординација продавница таму.Смирено ќе си земеш лекови од тука за сигурност.Напиши на ливче што би можело да се прави таму,со тоа малце,види куферот,општо некоја забимавија.Ќе видиш дека ќе заборавиш,ја барем така пишувам градови,било што колку да не размислувам.И она ми паѓа на памет ако до сеа ништо не се случило нема ни сеа
Тие што имате ирационални опсесивни мисли пропратени со блага дереализација, дали ви се случува понекогаш да се плашите од помислата дека можеби постои можност луѓето околу вас да си ги замислувате? Потоа да се прашувате, и преиспитувате дали одредени ситуации се случиле? Иако сите околу вас ви потврдуваат, вие сепак да не можете да бидете сигурни? И, иако знаете дека е сето тоа ирационална мисла да бидете исплашени од нејзината моќ?! Мене често пати на пример ми се случува да одам со другарка по улица и да помислам ''А што ако всушност чекорам сама и зборувам со себе, а другарка ми не е до мене, или е само производ на мојата имагинација?'' Или ''Што ако сите околу мене не постојат, само јас си ги замислувам за да не се чувствувам осамена?'' Не знам што е со мене луѓе, многу се плашам, значи премногу. Ми доаѓа да плачам со денови поради ова, и да кажам на некого, ама не можам затоа што ми е срам, и ќе помислат дека сум луда, а не сум. Се` е реално, и немам халуцинации ни ништо ама сепак се плашам дека сум шизофреничар, а за тоа не знам.
Шизофренија ти е наследна,а оној кој што вика дека ќе полуди не полудел,кој човек во лудница кажал дека е луд,никој.Смири се и размисли рационално и логично.Останатото ти е паниката,анксиозноста впрочем тоа и е карактеристика нели,да се размислува и преразмислува,преанализира.Јас ова ти го зборам пошо исто и мене ми се има случувано,ама од страв човек ништо не може да постигне и направи(знам лесно е да се каже).Ако ти се плаче плачи на некој близок,може ќе ти ослесни.Мислам дека сите се плашиме ама барем јас со тек на време некако ги потиснав,пробувам нови работи,демек. Пак ќе кажам лесно е да се напише да, ама овие совети,како да ги наречам реченици мене ми помогна.
Мене дома ми е се ок ко ќе сум. Кога ќе излезам в чаршија сето ми е чудно, мислам очите ми се поклопуваат сами, мислам дека ќе се онесвестам и почнува срцето да ми лупа силно, ама успеав да се контролирам. Зедов воздух низ нос, малку подржив и издишив низ нос пак . Како отсутна сум, како да не сум јас. Не примам терапија, инаку сум физички активна 3 дена во неделата одам на аеробик, гледам секој ден да излегувам, скоро и секој сум. Почнав да пијам ова : Само сакам да му објаснам на некој дека сакам да шета со мене, ми требаат долги прошетки.
Lele istoto I jas si go mislev deka mozebi sama sum na svetov a lugeto ne se realni, dobro se prasuvam od kade ovie isti misli ni se pojavuvaat? Sigurno od anksioznoata, mislev edinstvena su so vakvi misli
Денес на работа го доживеав најголемиот паничен... Од страв ми се здрвија рацете и лицето,не си ги осеќав...Почнувам пак со асентра...Секој ден е ваков веќе..Не можам да се контролирам и запаѓам под мисли,депресивна сум,се си мислам дека нема да доживеам поголема среќа,да се омажам да си створам фамилија.. Страв дека никогаш нема да водам нормален живот.. На никој не му го посакувам ова ниту пак сум завидлива туку ми е криво зошто и ние да немаме нормално секојдневие...Не ми се битни ни работа,ни пари..Најсиромавата да сум а да го немам ова најсреќна ќе сум... Сакам да живеам бе луѓе!!Сакам да можам да шетам безгрижно,да го искачам водно,да се сликам со крстот,да можам да уживам сама во тишината,да сум одлучна и цврста за се што правам... Сакам еден ден да имам фамилија,да сум способна да зависи некој од мене... Стравови,стравови,стравови.....