Не, воопшто не. Се чувствувам како да сум постара од моите години. Изгледа многу работи ми ја остарија душата, и ми ја уморија. Го немам оној елан на младите како порано. Се ми се има сменато. И постојано сум уморна, ми се спие
Паметот ми е во склад со годините и зрела и незрела , што би рекле Амери- young adult .Во душата уште имам 7 години , детето "јас" нема да го заборавам никогаш
Mojata dusa e vo sklad na godinite koi veke mi pominale, samo nekogas pravi socijalni isklucoci, poradi drustvoto koe i ne mi e bas po merka.
Значи душата и годините ми беа во склад од 16 до 18 години сега веке 3 - 4 години нее така значи душата ке ми остане млада она тинејџерски (иако имам керка и за се сама се снаоѓам) доволно сум зрела но онака млада си се осеќам спрема годините. И гардероба и мисли и живот. Се осеќам тинејџерски во душата , живеам како возрасна жена од 30 години физички а всушност имам 21 и на крај немам појма кое на каде влече...
Mojata dusa nikogas nebila vo sklad so godinite. Od koga znam za sebe sum razmisluvala mnogu po napredno od mojte generacii pa duri i mi bese stram da se izjasnam na poedini temi zosto odma me pravea deka nesto mi fali. Togas bev mlada i kako rekov mnogu, mnogu ne se iskazuvav zosto sekogas bev razlicna od drugite.. Sega so polovina vek pominat ne ni sakam da go izlozam moeto mislenje, so godinite stanav poumna i se si cuvam za sebe i za cudno cudo uste po liberalna stanav. So teloto se druzevme so ista generacija do pred edno 7-8 meseci. Redovno vezbav i imav mnogu energija. E sega malku zapostaviv vezbanje i odma se primetuva tromavos, sporost, pospanost i ona "sto mora denes, ajde utre ke bide". Vo oblekuvanjeto strogo pazam. Nesakam da se oblekuvam vo kostimi, ama pantaloni so kosulka, suknja, fustan, nesto izmegu. Strogo pazam na boi i sari na alista, boja na hulahopka, rakavi do nadlaktica ili cetvrt,nenosam sakoa koj ne se zakopcuvaat od tesno, kosuli na koj kopcinjata zjaat .......dolzina na suknji i fustani do kolenaili 1 prst nad, cevli zatvoreni. Sega na seto toa ima vlianie klimata i codot na oblekuvanje vo firmata.
По некои непишани правила, некои глупави нормативи, некои одредени возрасни години, некои измислени и нажалост прифатени друштвени мислења, приморани сме душата да ја стегаме во себе како да ни е со узди прикачена, само за да бидеме во склад со годините кои ги имаме...зарем само младоста има право на луди забави и откачувања. Оваа жена на сликава има 86 години а почнала да се занимава со гимнастика на 56 год. 79 годишен дедо вози скирол 80 и кусур години има бабава АМА царица е на мраз..уметничко лизгање, браво бабче Сакав само да кажам дека душата со годините никогаш не одат заедно
Ако душата ми е сето емотивно, сето инстинктивно... тогаш е престара, постара.. 1.000 години најмалку. Мозокот ми е многу често на ниво на петгодишно дете и, добро е што е така. Ко одбранбен механизам ќе му дојде. Едно од нештата што те одржуваат. Или кои во најмала рака не дозволуваат да полудиш. Мада и едно од нештата што ќе те полудат еден ден. Како и да е.
jas mislam deka nikogas vo dusata nema da porasnam,ponekogas glumam ,no nema potreba od glumenje ednostavno toa sum i za sreka mojata drugarka ima pomladovacka dusa pa se razbirame se druzime nekako vo se se soglasuvame za razlika od nekoi drugarki koi celo vreme se seriozni i nekako se cudat so nekoi nasi mislenja ,toa e jas ne sakam da bidam zarobena vo tie nekoi ne pisani pravila deka treba vo onos na godinite da se ponasas i zivees ,i kako da mora stariot covek da misli na smrt i da ceka vo postela da umri ako se bavi so sport i se zabavuva vo tie godini site se cudat ,starno cudna rabota kako lugeto se programirani
Па според мене зрелоста и ставовите напредни за возраста повеќе спаѓаат во состојба на умот... за тоа ми велат луѓе дека личам на повозрасна според тој критериум А во душата си се осеќам како дете, максимум како 16-17 годишна тинејџерка... а и сакам така секогаш да остане
Има денови кога се осеќам многу постара,и внатрешно и надворешно,кога ќе се погледнам во огледало знам во себе да си кажам дека старо и никакво изгледам Има денови кога имам дури и вишок на енергија,и мислам дека ќе полетам дури
имам 28 а се осекам како ~35. Ми остаре душата... некојпат си мислам и до кај 39 одам. арно ама духот ми е помлад, со едно пиво 24, со две пива 21
Секој живее и се однесува така како што мисли дека е правилно според него, така како што се чуствува радосно и исполнето. А впрочем и тоа е важноста на среќата, на душата длабоко во себе. Некој престар, некој премлад, некој во средина, помеѓу години плус минус, ништо не е репер за човечкото однесување, тоа зависи од екор на животот од изживеаноста од доживувањето на животот, од околината но ниту најмалку од годите и возраста. Сметам дека чуатвото од душата што се пренесува низ еден човек е многу по важно и неопходно отколку годините и нивното значење. Сепак годините си врват но духот останува, останува онаму каде што може да опстои да продолжи со истиот интезитет и пред се изживеаноста и навиките на една личност.
Не. Имам 29 години, а κаκо да имам 22. Во душата сум уште млада. А физичκи не изгледам κаκо да имам 29 години. Ми имаат исκоментиρано деκа личам за доста помлада. Убаво ми е κога ќе слушнам таκви κоментаρи.
Јас дефинитивно не сум во склад со годините.. Прерано пораснав, прерано созреав, прерано ми се одмилија некои тинејџерски работи, прерано се почувствував старо.. Уморна сум некако..душава ми е како на 40год жена.. Пропатена, научена на многу работи..
Зависи од денот, иако изгледам помладо од тоа што сум, се чувствувам постаро поради многу работи кои ми се случија, да не речам ме изморија...